Male novine

БРОЈ 137

ОУБОТА 19 МАЈА Ш80.

ГОДИНА III

^ЗЛАЗИ СВАКИ ДмН

БРОЈ 10. П. Ц.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 1 гчдину :;() динари по годии« 15 динара « I кесода . !> линаца Х .Е РЕТ1Т ЖНШ

ПИ(!ма и рукописи шаљу <: к В ласнику „М алих Н окина" То!1лкчин венац 6р. 17., на срњвм^опрату

ДИЕВПИ ЛМСТ ВА СВАКОГА

Притплига из унутјј. полажп пв самп код пошта За Ввоград неш претплате — Лист се продф на број

1р «тмлага о« примв ксд овиЈу лошта у Србиј* ЦЕНЕ ОГЛАСИМА И» ирво) сграни од петит. реда .4). ир. дан а на четвртој од петит реда 10 пр. дин, ЛИИПОСЛАНО отајн 50 пр. д. од нетит реда ШШ 2Б1ТПН&

Оглаон јевтино, ло потрвби и са олнкгма.

За овакс оглашоњв пааћа ее држ. таксв 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ

Наша мнла и иикад незаборављена кћи ЖИВКА лремииу у недељу 13 ов. мее. у најлепшем цвету младог-.ти у с.војој огамнајстој години. Оио јављамо сродницима и нријатељима молећи их за са>чешће у напз'ј нренол' к< ј тузи. 1Г> маја 1890 Јагодипа ОжаД| шћени: отац Мита Ђирић ; мати Перса са дрцом и <сталом родбином. 435, 1 — 3

р*Ж*Ж*Ж*Х*Ж*Ж«*Ж*Х*Хз1ЖЛ *Ж*Х С V ». V

Гостионица „Булевар" Моју чувену гостиопицу Булевар у средини вароши са својом лепом баштом поново сам узео у своје руке. Башту сам цроширио. Она ће својом имнозаптн >м величичином чинити особито задовољство гостима, Чувено гшКе свију врста које је у мојој гостионици точено и данас стојн на расноложењу ноштованој публици. Точим и особито пиво ирвог квалитета нз пиваре г. Бајлона Смале пиваре). Кујна моја биће као и увек снабдевена богатим јеловником најукуснијих јела. У мојој башти свираће редопо чувена капела од 18 чланова нашег суграђанива г. Карла Мертла. 20 соба у мојој гостионици, које сам са свим реновирао, стоје поштованим путницима на росноложењу. Цене су за све најумерније. Иоштовано грађанство, код кога сам до сад уживао поверен.е, надам се да ће и од дапас посећавати Пашо нин „Булевар" где ће нород добра пива и вина здрава и укусна јела и натачније услуге паћи још пријатне забаве. С поштовањем 418 ЂОРЂЕ П АШОНА

м & к к 8 к & м & м ж & X & к X & х & м * X п л

кур о

Беч, 17. маја

Новац

ФОр.

Здрав дукат Дукат с чарком Паиолеон 20 марака Турска лира Руеки нолуимперијал Панирна рубл.а Фунта стерлинга Папири Српски лутриски лоаови „ Сриски дувански лозони „ Кредитне акције „ Аустрискч алат. рента „ Мађарска „ „ Менице: Париз 46 55, Бсрлин Лондон 116-00 Сребро 100

О 01 5*55 9-34 11.50 10-61 I 135 75 11-69 , 375-50 , 30+-15 , 109,50 , 103-85 57-50,

Х*КЖЖХХХХХЖЖЖ*ФЖ*Ж*Ж^*Ж*Ж**

СИЛ431К С ПРЕСТОЛА СВЕСКА 19 готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код евију књижара у Србији По I грош свеска.

