Male novine

ИЗ СРПСКОГ СБЕТА — Босна. Из Босне иишу „Либералу": Министар Калај, који сад по Босни путује, опет се привикао на онај стари обичај: да га свуда нарадом дочекају, а неће да ирими молбенице и чује жалбе сиротиње раје, која под овом владом баш као и за време турске самовоље страда. Калај слуша што му његови чиновници доказују, и верује безусловно у све оно. што му они доставе; ником не номаже жалити се, јер г. Калај, место да извиди, да ли је жалба и молба дотичног истинита и оправдана, нредаје он исту баш оном чиновнику, против кога се неко жали, и онда се обистИњава она турска пословица: „ко те тужи, онај ти и суди!" Калај је незадовољан, што се Мухамеданци из Боснс селе, и ако им није ни за длаку лошије, него што им је за време турске владс било. ГИто боеански Срби неће да се селе, него на свом огњишту истрајавају и чскају време, док им се разведри, то г. Калају није но вољи; јер он би желео, да се српски живаљ умањи, да да он у Босни насели Швабе и другу Фукару из белог свота. Калају није ни то по вољи, што немачки колонисти у Восни не нанредују, и што не могу да стеку нови „Фатерланд" у Босии, јер ће се Швабе у Босни ире носрбити, 1 него нгго ће босански Срби ТПвабама постати. Калај се већ уверио, да му ништа за.руком није пошло, што је у ингересу католицизма, германизације и мађаризацијс у Босни хтео унапредити. јер ништа нс хвата корсна. Сва његова иодузећа на иол.у швапско- жидовске индустрије и рударства остала су у зачетку и без икаква уснеха, а његово рударско друштво „Боснија" већ је свој капитал појело, у место да се обогатило. Калај је усиео у једном, а то је, да утамани и распрода босанске шуме,

којс јс он за врло ЈеФтину цену, испод руке продао чивутској Фирми у Трсту Морпурго Поренте. Изгледа као да је Кадај уверен, како ће Аустрија пре или носле Босну и Херцеговину морати оставити, и за то распродаје све оно, зашто се може новаца узети. Још једину наду нолаже Калај на босанскс бегове, из којих он мисли створитп босанеку католичку аристокрацију, и бар њих задобити за ауетро-мађарску државну идеју. Али како су босански бегови више мање тупавци и страшни занесењаци, то они не верују Швабама, нити иду на лепак, који им Кадај подмеће. Опи мрзе све што је швапско, и придржавају се у толико Аустрије и верују Калају, у колико виде своје матернјалнс користи и док им ова влада од народа ис/герује њихову „трећину." Калај не зна или зна, пак нећс да верује, како су босански бегови од, сваког презрена класа народа, којима нико не верује, нити они уживају поверење. Веле, да је Калај говорио некима,. како мисли да се у Вањалуци успостави православна енархија, што православним Србима не би било противно кад би за владику бно постављен човек, у ког народ всрује, и који би бранио интересе православне цркве, али како је сваком извесно, да би они у Ван.алуку послали за владику неког непријатеља нашег народа и цркве, то је лепше да остане овако како је, и док наш ветар дуне, тада ћемо ми сами нашс владике постављати. У Дервенти жалио се народ на иредстојника Плентаја, али која корист. И сунруга Јове Јовановића, који у Бањалуци у затвору лежи, жалила се и доказивала, како га само по наговору предстојника Плентаја окривљују да је цара вређао, а то није истина. ИзРуменишу: дасе од неког времена опажа живо кретање и крстарење

