Male novine

манде, као и онн из других кома-' учесницима овога конгреса биће и ј државе, алл Гарибалдијева породица

нада, к о ј и м а ј е решењен војне власти одобрено да могу свој рок одслужити при једном од свдашњах батаљона, а иа којима лежи обавеза служења у сталном кадру, и то како онп, који су лане регрутовани, тако и онп од раннјах година, који

1 белгпски министар Ван Ден Персбом и Лежеп. — Велики пожар. 25 о. м, ноћу био је велики пожар у Бираку к >д Шопрона, у М .џарској. — Позоришни агенти. Гр ђански суд у Берлину донео је решеше, које

нису свој рок одслужили нити как- ј се тиче цозоришних агената. Он је вим решењем војне властн ослобо-! р еш и 0 да не важе уговори, које зађени да обавезу издржо по сврше- | КЉ учују многи уметничг,н аочетници тку наука, — неаа неизиставно прес- , и цочетнице, с разним агентима, који тану команди \ II беогр. аук. коман-[ им набављаЈу прни анганжман. Ио де у горњем граду 30 о. м. у 8 сатнј ТИМ уговорима, уметници и уметнице преподне [обв зуЈусе да дотичном агенгу плаКо овоме позпву не следује, ис-јћају извесан део из свију ангажмакусиће члан 14. закона о устројству | ко ј е С у оии зааључили, за све војске. време њихове карајере. По мишБе! њу берлинскогл суда, гакаа је обве-, . . пл Свечан скуп. Срп. краљевска ака-: за незакоаитаи агенти немају ораво ; голибиЈу пошту на 50.000 марава ешпа држаће 26 о. м. у 5*/, часо-, д - користећи С е неиекустном и бе- Се * сто ЛРУШтава, ко;,а се занимаЈУ

за то ниЈе узела ннкакву новчапу награду. — Вудући међународнн телеграФски конгрес састаће се 1895 годнне у Будимпешти. — АјФелова кука лековита. Париске новине доносе интересан Факт о А ј ^фоловој кули. Тај Факг је потврђен научним испитивањима. Чист ваздух, којам дишу они који се попну на другу и трећу платФорму те куле, показло се као бечусловно добар за лечење неких нерваних болести. Многи лекари већ су п чели упућивати своје болеснике на лечење иаздухом, које се врши с успехом. — буџзт за голубкју пошту. Германска влада повећала је буџет за

ТЕЛЕГРАМИ 19 јуна Париз. Службене се демантује вест, као да је руска влада учинила корак У Пиризу. да фравцуска влада поради у С офији те да ее спречи извршење смртне иресуде над Пањицом. Бреслава. Слободан је извоз марве. Вабрана извоза дагнута је од ј^че. Берлин. Рајхстаг је одобрио трећк допуњујући кредит од 73 милиова, и вакоа о јуриздикцвја на острву Самоа. Хамбург. II р о ти в н о веети

ва после нодне у сали Велнке Шао-; ЗИС ходним положмјем уметника

обвезује на такве 1 30 - 000 гол У бова вожтоноша, снд се; ди да народна банка у Бу | у Германијв ва војне потребе обуча- ј д! ресу ннка ко ни]е обуста 1. Заступнвк предс дника отвара : _ Брачни уговор. У Сан Франц-- ва ЈУ Д°

ле свечан скуп с овим дневним ре- гоне га да се дои: | услове

скуп беседом о жпвоту нок. Ник->ле | К у је^ту скоро код бележника нот Ј. Мариноввћа, о његовој задужоини I !шсан ј -д ан брачни уговор, који је п о важности њеној. ; утврђен нотииспма два сведока, 2. Академици г. г. Св, Буловић и а ти С у сведоци оба супружника код-р М. Јовановић читају ре®ерате о : ј н СТ упају у брак и имају по 60 госписома, који су АкадемиЈа послани д И на. Оми оОјављују свима п< знани- С ор Ногнагел на својој клиници не-

дивиденда, а ће повећати

заМариновићеву награду. 3. Заступник председника објављује пресуду Академнје: кшје снису награда досуђ -н?, и за тим

