Male novine
БРОЈ 166
УТОРАК 19 ЈУНА Ш80.
ГОДИНА Ш
нзлази СВАКК дан
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ
ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СВ ВлАСНИКУ „М алпх Н овина" Тоиличжн Ввиаи 6р. 17., на рњ &м^спрату.
« ГОДЈШу . . . ва но годие« . . * а ч.есеиа . .
. . :;.0 динара . . 15 динарг 9 5кки.ра
IV, РЕТ1Т Ј0ПКИ1
ДПЕВНИ ЛИСТ ЗА ОВАКОГА
Првтплата кз унутр, полаже се еагио нсд пошта За Бвоград кета претплатв — Дист бв продаЈв на број
||.с; п/и^ IV пр*ма код овкју пошга у Срб*!*
ЦЕ№ ОГЛАСНМА На крвој етравн од петит. реда 20. пр. дага & ка четвртој од петит реда 10 пр. дин. "?ИП0СААН0 втаје 50 пр. д. од петит ред» кхешв 2е17иш
Огхаои јевтиио, по потрв&и и ва оликака.
За оеако оглашење пда&а вв држ. таксе 21) пр. д.
ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДВИ
\Ш
распродаја:
121
мтмжжжшжшжххх X 0 ЖХХХЖЖШЖЖЖП4&*,
г—Ј <3 УттУ 1—1 Н-( О <1
X X X к X X к п ш т ж п ш п X X X к ч
Башу књижарску — галантериско-ниребешку и са разним луксузним стварима снабдевену радњу преселиЛИСМО у кућу госдод. Ник. Радојковића кнез Михаилова улица бро.ј 15 и сву још заоставшу рову испод ноштаи а расподајемо. ФИЛИЈАЛ КЊИЖАРЕ БраБе Ш. Попови&а кпез Михаила ул. бр. 15. 469 6—20
к « п п п п п X ш о
о о о о о 0
-з о а >
*»жх хх-* ххи^мжштжи гххххххжт \џ\ РАСПР0ДА1А! \џ
5 пара испод таксе х$Јтт 20 П Л Р А К И Л 0 Г Р А М бели лебац прве врсте ОД ДАНАС ПРОДАВАЋЕ ПАРНА ИБАРНИЦА ШШО о. ШАРКОБИЋ Е КОШП.
у? & I * № &
Разне медецинске књиге продају се. Упитати у Балканији.
504
3-3
ДВА официрска коња на продају, појединде иш заједно нод по вољним условима; једаи чист вранап 1542 а други дорат 17 шака виск, оба за јахање а и за теглење Тсто тако има и два нодпуна енглнска нрибора зи јахање на продају. Видети св&ки дан у штали официрске каспне, Миниотарска
улпца, где сесве олиже сазнатп може. 505 3-3
БЕ0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Трошарина. Одлуком оп. одбора од 11. ов. мес. Финансијско -'Јехничкој комисвји пове ено је да проЈчи и иредлпжи, на које артикле ваља завести трогаарину и на какав начин прибирати је. Рад овај комисија је већ отпочела, да би се у скоро могло приступити и самом увођењу трошарине — од које приход служиће за аморатизацију зајма. * Коцкаста квлдрма. Ооштинске новине јављају да је одбор решио
да се распвше одмах лицитација за продужеље коцкасте калдрме у улицама „Књаз-Мих." „Васиној", Позор. тргу", „Царигр.", „Краљ-Милановој" |и делу „Крагујевачке" до „Цветнога ' трга." * Нспање блага. Ч»јемо даје г. ми!нистар војни одобрво неком Мирчп | Наумовићу да у тврђави, од Стамбол I вапије пз. до Вндин капије, може ; конати и тражити неко благо, за | које Мирче зна из неког завештања ■ да је закопан > у тврђави. Сем већ законих усл.ва, г. министар је, како | чујемо, о д о б р и о ово копање под условом да Мирче не сме | кварити бедеме и парк. и да све ш-го откОпа, после ј свом трошку и јзатрпа. јСем ти-а, услов је и тмј, да Мирче копа у присуству једпог јполициског чиновнпка. Мп не значо да ли се г. министар |распитао о лвчности, којој је дозволио да копа и барата п > тв(фави београдској. Али, ако је то Мирче, кога ми познајемо, онда наздравље и г. министру преседнину који му је то дозволио, и београдској тврђави, лоју Мврче Преконава. Мањ ако г. министар нвје мислио да ће се тим копањем одиста наћи цара Радован^ благо, те да њиме попуни празне државне 1>асе. * Концерти у ОФИцирској касини. Од сад ће се у официрској касини приређивати копцерти сваке среде од 5 до 8 часова носле поЈне, и сваке суботе од 8 часова ва на даље. На ове К '!