Male novine

искуетво створили су му искључан положај међу вишим бугарским офидирима. Од новог иолитичког живота Бугарске, мучно да је бно какав рсводуционн скандал, у коме он није учествовао било за, било нротив. Неколико двобоја, које је имао аа то време, и у којима је победа увек бивала на његовој страни, створили су му велике симпатије код бугареких официра. А љегове огромне заслуге :*а отаџбину, његов чврст и неподмитљив карактер, његово ненасито родољубл.е, његово ритереко понашање пред судом и његова јуначка смрт још за дуго ће ааулиматн видно мссто у ерцима сваког паметног и поштеног Бугарина. Чак је више но веровагно да ће његова успомена, раније или доцније, носредно или неносредно створити онај Фактор. којн ће учинити крај кризи, која данас растрже Бугарску. Вредно је овде напоменути, да но бугарским законима, мајор Пањица није могао бити стрељан. јер судско посредовање, да му се смрт замени с 15 година ј»обије у оковима, чини неро4Дв<п«и део саме аресудс. Погрешна је вест неких руских листова, да се главни војно касациони суд није никако изразио о тачки за номиловање, те да аа то Пањица није помилован. По бугарским ааконима, касациони суд даје мишљење о Формалној страни пресуде а нс упуш га се и у н,ену еадржину, те по томе тај суд није ни имао право да изнесе евоје мишљење о тој тачци. Ето за што је кнез Фердинанд био дужан да усвоји носредовање суда за иомиловање. Тако је у Бугарској од 1878 год. на овамо. Једини нротнвзакони паузетак десио се 1887 с мајором Пановим и друговима којп су били оптужени за рушчушку буну; елучај с Пањицом је други пзуаетак, сасвим арбитрарни и крајње неаакони, тако да је сгрељање мајора Пањице чнсто разбојнички акт.

У нас ће у скоро настати избори носланика за народно собраннје (26 августа) али се за њих никђ не снрема. Оваки зна п уверен је да је свака борба илузорна кад влада терор >1 кад ее г. Стамболов решно да стрсља, као што је радио нри изборима 1887 год. Сем тога нема ни могућностн да се снреми борба преко штампе, јер од како је Пањица бно уханшен, оиозициони листови свс једнако излазв. иод ирстходном иолициском ценл /ЈЈОм. Чудновато је да је тај Факат непознат у Јеврони, а мећу тим г. Стамболов се решио даидаље влада тим незаконим п насилним мерама док ее год не свр-

ше избори или чак докле народно собранијс нс сврши своју нрву сесију. По вароши се говори, да ће нрестонички војни зановедник, мајор Маринов, — који је носле ухапшења Пањичиног ааменио комиромитованог у тој завери нотпуковника Кпсова, скоро бпти премештен. Узрок овоме нремеиттању веле да .је неповерење у његову поуаданост. Он је сада на осуству, али се ноуадано ана да му јс осуство продужено, ма да он то нијс тражио. Аг°'и8. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Унијатска црква. Н. о. м. почели су у Солону градити цркву за Бугаре унијате. Освећење је изршио унијатски солунски митронолит, у нрисуству консула католичких држава и свију солунеких католика. Исечена врба. Из Бугарске нам јављају, да су власти наредиле те су исекли врбу, аа коју је Пањица бно везан кад је стрељан, и на којој су носле етрељања Пањичина нашли тгоанати натпис. Турске разбојничке чете. Код села ВакуФа, близу Дедеагача у Турекој, појавила се раабојничка чета од 15 хајдука, који су наоружани пушкама Мартинкама. Они су опљачкали све путнике, којп су пролазили онуда и одвсли их са собом у шуму. За тим су раснисали откупнину на сваку главу по 400 Фуната. Заробљено ,је око 200 путника. Војннчка нотора, којаје била нослата аа њима, била је узалудна, јер су се разбојНици изгубилн у шуми.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Убуство у бер/жнско зверињаку. У нретпрошлу субо-гу, око 11 часова у всче, чули су иролазници иоред берлинског аверињака један пуцањ, за тнм јаук и после њсга слаб узвик. За мало иа сс чуо н други нуцањ. Свет нотрчи тт нађе у алеји Белви добро одевену госнођу, сву у крви. Лежала је на образу, леву је руку држала на ирсима а десном је обухватила црни сунцобран. Шешир јој је лежао на два корака од ње. Кад су видели да ,је мртва волели су о томе јавити иолицији ноје дирати. К а д ј е д о ш л а п о л п ц и ј а т е онда дигну мртв ужену. Надесној страни гркљана нашли су 4 сантиметра дуг убод, довољан да нзазове егсрт. Сес тога нађене су на нрсима две |)анм