цима и < нима, којнх се то тиче, да ког болесног дечка од 10 година, се од тог тренутка сматраЈу као родом из Будимаеште, којп болује муж и ж^на и обвезује се да љубе од отврдле јегре. Као узрок те боједно друго целог живога, ако буду лести Нотнагел је навео прекомерно 4. Закључује скуп. • у стању. Не иризнавајући накакву употребљавање алкохЈЛа. Дечко је Прпјатељи покојниковп, и пошто- ј редигију, ..ни неће извршита ника- сам признао, да је још од своје чев »оци лепе српске књиге, умољавају ј кав брачни обред, већ се просто о- тврте годвне са својим, две годвне

ва . | дресиј ањеи I олубова и која имају ј „Тајмсово]", „Берзенхале" твр' " ВуевО'5 ставала плаћање.' Ради се само ва томе да се не исплати такве мере само — Како ваља децу хрвнити? Пре ј кредИт банчин. неки дан показивао је бечки ^проФе-; ЈЈ арид _ Ц 0 жар је унипттвО све веће зграде у Пор Ду1 (Ггаденлун). Штета износи на једки милиив. Париз. Једна депешн вз Еиинала тнрди да су четири с.т'аговника кз Колроа били 150 ме-

се, да изволе доћп на овај свечанп граничаваЈу на ту изјаву, коју су њах старпјим братом, крпшом узимао нз тара ва земљитту вемачком и скуп Академије. двоје нотписал,/. ТаЈ уговор имасву ормана лнкерп и коњак на су при- ( немачки агвнви' и силу законог акта за оне, који су дичпо пили. Сем тога и самп роди ' 3 1Т > т / " "

Р 0ДИ " т ТТ т ,. Стаље воде код Београда 20 Јуна 1890. га зчвључили, признају се у задру- тељи су иу давали црна впна да се Р ми 11 > И«ли. иеки 1Ч«одел рањ^а Код глав. дарин. — 4'25 нетра даеннм америчкам државама као су- поткреми, јер је бпо слабуњав. Том. или му раее вису тешке. Продаз испод мос. жел. — м - . прузи. прилпком нпглаоио је Нотнагел, како 1 77,™,„ опала 1е за последња :-4 сата 3 сан. . т?! , . . . ■ Лариз. Минислар ФИНаВОН.а, 1 •— ФонограФ. Едисонов ирестав- је за дечиЈп организам шкодљиво да- 1 . , ^ ' ' ник у Лондону, пуковвик Гури, скуп-; вати им редовно алхохолна пића п , одговара)^ 1»и у носланичкој коља у Фоногра® но неколико речиод да је врло погрешно мишљење мно- мори на интернелацију ЛамереИЗ БЕМ СВЕТД СВИЈ У миииста Р а делог света, који управљају поштом. Он ће овај фоногра® ноклонитп оаштини лондон-

— Међународни телеграФСКИ кон- ској у сномсн скорашњег светковања грес у Паризу решпо је, да се ујјубилеја устааовљења поште, међуиародном телегра ®ском саобра-ј — Лрешло у државну својину. Чућају смање дене. ј вено осгрв ) Капрер^, на коме јежиБиблиограФ^ки конгрес. Иод име -^вео Гарнбалди, нрешло је у својину ном књпжарски скуп састаће се 26 | талвјансае државе. Мзмеђу миннстра \ стам ваздухом. Ове седијете треба јула о. г. библпограФСки конгрес у марине п Гарибалднјева сина Ме-|држатп тим строжије, што се дана" новија потнасан је о томе уговор. јшњим модернвм васпитањем и опаПо томе уговору Гарбилд. нородицајко прерано тако јако утиче на мо-

гих лекара п лаЈика, к ји препору ј на, нзјавио је да влада в

Ч УЈУ да се слабуњавој деци ,даЈ *е ви-; цраво ограничанати јавне тр( п 1 по. ппво, па чак и коњак. Искуство - д уштва к ф онс ф р «, те непобнтно доказало, да деци све . г Ј ^ •' 14. године не би требало давати ни- ј 1 е Р г " _ »кционварско • др^ штво каквих јаких пића, па ни каве, чаја; Усвојеа је прост дневни ред, који је влала нркмила, с 303 иротиа 108 гласона.

