Male novine

ИЗ БЕЛА СВЕТА Много. У Бсчу сад има 15000 особа, којс се баве давањем часова ш музпке. — Антируска демонстрација 22. ир. м. у нетак у вече држали су иариски Нољаци поводом пољске народне светковине у Кракову ведики скуп, који се нретво ])ИО у праву демонстрацију против Русије и руског народа. Ма да су Пољаци на тај скун позвали све нријатеље сдободе бсз разлике народности и странака, ипак су на скупштину дошли скоро сами Пољаци, а Француза је било врдо мало. По свој приднци наслућивали су карак гср тога скупа, па се уклонили ш обзира на данашње симпатије нрема руском народу. Целе вечери говорило се само француски. Први говорник имао је према нрограму говорити у сиомен Мицкијевићу, а то је био Арман Деви, интиман покојников нријатељ који му је у последше време живота би секрегар и нутни друг и бно с њим у Цариграду, кад јс умро. Леви је био ученик Мицкијевићев на Колежу де Франс, на упознавши се с њим тако га је обожавао, да је ненрестано био уз њега. За његову љубав научио ,је пољски и стунио у пољску дегију, коју је Мицкијевић 1848 у Италији основао, а носле за време кримскога рата ностао је заједно с Мицкијевићем и пољско турски козак. И носле песниковс смрти остао је увек одан идејама свога нријатеља и узора, те је све до 1870 био стадан члан свију пољских реводуционарних одбора, који су постојали у Наризу, Игадији, Гумунији или на другом ком месту У. свом говору сноменуо је некадашњи секретар п друг Мицкијевићсв више |)еминпсценција из бурнога живота покојна песника. Измсђу остадога причао је и о чувеној аудијенцији, коју је Мицкијевић у продеће 1848 имао у Паризу с папом Иијем IX, кога је хтео склонити да се одлучно заузме за Пољаке. Хладно напино држање у тој ствари тако је утицало на покојнога песника, да јс од тада постао антиклерикалац. Још на дан ире смрти изјавио му је Мицкијевић, да је генерал 1»ем имао право што се потурчио, кад је увидео да ће само тим начином моћи користити својој пољској отаџбини, јер су ондашњи управитсљн цркве биди и онако нрави душмани вере. Ма да је при умирању Мнцкијевићеву у соби бно свенгтенпк, он шгје нмао с њим никаква носла, већ му је само пружио чашу чаја. Мицкиј овић није био противник Јевреја, те ,је још прсд смрт радно у Цариграду

да заснују засебне добровољачке јеврејске чете, а с том идејом слагао се и сам султан. За тим је говорно један 1'ус, стари социјалиста Исковски, а његов говор изазвао је вслику сензацију У почетку говора преставио се сдушаоцима као ; Рус, који је 1863 учествовао у нољској борби за ослобођсњс нротив својих земљака. Он је био ученик Бакунинов, који је као и други руски реводуционари уз слободу Руеије тражио и слободу Иољске. Говор гога Руса био јс најжешћа сатира садашњс руске вдаде и рускога царства, у коме, вели, од мужика до цара све дрхће, иоданици пред ноглаварима, сав народ нред царем а овај опет пред народом. Свој говор завршио је врло драстичном аностроФОм нротив руског цара, а нрисутнн Пољаци бурно су ноздрављади говорника. Али је најжсшће ударао на руску владу следећн говорннк, неки Елзашанин Шак, који је свој веома вагрен говор завршио речима „Сдобода н с.мрт тиранима!" У свом говору жнгосао је и сервилизам Француских репубдиканаца, који, веди, нросјаче цареву милост и крунисавају гроб Катковљев. На крају скуна читани су н исправљени статути „друштва „8ос1с1;е шпуегмеИе <1ек аин« (1е 1а Го1о"пе и (Онште друштво пријагеља Пољске), које је утук не давно оенованог „друштва н])ијатеља Гусије". Члан друштва може бити свак без разлике народности, нода вере, и мишљења а најмањи је годишњи улог В динара. Дар енглеске крвљице. Енгдсека краљнца ноклонида је С геЛлијевој невести Доротејн своју сличицу, опкољену самим брилијантима, с прамичком своје косе. Царски принц прост војник. Ту I скоро ноходида је рускога цара кнегиња Јурјевска, удовпца цара Александра И, да га умодн, да јој најстаријег сина, који ће сад ступити у војску, иримс као ОФНцира. Али цар није хтео то дозволити, но је заповедио да се млади кнез, његов брат по оцу, ирнми као обичан добровољац у у нуковнију нреображенске личне страже. То је нрви случај да син рускога цара мора служити у војсцн као нрост војнпк. Али но свој прнлици он ће брзо авансовати. Лукави Американци. Њу-Јорку су ту скоро покдониди супрузи нреседника северо амернчких држава Хорисона леиу вилу у купатнлу Катс Меј. Галантнн богаташи учиниди су тим иоклоном врло добру снекулацију, јер су за кратко времс јако поскунеда земљишта и виле V окодини тога ку-

