Male novine

џеотлмеа, уређује сриске званичне новиае по доброј вољи геаерала Грујића, давашљег министра председнвка. А да би дао израза св јим начелима и унео их у што шире кругове, уређује под именом свога оца орган руске дибераанз странке „Н. Дневчик." А као човек поречлоа нз Маџарске, свуд агитује против нас кад му се год да прилика. Кодико пристадица има. то су најбоље ноказали прошли скуиштински избори на којима је пропао. У овом срамвом паду неирестано и верн) су га тешали митропо шт Мијаило и руски посланак Персијани, који, да биЋурчаћа утврдио у начелама п да ба му надокнадио пад, нзради код руске владе да му лист добија субвенцију, ч он да буде одликован орденом Св. Сганислава. „Полузвааична п Одјек" уређује Јасић, који је ире тога био аиогекарски шегрт. Главни сарадник му је Жванић из Сент Апдрије, младчоиек, има јелва 24 године, нискарао је пре тига по „Застави" ситне чланчиће, као гато је то могло већ одговарати његовој младости. „Одјек" сј мал > чнта. „Мале Новине", к)је <у стекле гласа отр;равањем дворскпх тајана и таЈана краља Милана, л;:бералан су оргап а ур&ђује их негЈашљп новереник Миланов Пера Тодоровић, који Је од времена свог п| ошлогодишњег затвора због слабости лист иредао Јанагаевићу. Овај лист непрестано тражи сешацију. Јанашевић је врло прост човек, која не зна нигата. Родио се у Хрватској, у Митровпци, и то је довољан узрок да буде против вас. Због јсвтиноће (5 пара) овај селистјако тражи а најмљени 10—15 дечака обичпо иоплаве све сокаке и кавани, нудећи па сва уста „М. Новине". ци доћи на владу. И по каткад нас наиада. Сарадници су два млада човека. обојицајош ђаци Ова дечурлија пишу' по расиоложењу, које влада по школама. „Има п сле у срп. нрестоницп још неколико ластова, о којима не вредп ни говорита, као нпр. „Мали ЈГаст," један буџаклиски лист, један од оних који ничу као печурке а. исто тако и угпну. Од провинцијалнпх српсках лвстова заслужују неку иажњу нишки и шабачка. Уредник шабачког „Ј1иберала" је неки Јездамировпћ, родом је из Баната где |е бао учитељ, а ако сам добро извештен, п )бегао је да не буде војник. Дошао је векако у Шабац, тамо св оженао п покренуо „ЈХиберал." Овај лист у толпко нао интересује, што је Шиблц па грани ца Босне и пепрестано буни там. Србе, позивајући их да се дагау на оружје и да стресу аустро-угарски јарам. Врло је често нападао грубим чланцима барона Темела, нашег беог. посланика, и између осталога ишео је пред св >је читаоце и оваку 1 лупост. ,,"УУес1ег КлрГе! посћ 8етте1е „Бав 184 (1ег Вагоп Теоттећ" „Наш данашњи посланик тражио је|з! овај безобразлук од ерпскевладе сатисФикацију и она је учивила неке корвке, оли су судови српски решил ; да влада иема права да у овом случају подигне иарницу све дотле, док јој посланик не преда тужбу иш пуночоћије. На томе је п остало, те наш посланик ни до данас није добио сатисФакцију. „Уредник нишког „Двберала" је нека Назаковић, К"јп је био офчцир у нашој војсдн н иобегао, јер је свакојако нешто учинио. И он је, као и његов шабачкп колега, непрестано нападао барона Темела. Зато су га и осудили алп су доцније нреиначили пресуду и као аустро уг »рског по-

„Уредник радикалног ласта „Вечерњих Новости" зове се Стева Вп-' д^н^^ротералГгаиз сДф^ даковић, родво се у Бајп и тамо Је Е ,, 0 ке шт кој ка . свршии школе Један ,е од наЈспо- ; ко 0дјек « ввЛ и, стојп ивнад аустро-