и чокол !де, но их хранити само водом, млеком, добром хран м и чи-

ЈУ Антверпену. До сад се ин најразличнијих земел>а Европе прнјавило 280 учесника. У сиоро ће се предати јавности програм стручних питања, која ће се расправљати на ко гресу. Међу

уступа острво ИтадиЈи за 300.000 дивара. Кућа л гроб Гарибалдијев

такође прелизе у својину талијанске ! ји други начин.

зак и верве дечпЈе, да морају оболетн, ако се надражују још и на ко-

Христијпнија. Овде јепрнопео цар Взлхелм; срдачно га дочекаии крал. и кра .Ђица.

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

превод с Француског

(40) Нарочпто се ннтересовао за рад на морскоме прпстанншту, за големи иренос робе тр10вачке, знао је како стоји велика трговина у Хавру п по оста^оме свету. Јутрос се беше нешто задоцнио. Рубо је већ два пута отварао врата од његове канцел; рије и није га нашао. На његовом столу стојала је пошта још не отворена. Рубо спази између осталах писама и једну депешу. Као неком чаролвјом та му депеша не даде да се макне, стајао је једнако на вратима, освртао се и нехотице и погледао сваки час на сто. У осам сахати и десет мпнута дође већ Дабадп. Рубо седе, па је ћутао и чекао док шеФ отвори депешу. Дабади се није журио, хтеде да

се покаже љубазан своме млађему, кога је поштовао, па упита: — А у Паризу је наравно све добро свршено? — Јест, гопсодане, хвала вам. Дабадп отвори депешу, али је још ниЈ *е читао него је гледао Рубоа смешећи се. У Рубоа се беше глас загушио од јакога уснљавања да савлада нервозну узбуђеност, која му се огледала мало и на лвцу. — Врло нам је мило што ћемо вас овде задржати. — И ја сам господиле веома задовољан што ћу остатп код вас. И сад Дабади поче чнтати депешу. Рубо га гледаше, а но лицу га пробијаше зној. Не опазп на њему никака узбуђења, као што је мкслио. ШеФ прочита мирно денешу па је ост*ви на сто: јамачпо му јављају нешто обнчно што се тиче службе. За тим Даба^и поче отваратп осталу пошту. До сад је Рубо по обпчају, свако јутрб докле шеФ огвара писма, подносио свој усменч рапорт о свему што се дОгодило иреко ноћ до у јутру. А сад је нешто запињао, нијемогао добро да се опомене, шта му је казао његов колега о оним скитницама што су хтели да се ушуњају у чекаоницу. Нроговораше јошнеколико речи, и шеФ му махну руком да изиђе, а у том

дна његова номоћника дођоше такође на рапорт Донеше и они неку денешу к -ју су примилп од писмонеше на кеу. — Можете ићи, рече Дабади кад виде Рубоа да је застао на вратпма. Али је Рубо још чекао, гледећи забезекнуто. Изишао је тек онда, кад је шеФ отв„рио и ту депешу онако исто хладно и оставио је на стз. Руоо је неко време тумарао испод настрешџице, смеген, збуњен. Беше осам сахати и тридесет н пет минута на железначком сахату. Не полази ни један воз, оспм мешовити у девет и педесег Тај сахат он је проводно обпчно обвлазећп станпцу. Ишао је неколико минута, а није знао куд иде. У један мах подиже главу и впде да је дошао баш пред вагон 293. Брзо се окретепаоде да разгледа машинско стовариште, п ако тамо није имао шта разгледати. Сунце већ беше изашло, по бледом ваздуху сијала се румена светлост. Рубо се није нн сећао да гледа овако лепо јутро. Убрзао је кораке, изгледао врло заузет послом, трудио се да разбије досаду која га беше спопала. На један мах неко вакну а заустави га: (Наставиће се).

Ч \