аустриЈСких војних инжињера и генералштабних Официра по Срему и Славонији, као и замена домобранаца са стајаћом вој'ском у свим главним местима дуж савске линије; а од Батаннце (Земун) нрско Карловчића, Михаљевца на Руму преко Митровице па даље границом Славонији да се трасира и нросеца пешачки пут и норсд постојећег пута. Поред пута на сваки сто хвати копају се дубоки бунари, и чим се вода у довољој кодичини нађе, затварају бунарс дебедим храстовим даскама. Оиште је мишљење — у Срему — да је ово страгетични пут, који Аустрија спрема у случају рата са Србијом. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Позив на преврат. Како страни листови јављају, бугарска емиграција издада ј 'е позив, којим нозива бугарски народ новодом убиства мајора Пањице на оевсту н збацивање лажне вдаде., Тај позив почиње овим речима; „Драги земљаци! 16 јуна извршен је у С офији страшан нреступ, нсчувен злочин. Тога дана етрељан је један од најнепоколебљивијихи најнеустрашљивијих поборника за наше ое.лобођење и нодитичко ваекрснуће. Тога дана иогину у С офији целом народу нознати Коста Пањица." За тим се набрајају дела Иањичина, која еу већ нобројана у једном допису из Вугарске, који смо донели у нашем листу. Даље се у позиву пита, зашго су га незаконо судили и још незаконитије осудили соФијски власници? „Зато што је он хтео васпоставити оне везе, које су Бугар-1 ску од искони везивале с њезином ослободитељком и нокровитељком Русијом. Није ли то грозно, да је Пањица, који јс учествовао у толиким ! бојевима, који је толико пута гдедао мирно и без страха смрти у очи, мо-' рао пасти без користи као нсртва од туђинца, к у кавног створења без икаквих

: човечја осећања и жеднога крви таквог јунака, од Фердинанда Кобуршког, од оне звери развратника Стамбулова и од онога ништавца Муткурова? Није ли то ужасно да ма какав туђинац иди авантуриста сме но жељи без казне мучити и убијати највпђеније и најзаслужније синове нашега народа? Али узадуд наваљују Кобург, Стамбудов и њсгово оруђе да угуше ону ј свету идеју, за коју су страдали тодики синови Бугарске у Дубници, Рушчуку, Плавни, РеховициКутловици и разним другим многобројним тамницама Бугарске. Пањица је умро, али његов дух живи у свима онима, који војују за ослобођење Бугарске од садашњих њених бсда и страдања."

ИЗ БЕЛА СВЕТА Како се људи хватају на лепак. Пре неког времена могао се читати у разним калиФбрнијским листовима огдас, у коме депа, млада Маџарица, сирота без иметка, добро васпитана и вешта домаћој економији" тражи у Амсрици друга. Одговор се морао послати у Париз, где је дотична дама била код неке старије госнође. Пошто таквих дама има на западу Америке и у КалиФорнији врло мало, јавило се на дотичан оглас врло много кандидата за женидбу. Млада Маџарица почела се дописивати с четрнаесторицом кандидата и свакоме је послада своју ФОтограФију. Како је Маџарица збиља била врло лена, свак је хтео да је приведе пред олтар. Посде другог дописивања сдоже сс у томе да дама пође из Француске а каваљери из КалиФорније у Њу-Јорк, где ће бити венчање. Наравно сваки „заручник" послао је ради тога својој „заручници" уФранцуску новац за. пут преко мора и лепа је Маџарица тако на врло лак и вешт начин дошла до 6000 марака, а онда јс нестало, да јој се ни трага не зна.

Кљмжевии оглаеи

СРПСКИ СВЕТ (у речи н едици) Књига за народ и школу НАПИСАО: Пет. М. Никетић (тРЕИЕ ПОПРАВЉЕНО и ДОПУЊЕНО ИЗДАН.К) Ио оцсни и 1[руп01>уди наших листова: „Новости", „Домовиис", „Малог листа", „Народног Днсвника", тДнсвног Листа", „Гласа Шума -диЈс", „Учитсља" итд. ми ову кп.игу најтоллије препоручујсмо нашем читалачком свету, особито онима, који су ради да се уповнаду са српским всмљама; њсним становнидима: н.иховим говором, проевстом, вером, занимап.см, обичајима, предан.ем, оделом и ловеснидом; дал.е љонии брдима, морима, јсзсрима, рскама, знатним личностима и местима. Распоред јс у кн.изи добар, слог лак и разговстан, а урешен са 40 слика и једном картом српских земал.а, укојој су означене граиид«! и с.ваке појединс српске земље и докле Срби живе. Ову би кн.игу требало да има свака српска куј.а. Може се добити у књижарама Валожића у Београду и Нишу, а по дени 2 дин. или 1 Фор. Књижари и препродавци имају обичан рабат. Без новаца наруџбине се не примају. 556 3—5 Намеран сам одабрати својих Дванаест приповедака и дати их, што пре у шгампу. Ну како је издавање скопчано с великим трошком, то расписујем нретплату и молим своје нријатеље и нознанике из свију крајева, да се својски заузму око прикуиљања, у толико пре, што сам две трећине чистога прихода устунио Друштву Велике Србије. Књига ће изнети до дссст штампаних табака мале осмине. На првоме листу донеће илустровану групу Срба нз свију крајева, аценајојје само један динар Нретплата се шаље с тачном адресом, уредништву „Велике Србије" и председнику Друштва Велике Србије господину Драгутину Ј. Илијћу. Чим сс накупи довољан број претилатника књига ће се дати у штамиу и што ире разаслати преиплатницима. Молим сва уредништва срнскн.г лпстова, да шволе ошј позиа штамаа-ти. У Београду о светом Идији 1890. Иван Вујић-Светозарев Изашао је из штампе ГЛАСНИК српског учен. друштва књига 71-ва расправе и други чланци са две граФичне табдице, у Београду 1890, у штампарији