постали жртва ватре. Оиштинска цркка изгорела је до темеља, звона с торња сва су се растопила Пропало је п много домаћих животиња. Преко хиљаду људи остало је без куће и п кућишта, те Је сад међу њима велика вевоља и глад. — Хлеб од дрвета. Нчка хемпчар немачки, доктор Вактор Мајер. тврди у једној својој 1,њизи, коју јету скоро издио, да ће влакно дрвета, „сеЈШога", у скоро иматп в >ло велику важност у храњењу ч !века. У скоро мисле да праве хлеб од дрвенах струготпна, од влакана сламе и од другпх ствари, у к јима има доста целулозе. Нчуца је сад само до тога да пронађе процес , којам ће се и* овпх предмета правити брашно. — Незрећа Ужасза несрећа десиЈа се ту скоро у Кливланду, у североамеричкој држави Охао. Неки чувени неливан Ризона, која је тамо давао представе, хтео је да изводи своје продукције на ужегу, које је било затегнуто над једном провалијом. Већина публаке стајала је па мосту, којп води преко те провалије. На један пут зачу се страховити тресак, после кога се кроз ваздух пронесе ужасна вика и јаук. Мосг се на једиом провалио а две стотнне људи стропоштало се у провалију, засуто комадима железнога м:>ста. Десет људи остало је на месту мртвих, а четрдесеторица су тешко рањегш. Призор је био ужасан. Нек >ј младој, крло лепоЈ' госпођи, која са на два сахата пре преставе венчала пресекле ,су рушевине обе поге а мдадоме супругу главу. — Варварски У гарнизону у Шпандави десп се ту скоро један случнј, којн је јлко узбудио јавно мпшљење у Германпјп. Један млад војпик, који је служио у трећем гардпском пуку, бао је подвргнут варварској казнч од сгране једног офицпра. 3* време уаражњсња пугаком војннк угаино руку и наду/е му се

тара, висине 213 метара У средиаи зграде подигла ба се огромна вула, која би служшла као ослонац целој згради. Кула ба ^излазила 122. метра над кровом, д>кле била би висока 335 метара. Цела зграда сатрадпће се од гвожђа, сем масавзог каменог зпда, који би се направио око изложбе. Ов1 зграда коштала би 8 х / 2 мплиона долара. — Огроман рак На обалама Енглеске ухватили с/ ту скоро омара (морског рака) сасвим необачне величиие. Тај је рак дугач>к 45 сантаметара а дебеоЗЗ сантиметра, Тежак је преко десет Фуната а као редак егземплар смегатен је у музеј.

ТЕЛЕГ Р А М К 10 јуна Ркм. У општинским провинцајалним изборима либералци одржаше потпуну иобеду — клерикалци се уздржаше од гласања. Парич. „Тан" јавља даје у питању занз«барском бил■» нових; изјава између кабинета Француског и енглеског. Мадрид. Парламенат је усвојио буџет а одобрио са 115 против 24 исаравку да се уведе 5% норез на покретно имање Шлетг^и. Приспео је овде грчки Краљ и отпутовао преко Турина за Е ле-бен. Рам, „Капетан Фракаса" јавља да је једап сиромашан радник умро спеоћ сд зпацима колере. Лекарским ирегледол доказано је да је то само с н о р о д и ч а н случај, без епидемичних после-

собнијих сриских новинара, само гато често и он плива радикалном струјом, особато иоред вина или пива. Познато је о њему још и то, да је заклет непријатељ династије Обреновића, због чега је једном био п затворен. Као п остали другови/и он нг.с не штеди. Л.пст му пздржавају радикални скупштипари с 300—400

угарсхе штампе." ИЗ БЕЛД СВЕТА — Посмрчад Виктора Хига изагала су овах дана у Паризу. Дело се

дпп ра месечно. Има једну малу за- зове „Еп уоуа^е" и ппсагоје у прослугу, а то је што Фељтоне п рома- зи. У тој књизи Виктор Хиго опи

ве ујсвоме листу нреводп с маџарског, разуме се без права на превод Овај малени лист читаЈ'у у осталом много. Уредник „Везике Србијс" Стева Каћански, који се родио у Сентомашу, умро је пре неколико дана Уредништво^ је прпмио његов спн, Стева Каћански млађи, који је рођен у Н. Саду. Овај лист је уређен у чпсто руском духу и добија за то знатну субвеннију од руске владе. „У листу се непрестано наглашује како Восна, Херцеговина, Далмацпја, Хрватс«а, Срем, Банат, Стара СрбиЈа и Маквдонија треба да потпадну под Србију, јер се само тако може испунити идеал овога лпста — Велпка Срби;а. Бошњаке и Херцеговце непрекидно буни, за то га је маџарска влада пренеколико годиназаЈедно с његовим уреднилом прогнала с маџарске територије. Овај лист је врло распрострањен и у Србији и У Русији. И С падом нанредне странке престао је и њен орган „Видело." Но бивши уредник Комарчић остао је веран својим пачелпма и место „Видела" сад издаје „Домовину." Комарчић се р »дио у Србији, човек је озбиљан, промишљен, бори се нротив радикалне владе, јер је тврдо убеђен да она мора пасти те ће наиредња-

