Male novine

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Нешто ужасно. Нишка „Слобода" у свом броју од 20. 0- м. јавља: „Јучв по нодне на вежбадишту војном код „Ћеле Куле" — могао се да ввди један страшаа иризор. Официр који руководи обуком војнака наредио је те су једног војника ухнатили и везали за рех, (на гимвастици) па га, онако везана, обртали на реху, обр тали — док се није онесвеснуо. Затим га скинули с реха, и иоливали водом да би га повратили, па кад га нису могли повратати она су гаућебету одиели. у болницу _ Оће ли војник, Оез опасности за св»ј жив >т издржати ово мучење м^нећемо уванред да погађамо." ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Жалостан догађај. „Брааик" пише: Прошле неделзе догодпло се нешто на вашару у Ст. Вечеју што је сав вашар узруЈало. Леднс дете цз једне цигаиске чарде, које су цигани прс три године у Турији украли па ослеаили, по гласује познало своју мајку и мајкајезатим на крпк мила чеда свога упознала ћерку, али се на мах ужаснула од оне иустоши које цигани починпше на лицу малог јој чеда. Лепо негда лице детитиве је све унакажево, а само по неким зни.цама на телу м;.ти је познала несретну ћерчацу овоју. Цео вашар се саегао на овај догађај и полацаја је одмах све цвгане које је нашла, позатаарала. — Окупацијаи астронамија, Један босански лист доноси ову причицу. Једап мухамеданац из Висогог иошље свога сина у сарајевску гимназију, где је овај добро успевао. Када се сврши година школска, дође ђак кући на Ферије и отац се свугде с н>им Фалио јер је овај знао увек пешто да ирача, првјатељима очевпм, што они нису знала одговорати. Таео ће једном запитати оца свога да ли се земља око сунца илп сунце о"ко земље окреће, Отац ђачетов, дуго није могао да смисли одговор те ће на поелетку рећи: „Док је султан овде владао, окретало ее сунце око земље: како је пак сада гшд Аустријом, то богме не знам".

ИЗ БЕЛД С8ЕТА — Умвтнички двобој. Позаатд бечки капелник Штрвус, даје сада но Америца концерте. Први капелиик у Њујорку Нахон Франко позвао је Штрауса на уметничкн двобој, при чему ће позвани слушаоци пресудита, чија је иобеда. Штраус је примио двобој и ио предлогу тај двобој ће се свршита овако: Оба оркестра ће у једнаком броју, један крај другога стати. Капела Шграусова ће свирати ио програму, који склопи Франко а каиела овога последвег оиет свираће на изменце по програму који склопи Штраус. Франко ја рекао, да ће он показати, да американСћи музичари надмашују своје епрзпске другове. — Марија кћи пуковније. Дивво девојче од 16 годпна Марија Кексхолом, питомица руске гренадирске пуковније цара аустрпјског „Кексхолом", пзашла је ових д >на ш вар шавског института за васпи гање и >ложив нужне псгште и цела пуковни:а је овај догађај славиланег пу т иих данг. — За последњег турског рата, некалпко руских војника пуковније „Кексхолма" пађу је у једном напуштеном од становника селу, једну малу лепу девојчицу од четвр године. Војници се одмах посавегују шта да раде са дет том и закључе, да робињицу ову, која је само турскн знала, а није могла ни имена свога да каже, пуковниЈа усвоји, и одмах би из свију компанија састављена депутација, која са дететом оде тадањем пуковнику а сада генералу Плњутину и замоли га, да ово турско дете у свој дом прими и на рачун нуковније одгоји. — Сада. је ова б-зимена мухамеданкч, ленч млада девојка, која је иступај-ући из завода за васпитаље, за успомену и из захвалностп према оцу, иуковчпји, помоћу својнх пријагељица пзвезла диван јастук. ^ једном куту јастука иод лепим монограмом стоје речи: „Марија Кексхолм, кћи гренадирске пуковније, цара аустријског Кексхолм 12 јануара 1878 — 5 јува 1890. ПукОвпија не мисли да нанусти да ље своје чедо, и сада сеунуковнији држи савет о томе, како де се Машенки спреми мираз за сретну будућност. с7ио ?.ећ ее употребљује у Имгфи,. која је, хао што је познато, колевка колере, а како уверавају надисаилзкари, востизава ее управо ајајан успех. Ако се ово обисгини,. медецинска наука доживеће сјајан усаех, каквом се човечанство ни^з надало. Салол се може врло лака уачмати. Само ако се узама у врло великој мери, има за последицу неке појав? који су обични код салшцалне киселине, као трансиирацоја и зујење у ушима. Ако се узима од ирилике '6—4 грама на дан, вема никаквих незгоднпх п штетних последица. Количина се у опште вдређује према