краљевине Србије, на нродају у књижари В. БадожиКа, вел. 8-ина стр. 4 и 360 или 22 и табака. — Цена 2 дин. Преглед садржине: 1-во Енглеска, Француска и српска норота. Нанисао Ј. Ђ. Авакумовић. (Свршетак). — 2-го Стање јавне наставе у краљевини Србији за 1878 и 1879 годину, са две граФичне таблице. Од Богољуба Јовановића. (Крај). ?>-ће Привредни }>ед и иокрет у друштвеном и међународном животу. Од Вдадимира Јовановића. — 4-та Податцн о аграрним односимо хришћана у ое.тобођеним крајевима, округа тонлнчког и врањског, за време турске владавине. Од д-]>а Милована Спа§ ћа. 5-то Живот мајора Мише Анастаспје.вића, по његовијем би .Ћешкама , наннеао Матија Бан. — 6-то СвеЧани састанак Ученога Друштва ради прославе 50-годишњице књижевнога рада Вдадимнра Јакпшћа, редовнога члана; беседа Чед. Мијатовића; отпоздрав славл.спиков, — 7-мо Нзводи из занисника и еписак дарованих књига. Напомена: Књига 72-га Гласника, у којој су расираве и други чланци, ушла јс у штампу. ЂАК УП- ог разреда реалке, ноучавао би ђаке из нижиих разреда. За услове обратити се уреднишгву. ГРУ30Н0ВА МБРШ ((ШЈ801ШЕКК) у Магдебург Букау-у (производи дневн0 4200 цкната дивкн аги.те) израђује ове шпецијалитете: Предмет од ливеног каљеног гвожђа! делове машина и најразноврсннје ствари ливене у иеску или у гвозденим тигањима, које треба да су веома збивене, тврде или чврсте илн еве уједно нарочито: Ваљкове разне величине и конструкције за све метале, за израду артије обичне и дебеле, за Фабрикацију гуме, за млинове, за Фабрике угља, цемента, шмиргла и шамоге и т. д. за тим делове етупа, делове машина за туцање камсна, цилиндро за друмске ваљкове, пилиндне и клинове за иарне маншне, хидрауличке нресе и т. д. карике за клипове; тучкове за нресе; наковње кључнаке (гссенке) итд. итд. Предмете, ковнс и најтеже, од ливсног гвожђа по моделима нарочиго чисто израђене. Артикле од материјала, у ватри оеобито ностојаиог, као: каване разног обдика и за разне цељи, тавице за топлење, реторте за Фаорике минсралног угља, за кемијске. Фабрике н топионице, судова, за калење турпија ропггиљс и т. д. Ковну ливенарију но пвоизвољиим моделима за економске машине и т. д. Ливенарије од челика, сливене у сипањима: дедове машина и ливене предмете еваке величене цросто и чисто израђеис. Црвени метал (томбак) и Фоспорни туч сливен у тешким комадима, по моделима. ЗасТупник за Србпју А. АнтоновиЂ у Београду 117 дубровачка ул. 64 7 —26

! ј ♦ I ♦ ! \