суЈе путовање на Алпе 1839 године и на Пирпнеје 1843 год. Ово своЈ *е последње нут^вање престао јо описивати 8 септебра, кад је из неких новина сазнао о волекијерској катастроФИ, при којој су заглавили његова ћерка Леополдина и супруг ј'ој Шарл Вакери после шестомесечна брака. На том месту пнсац се зауставља и носвећују му болну јадованку. Др. Максимилијан Рихтер, један од најуваженијих лекара у Бечу, умро је ономад у 63 години. — Умро. Вилхелм пл.Винер саветник бечке владе и главни уредник оргава бечке владе, „Ргезве," умро је. — Изгорело село. У општини Фелзе Мишље, уједној маџарској жупаапји деснла се 4 о. м. ужасна катасроФа Покрај села јурио је воз из кога су искакале варнице, од којих једна несрећом падне на кров једне дашчаре, која се одмах упалила. Била је јака олуја те се пожар за кратко време рашпри по целом селу. Од 200 кућа, колако их је било у селу, поштедила је ватра само седам куће рака, а све остало претворено ј *е у пепео. Једна особа погинула ј - е у ватри, једанајест их је тешко рањено и грдно онакажено, а некима се нз зна ни трага ни гдаса. Биће да су и они

дица. Лекари тврде да пије колера азијатска, али одма нареПриметив то, ОФпцпр се реши да га Д ише ст Р 01 ' е мере.

лечн на свој начин и нареди да му руку туре у врелу воду, која је скоро дошла до кључања. Сиромах војник није смео одрећи иослушност и изврши паредбу. Кад је хтео да извади руку «бог болова, ОФицир му то не

Веч. ГроФу Калнокију иде на боље али ио савету лекарском мораће да се чува за неколи о дана. Тчнгир. Санитарски савет у

дозволи но наредп да иу руку си- > Мароку паредио је да се држе карантини, | од 5 дана за лађе којед »лазе из средоземних пристаништа Шаан^је, а 3 дана за оне који долазе из Кадиска и Гибралтара. Мадрид. Неке нородице из из Баленције и Азидие почеле су се селити. Еиидемија се ширии захватила је нека села која се налазе на жељезничкој прузи. У Валенцији од 6 случајева болесиих 3 умрла су. 3 случаја смрти у Кватредоиди близу Ро гета, неколико случајева н<> селима око Ругата.

лом држе у врелоЈ води чптав сат, После тог врелог купатила, рука несрећног војнпка била је у најжалоснијем стању : кожа је сва спала, тако да је сиромах во.јнпк морао одлежати у болници читавих десет недеља и вз ње изишао као потггун инвалид. Један прст морали су одсећи а сви остала укрућени су. Официр је за ову малу шалу био кажњен само двомесечпим »атвором, а војник је пуштен с годпшњом пензијом од 120 марака. — Електрична пошта. Између Буенос Ајреса и Монтевидеа пр ве се електричво жице за ношаљање писама. На растојању од 300 километара биће направљене две екелтрвчне жице, помоћу којих ће се слати торба с писмима. Писма ће ову даљину пзмеђу обе вароши пролазити за два сата Жаце ће бити подигнуте на висани од 80 ст >па и пролазиће изнад реке Ланлате, која је нг рока 30 калометара. — Изложба у Чикагу. Американски лист „ЕпсНисепп^ Кете" јавља, да је архитекта Џенисон у Чикагу израдио план за светску иложбу која ће Оити у Чикагу 1893. Тај план Је веома сличан с париском излсжбом од 1867. год. и налази наооште одобравање. Џен сон предлпаже да се сва изложба сместп у једну зграду, која ба пмала облик киосалне палате. Та би зграда заузимал . 56, 63 хектара а у пречаику ба имала 914 ме-

:<>:

Корита Јагњедова све сорте овог часа добила радња Ант. Р. ЂорђевиЂа код „Златног Јагљета" мала апјаца. 488 3-5

ДВА СЖМДА траже намештену собу. 0братит-п се уредништву „М. Новина. 492 3—3