СМЕСИЦЕ — Средство против ноле(». Како се од скора појавила у Шканији ко! лера, лскарски кругови почели су се ■ опет бавити испитивањем те болести. Научна испигивања новога времена показада су, да колера није општа болесг целога људског тела, којој је седиште у крви, већ је то нарочвта врста труљења црева. С том болешћу или се развијају у цреву отровне сучстанце или не. У првом случчју пастаје права азијатска колера а у друг >м безопасва колера ностј)ае. Комабацил, од кбга се код азијатске колере развијају стровае суп-; индивидуалшј прир&ди болести стапце, —-токсине— чим дође у цре-! ' СО>во, које је натворено од ваздуха, постнје истина одмах слабији но што ТЕЛЕГРАВЗИ је организам, где је у додвру с ва- 21 јуна здухом. Али овом чињеницом лекар- Мадрид. Уелед иагло искреле ска I аука ни]е се могла дуго кори- 1 , ' стити, јер у цреву и у соку црева, мнниста Р с ^ е кризе каоинет дао нема или има врл> мало киседине, оетавку Краљица примила оставкојом и се могла уни.чтити клица ку и сад се саветује с вођама болестл. С тога би за лечење колере политичких странака. Седнице требало «з желуца увести у црево ко арекинуте су. Највише толико Јаке каселине, да се униште 1 1 Ј , ... бЈцили болести и тако сиречи и31 -' !е Д а им<1 кабмнет 1>ановаса смртноносни процес труљења. Али то Д ел Кастило. је тешко постићи, јер се прво кисе- Ларш. Сенат је усвојио да лпне већ у желуцу растварају, то се на кукуруз удари царина од док се у спољној практици употреб- т ц д ИНара " љују с великим успехом, пе би сс ,/ ' V, могле без оаасности пити у толикој Нариз. Скупштина !е усвојиколичини, да се постигне горња цел. ла закон, но коме се од 3 авОпште је позвата ствар к >лико је густа одобрава Фабрикација виблаготворан лек карболна киселина, на од С ува грожђа. Одговакао аатисеитичко срество а кчко јс ј кц иа • „нгериелацију. отровна кад се пи|е у већо коли- Ј ,г - Ј , . 1 ' •'•' чннп. Но како да ј,ј се отвори пут ^шистар Рибо побиЈа иребациу нераствореном сташу у желудац, вања ДелаФОса да влада не чини а да не буде опасна. болеснвкову ништа за колоније Француске у животу? То питање решала је у нај-; Тунису. Министар укааује па ноиије доба медецина. За то је сред- н;Ш редак, који је учин.ен Скуство неки хемиски састав, који се • зо»е салол и израђује се у Фабрика- . ПШ1Ина Ј е »римила изјаву вла-

ма салицилне и карболне киселине иао бели ирашак, који је скоро без укуса, али мало армат чки мирвше. Овај хемиски састав лако се рас^вара у алкохолу п егару, алп тешко у води. Код те супстанце пронашло се сад, да се не расгвара у желудцу, но долази у првобитном стању у црево, где се тек раствара у своје еасгојке: салицилну п карболну киселину. Како су оба ова саст јка врло антисептичпа, добра су нарочито за уппаггење колерних бацила и процеса труљења. Ово сре-

дину. Ргт. „РиФорма" најодлучни је иобија вест „Трибуне", да Италија нреговара с Енгле ком за устунање Суакина у замену за С малиско зем.виште, које је сада нод протекторатом талијанСКИМ. Еилмар. Е л з а с к и иосланик Шарл Гранд умро је. Будимпешта. ј^инистар трговине бранио је увоз и транзит

ПОДЛИСТАЖ

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(107) Око иодне донет ми је ручак. Врата на ћелији унола се отворише, и на њима се указа г. ОФИцир, с речма : Ево пратили вам ручак од куће. Како ме је ово обрадовало! Не јело — љега сам се једва и сећао, но то што ми од куће нешто долази, то игто сам могао рачунати, кад пуштају да ми се довесе јело од куће, јамачно ће пустити и друге ствари, иа ће допустити и да се поручи за поЈ"едине потребе, па можда чак и да се иише. За г. оФициром ишао ј *е војник, носећи у наручју послано јело. Он уђе унутра и

! спусти Јело на патос, а г. официр хтеде одмах затворити. Но ја га зауставим с ваздан којекаквих нстраживања. Молио сам га: да ми да какво нарче свеће док ми од куће не ношљу, да ми да ватре да иаложим иећ ; Митровдан је већ био нрошао, и у ћелији је било хладно; да ми дозволи да иоручим од куће потребпу захиру да могу скувати црну каву; да нареди да ми се да која даска и ногаре, да не лежим иа земљи. и још иовшпе сличних захтева. Г. ОФицир рече: да ће доцни]'е гледати и учинити шта се могне, за саднареди само толико да ми даду другу тестиЈ 'у с водом а сам ми даде 5—6 жигица да њима, ако могнем, заложим пећ, што ми је после дугих напрезања и иошло за руком. Каква радост за мене кад после свакоЈ'ака довијања, где сам кору с дрвета морао ноктима гулити, најпосле у мајушноЈ* блеканој иећи букиу весео илав пламичак, осветљавајући моју мрачну ћели]'у. Тада се сетих савета мога покој*ног оца, кој'и би ми често говорио: — Учи све да знаш. Научи да се сам умеш окрпити, послушати, помоћи. У колико човек може сам себе да иослужи у

свему што му треба, у толико је слободниј'и. Под утицајем овога погледа, он ме је гонио да цепам д ва, да тестеришем, да дел.ем секиром, да умем наоштрити и набрусити свако сечиво, да сам наградим себи опанке, да умем руковати свима обичним алатљикама, као: кесер, просек, гладилица јеге, велика и мала тестера и т. д. п т. д. Ја сам тада од шале, уираво као уз детињску игру, научио многе нослове и радове, који су ми доцније у животу истина из ретка, али веома корисно послужили. Ко је покушавао, зна^еда с 2 — 3 сирова ћутк* без и аква сечива а само с неколико жигица у руци није лака ствар иаложити ватру, и то је могло иоћи за руком само човеку извежбаном у чоме. Кад се ватра већ толико разгорела да вигае није било никакве зебње да ће се угасити, примакнем пећи добијеио ј *ело седпем на трупац и покушам јести. Алн залогаји су заседали на но пута и ја на скоро ћушнем јело на страну, а латим се цигаре и моје се мисли убрзо помешаше с колутовима беличиста димл, кој'и су се у стотину нроменљивих облика нолако уздизали на вигае. (Наставиће се)