нцерте мо:у долазити и грађани с познатом г.г. оФицирпма, а да се не морвју пре>ходно пријављивати и тражвти одобрење. # Сдике г-ђиие Васиљевићеве. Као што счо већ јавили, берлинска оперска певачица госпођица Васивевићева доиази овамо да учествује у концерту, што га приређује „београдско певачко друштво." Слике госпођоце Васиљевићеве виђамо од јуче у излозима књижаре г. Петра Ћурчића и трговине г.г. Тадића и А]дарића. * Сукч*н удар. У извештају с „видовдавских утакмицн" напоменули смо, какО се првређивачки одбор врло мало, или боље рећи ни мало, није састар..о за пубдику да је заклона од сунчане жеге. У прилог нашем извештају јављамо по чувењу, да је један ђак учитељске школе пао на тркалишту од суичаног удвра. * Цена хлебу. У јучерашњем броју донели смо оглас парве хлебарнице Марко 0. Марковића и комп. да килу бела хлеба прве врсте продаје по 20 пара данарских. Међу тим по цени коју је општина одредила хлебари про дају хлеб по 25 дин. килограм. Како је хлеб једна од највужнвјих живо-
тних намирница, како га сиротиња Ј ајвише троши, то 5 пара динар К! х за сиротињу наје ситнпца Фирма Марка 0. Марковића н комп. не радн без рачуна, и кад она може да даје белп хлабац по 20 пара дин. килу, онда не знамо разлога зашт > општина !>е би смањила на 20 пара динар^ ских цену, по коју хлебари продају килу клеба.
„Гражданинов" одзив Петроградскп „Граждавин" у једном с в о м антрФилеу дотиче се и шег чланкч. „Русија пма реч". Ми данас доносимо од речи до речп шта вели „Гражданин," а у идућем броју одговорићемо му. „Аустрпјске претње Србијв," вела „Г." „и од страве Аустрије \>тпочети царински рат међу обема државама, нису изазвали у српским в^адиним круговима ону иааику и покорност, на које су свакојако рачунали у Бечу. „На против, и иоред тога шт благодарећи аустрајској забрани, у Иожаревпу се накупило до 80С 5 свињч, а 3600 колада још били с, спремни за извоз, са српске стране предузете су противне мере, које не обећавају особитих користи ни иустријској пндустрији. „Тако, у Србију није пуштен транспорт кожа под изговором, да су то коже од болесних животиња. А за мануФактурну робу решено је да се подвргне хемијској анализи те | да јој се спречи увоз што су обо| јене отровннм бојама. „Српска влада дранула је можда први пут од ступања на престо Милана Обреновића, да стане с Аустријом на земљиште равнонравности. игнфншући надмашност аустријске војне и Финанс. снаге над српском." „Таку патриотску одлучвост садашње владе не можемо а да не поздравимо као појаву, да је српска влада свеспа че само св јих Формрлних права, но и држввних дужности. Днј боже да то не буде само привремена и тренутна појава. Аустрија кроз уста свога цира и његова нремјера не престаје понављати, да Она жели само самосталан развитак СрбиЈе\ „Сад треба да су задовољни. Србпја ради као самостална држава, која не дозвољчва нвкоме, па нп Аустрији, да је третирнју с внеока као кнкзу нолит1?чку поп уа1еиг. „Или се, можда, у аустријским устима „самосталност" Србије разуме у смислу њене сервилности аред Аустријом? „Опда је нужно да се аустријски политички беседници тако и изјасне „Што се тиче даљег развитка те кризе, ми ие м жемо прећи ћутањем прнмедбу једног српског листа,