Париска—светска—мода Све Парижанке данас. чосе мидер звани „ Г ј С о Ј у " ирвог иариског дућапа. Поруџбине и из најудаљенијих земаља отправља изврсно и на потиуно задовољство Бео^у, 8 Р1асе (1е 1а Мас1 Иепе. — Довољно је да се пошаље један мпдер који стоји добро, или узета мера на снази па да се добије савршен, потпуно вештачки и кољетом мидер било брокаром свилом, батиски или кончани, сас< им фини и иотиуно олеантан 2*5, 1-3

Берлин, 17. маја марака 16-14 ипо (?)

Новац Наполеон Иаиири Српске жел. обвевницс Ш. А. м. 89-60 Српске жел. обвеанице 1Ц В. м. 86-70 Српеке алатпе валожнице. м. 89 60 Српска ревта 1884 м. 87 10 Срп. дуванска рента м. 87-25 Курс робе 17. маја Хамбург. Кава аа мај — — аа септембар 85 Чг аа децембар 79 >12 Хавр. Кава аа мај 112 00, аа август 109- Беч. Шеница ®ор. 8 24 кукурув Фор. 5 09 шеКср Фор. 15-40 Будимпешта. НЈеница Фор. 810 јесења аоб «ор. • — кукуру8 Фор. 4-95 јечам 5-81 Праг. Шећер Фор. 15-45.

БШТАДСКЕ 8ЕСТМ Похвнлно. Београдско опгате радничко друштво ириређује сваке године у половини маја аомен својим умрлим члааовима. Као свакетакоје и ове године тај помен био 17. о. м. На помен су догалп сви чланови, и мушки и жевски, на су, после учињаног помена у цркви, изашли и сели за сто, на којом је било изнето свакојаке ђаконије и иића.

Леио је било вндети, како се чла повп ошите радничког друштва се 1.ају својих умрлих члапова. * Нов занон о штампи. Како чујемо ^ минисгарству унутрашњих делаизрађује се пројекат новога закоаа о штампи. * Пала цена. Услед сувише великог довоза свнн.а на штајнбуршку пијацу, цеиа свињама је знатно огала. Г. министар народне привреде телеграфским путем наредио је, да полициске власти обавесге о овоме наше свињарске трговце те да се не излажу гатети, и з в о з е ћ и свпње у Штајнбрух. * Ткачка школа. Г. миннстар народне нривреде донео је одлуку, да се о трогаку државиом иодигне једиа 9качка школа. Ради тога наредио је да се учине све нужне примреме и већ јеапгажовао заучитеља ЈосиФа Чеха из Штархенбаха у Чешкој, за кога се вели да је стручњак. Он је већ дошао у Београд и нредузео да спремн све што је потребно. * Србија и Бугарска. Једаи догшсник петроградског „Гражданина", која је из Цариграда пу товао за Ниш, разговарао се у путу од Иловдива с некпм бугарским оФицирима. Између осталога, разговарали су и о односима између Србије и Бугарске. Допис.шк је из тог разговора сазнао ово: „Бугарски народ и бугарска интелигеициЈа миого су Обвезани Србима још од времена кнеза Милоша, кнеза Александра и кнеза Михаила. До 1876 године Србија је била отворена за Бугаре; нсколико десетнна бугарских младпћа били су срнски стилендистп у сриским школама: бугарски иолитичк,:; бегунци налазили су у Србији другу отаџбину; бугарске цркве биле су нуне српским црквеним књигама. Срби су тада волели Бугаре, а Бугари Србе; али тада у Бугарској није бпло интелпгенције. Кад се она појавила, поникле су прве тежње за подвајањем, а одатле се изродило неиријатељство, које Је за тим изазвало срнско-бугареки рат, у коме је нестало толико људских живота и утрошено толико новаца, колико би било довољно за велики рат, којп би се водио у корист сд јвенских интереса. „Из разговора с Бугарима и Србима ја сам дошао до уверења, да измеђ^ њих никад не може бити солиднрности: узајмна мржња тако је Дјбоко иустила своје корене, да у скорој будућности може планути нов рат. Али Бугари губе из вида, да су од аоследњега рата Срби већ много урадпли за своју војску, а да су Бугари много изгубили сд кад су их оставилп руски ОФицири. Бугари су заборавили, да сливничка победа