од метака. Убијена је била лепа, у 22 години, а име јој Марија Венде, како је констатовано у њеном заручном прстену. Њен је муж поштански чиновник а има 3 године како се удала за њсга. За време њсна убиства био је отпутовао службеним послом у Дражђане. Констатовано је, да је одмах по одласку свога мужа отишла од куће и да се внше није враћала. Код ње је нађен прстен. златан сахат п у новчанику 60 иФенига. На грудима је носила кнтицу ружа. Ко је уби, јеш се не зна али изгледа да није убијена ради пљачке, већ ће пре бити из освсте. Биће какво одбијање љубави или љубомора. ТЕЛЕГРАМИ 13 јула Сарајево. Општински одбо|) једногласно је реишо, да министру Калају подигне сиоменик, у :шак признања његових заслуга аа Босну. Веч. „Ислитичкој Коресионденцији" јављају нл Београда: Ус.гед рек.иамација екуменског патријарха н синода, султан је нристао да се одлолси одлазак бугарских владика у Македонију. Цариград. (Рајтерова деиеша). Руски посланик нредао је Порти ноту, у којој у име руске владо изјављује, да су уступке у питању бугарских владика понижавајуће ::а султана. Захтеви Бугарске су само маневар за консолидовање ирестола принца Фердинанда. У ноти се даље вели, докле год^јс Бугарска влада неиријатељски расположена према Русији, предуСЈтетљивост Порте према Буга,рској акт је мало пријатељски ирема Русији, што све може имаги озбиљних последица. Софија. Сасвим су неистините вести о стрељању неких ОФИцира, подоФпци ])а — и војника. — Кнеза Фердиманда очекују овде кроз петнаест дана. /„АгенцијиСтеФани" јавл>а: ју из Гватемале од 11. о. м. ово: Реиублика гнатемалска објавила је данас рат репуб .Јипи сан-салвадорској Париз. Посланство Чиле јавља, да је васиостављен ред у шалитранама. Неистинита је вест да је једна ескадра бомбардовала Валнарајзо. Грађанске власти су ут шале неред. Рим. Службени лист јавља да ће министар марине дати сиоменицу ц])ногорском кнезу Николи, што је учинио племениту помо!1 двема талиј анским баркама у Бару Атипа. Једна енглеска ескадра очекује царицу Фридрик. Брисел Посланички дом усвојио је с 95™против само једиог гласа конвенци ј у Белгије е државом Конго. Г. Бернаерт је изјавио да Француска није улојжила никакав нротест. Лондон Доњи дом наставио јс расправу о предлогу хелголандсском. Адмирали Мен и Атерни 1,1 он говорили су за, а Ленгтон и Стенли против иредлога. Сарајево . Министар Калај одбио је најодлучније спојдоник, јкоји му је хтела подићи општина сарај. пзјављујућп да ће он бити богато иаграђео тиме, ако народ прнзна да влада не жели ншнта друго, само благостање земл.с. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ

Л/тлед штлаКешп допуњујуИег иореза на обрт, од иочетка године. (1. Јануара 1X90)до 30. Јуна 1X90 г. закључно. Од почетка год. до пр. мсеца: На узоз сировина дин. 12.788-72; па извоа сировина дин. 38.284*91,• на увоз прерађевина 456.786-46; на извоа прсраћевнна дин. 1.040'.'] 1. У току месеца Јуна: На увоз сировина дин, 2.249-09; на извоз сировина дпн. 8.009 - —; на увоз прерађевина 49.780-94; на павоз прерађенипа дин. 21)8-82; Укупно: 570.078-25. Из канцелар. царинар. београдске СЦЛЗ 3192. 5. Јула 1890 г.