патмда, пошто су најоддичнијн грађанн ; Њујоршки хтели да имају летњиковцс у бдкзинн свога нреседнпка. г ТЕДЕГРАМИ 2 ЈУЛА Париз. Многобројиа патриотска друштиа деФиловала су јутрос поред штра;)бу])шке статуе на Плас де Конкорд. Буданжистички посланик Мери хтео је да држи гоно|), али га је полиција задржала. Парпз није сунитне одушенл.ен, али за то има много странаца. Време је лепо. Једна безбројна гомила иоздравила ј е председника Карнота. Кад је п])едседник хтео ући у Елизеј, једна особа оиаиијла је револвер у ваздух. Задржали су га одмах. Он је изјавио да, I се зове Јакоб, да је хемичар без посла. Револвер је био напуњен корфишеком. Јакоб се хвали како је он творац многих иронаиазака. Али како није имао успеха, хтео је на тај начин да ирнвуче на себе пажњу. Полиција је после утврдила, да је револвер био напуњен ћорцима. ЈГдндон. У посланнчком дому Фергусон је изјавио, да су преметачине, извршене у школи и цркви у Ерзеруму, учињене у спо])азуму с јерменским владиком да се тражи оружје. Јермени, заблуђени, нуцали су на војску н напали на владику. Пало је двадесет мртвих и две до три стотине, ])ањених. Ред је брзо повраћен. Посланицн Енглеске, Руснје и Француске ншли су на Иорту и поднели јој нзвеене предлоге. Цариград. Порта већ десет дана преговара с бугарским егзархом. Држи се да је то у вези е последњом нотом бугарском. Екуменски патријарх послао је Порти једно писмо, у коме се трудн да докаже, да исиунитн жсље 1>угара ; значи распад иеточне цркве.

Јавна благодарностЈ Госаодину Милашу Борисављевипу санитетском капетану, Кад четири месеца лежах савладан најужаснијим боловима на здраво заболеле ме руке, ти си ми твојим знањем, искуством и неуморним трудом твојим доказао шга може да учини човек иекључиво одан евоме иоелу. Ти си ме из гроба подигао, ти сн спречио ампутацпју руке и на твој начин си ме иотпуно издечио. Па пошто не хте да икакву награду за твој труд примиш, ја сматрам за своју дужност, да те умолим за дозволу те да ти и овим иутем изјавим моју бдагодарност са којом осгајем вечно обвезан ти 26 Јуна 1890 г. у Крагујевцу. Мих. ЋириЂ пеизионар.

ш Д° 1 ску 18

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН Емкла Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(48)

Јест, отказала сам. И он се показао врдо љубазан.... Занимао се са мном, испратио нас до на врата свога кабпнета Је ди тако, драга? - Јеет, до на врата. - А у вече смо се кренули.... Док се још нс бесмо нонеди у наш вагон, ја сам ее разговарао са шсфом станичким, гоенодниом 1>андорпом. И ннсам нпшта сназнО. Беома сам се једио, шго емо ја и жена самн у вагону. и што се у једном ћошку беше згурида некаква гоепо1>а коју нисам нп спазно: ајсдио сам се још вишс, кад у последњем тренутку уђошо некс две оеобе. ваљда муж н жена.... Ни до 1'уана није се дсеидо ништа необионо, ништа нисам оиазпо.... А кад смо у Гуану изншдн нз вагона да протегдимо мало евоје ноге. кад спалисмо у трећем

или чствр'1'ом вагону до нашега — госнодпна Гранморсна који стојаше на вратнма свога купеа! „Шта, госнодине предссдннче, зар п ви путујете? А ми н не сдутимо да путујемо с вама!" ()н нам рече како је добио неку депешу Локомотнва звизну, ми се брзо ноиесмо у наш вагон, где, уз грсд буди речено, не затекосмо ннкога, свн наши сапутници изишди су у Гуану, што нам баш нпје бидо ни мало жао Ето то јс све; је ли тако, д])ага моја? — Јест, то је еве. И ако ово казнвање беше врло просто, опет јс учинидо јак утисак на сдушаоце. Сви су били забезекнутп и једва су чскали да чују шта ће сад бити. Комисар прекиде питање, и он се мало зачуди, па ушгга: - А јесте ви сигурнн да у кунеу није бнло никога е гоеподнном Гранмореном'? — 0 понуно сигуран! Слушаоцн се стресоше, згросишс се од те чудне тајанственостн, свак осетп као неки хладан ветар око ушију. Та кад је путник био сам, ко га је онда могао убнти и бацити из кунса, трн миље далоко одавде, док још нијо воз стао? 5 сред тншине, чу сс накостан гдае Фндомснин: — Боме, то је некако чудновато! Губо онази да ее то на њ циља, погдеди

Филомену, одмахну п он главом, као да нокаже како и њему то нзгледа чудновато. Иорсд ње спази Пскеа и гоепођу Лебдеову, којису такође махади главом. Сви унреше очн у њега, очекиваху сад нгго друго, тражилн су на , њсговом липу какву црту што бп објаснида ствар. У тим радознадим погдсднма није се огледада оптужба. нротив њога: ади је он ипак опазио, да се порађа нејасна сумња, суАња, која кашто и најмаљу ствар обрнс у извссност. - Чудновато! промрмл>а господин Кош. Са свн.м чудновато! понови господин Дабади. 1'убо се сад одважи говорнти даље: Знам још сигурно п то, да је екепрес, који не стаје нигДе од Гуана до Барантена, ишао обичном евојом брзином, и да, нисам опазио ништа необично... То могу казати, јср смо ја и моја жона одиета билн еамн; ја сам отворио окно да нопушпм цнгару, п гледао сам напоље; морао сам чути све шта се гласне у возу... Баш у Барантену сназно сам на кеу господина Бесијсра шсФа станичкога, зовнуо сам га, те емо нроговориди неколико речи, а кад сам се попео уза стенене, руковао се са мном.... Је ли тако драга моја? Можете уиитати госнодина 1> еијера, оп ће казати.

(ИАГТАШГГ.Е СЕ)