ЗБЕР-ЧОВЕК

ромлн Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(вс)

— Ево Керте с њсним мужем, промрмља полако. 14 одиста дођоше Лашњејевп. Прођоше врло хладни поред 1 'убОвљевпх. Пер-га чак п не иогледа своју некадашњу другарицу. Један одаџнја уведе их одмах у кабинет. истражнога еудије. — 0, морамо се стрпети, рече Рубо. Позив паш гласп у два сахата Та седитс! Ои седе лево до Северине, а Жаку показа »уком да седне с деене стране до ње. Жак је |0ш стајао. Али кад га она ногледа својим бла'им и нлашљивим погледом, он онда седе на Јлуинцу. Северина је изгледала врло иежна ме)У њима; -Как је оеећао ту нежност, која га е лагано оннјала, занела. > кабинету гоеиодина Денизеа почело се Јепитивање. Истрага је већ дала читаву риу

аката, бешо више свежњића всзаних белим нарчетом хартије. Требало је почети истрагу од како је погибалац ношао иа Париза. Госнодин Вандорн, шсф станички, поднео је иавештај: како се експрес кренуо у шест сахати н тридесет минута; како је вагон под бројем 29;> додан у последњем тренутку: како се он мало разговарао с Губом, којн је ушао у својс одељење баш иред самн долазак председника Гранморена, и најзад кахо се нрсдеодннк сместио у евој куне у ком је иавесно бно сам. Па онда исшттан јс Анри Доверње о оном што се десило у Руану, докје воз стајао десет мннута; алн он није знао казатн ништа ноуздано - Доверње ,је впдео Губовљеве како ее разговарају нред купеом, чини му ее да су ушли у свој вагон на ком јеједан кондукто)) затворно врата; али не зна еигурно шта је било у оној гомили света н номрчини. А кад је упитан да каже: да ли је такав човек, тај чудни незнани убнлац. могао ускочити у куие, кад се воа кренуо, — Доверњ је одговојшо да му се то слабо чпни вероватно, и ако налази да је могуће; јер колико се он сећа, такав се сдучај дешавао већ два нута. Остали чиновници желеанички из Руана испитнванн су тако исто, па место да расветле ствар, они су још горе збркали својим неједнаким одговорима. Мс1,у тим једна је ствар била доказан, а то је

да се Рубо нз вагона руковао са шеФОм станице барантенеке, који сс иринео у степеницу. Господин Беснјер, шсф станични, рекао је да је тако заиста било, и још је додао да је њсгов колета био сам са својом жсном која се била мало наслоннла п изгледало је као да спава мнрно. Оепм тога трагало се н за путницима шго су се кренули из Париаа у исти мах кад н Рубовљеви. Она дебела госпођа и дебели господин, што су ушли у вагон у послодњем тренутку, грађани нти-куронски, одговојшли су на исниту да еу одмах задремалп н да не анају ништа рећи: а она црна жена, пгго ,је ћутала у ћошку у вагону, ишчезла је као дим, и пије сс могла никако наћи. Па онда било ,је још других сведока, н то већ беше онај ситнеж што је требао да нокажс како су изгледали путнпци који еу еишли онога вечера у Барантену. Ту је тек била тграва збрка! Ти ситнн сведоци говојшли су како позна- ' ју све путнике, осим једнога, а то је нека љу- Ч дескара, који је завио око главе нлаву мараму; неки су казивали да је на њему био врскаиут а неки онег блуза. (ИАСТА.ВИИЕ СЕ)