Male novine

весда. У хом тражењу дошао јс и у Нови Сад, тс јс намислио био. и да се на кдупи у шеталишту одмори и можда ту и ноћи. То јс испричао злочинац. Ово последњс му није испало за руком јср конштаблеру, који је на ишао на њ изгледао јс сумњив те га је запитао одакле је н штајс. Злочинац је рекао, да је из Бсгеча и да нема стана. Када га је конштаблер позвао у полицију он наже бегати, но конштаблер појури за њим удари га сабљом те злочинца свалп, евоже и у полицију одведе. Нлочннац је изјавио, да су му другови још у риту између Чуруга и Жабља. Сва је нрилика, да ће и ове влает ухватитИ. кад им јс тако згодно, случајно, ушла у траг. — Штампарске парнице Прошлс нсдсл.е осудио јс окружни суд у Загребу уредника „Обзора" Ф. Лччњака и урсдпика „Србобрана" II. .ЈоваиовиИа на •основу § 25. закона о употреби штамне — што су занема})или ону пажњу, којом би се могло увршћење кажњивог чданка отклонити. Ф. Нсчњак, који сс сам заступао, осуђен је иа два месеца затвора^п губитак јамчевине од 2000 Фор. ; а II. Јовановић, кога је заступао др. Шг/манотИ, осуђен је на месец дана затвора. и губитак јемчевнне од (ЈОО Фор. Г1])отив ове осуде уложио је и Печњак и Јовановић ништаву жалбу. ИЗ БЕЈ1А СБЕТА — Са будимпештансног свеучили шта. Аустро-угарски цар сакционисао је всћ норматив за школарину и проФесорске нлате на будимпештанском свеучилишту н всћ 1. сентембра о. г. стуиа норматив тај у живот а, престаје она уредба од 1850. 11о овом новом нормативу сваки редовни свсучилишни слушалац иди Фармацевт плаћа, бсз обзира иа број предмста, 30 ®ор. школарине на но године, а ванредни слушаоци плаћају према броју нредмета на но године 10, 15, или 30, Фор. Уписнина и библиотекарина остајс као и до сада, 5 % од школарине долази у државну благај ну' а 5 % ће се унотребити на наплаћивање ванредних н]>ОФесора, нрпватних доцепата и учитеља, који ће добијати онолико колико им ирема броју сати н слушалаца припада. Од остатка нак новисиће се нлата редовних и ванредних проФесора са 50 Фор. и новиси ће се станарина са 100 Фор., досадања два децинала од 350 ®ор. код редовних прОФесора новингују се на пе квинквенала са по 300 Фор.; код ванред-

профссора систсматншу се пет квпнквенала по 200 ®ор. У прелазној еноси добијају онп профссори, чији су приходп од школарпне у годинама од 1883 —1888 износили више од 500 Фор., одговарајућу доплатау; осим тога они нроФесори, који по новом нормативу буду наименовани, не могу вшпе од 1(>00 односно 800 ФОр. од школарине добиги. Које ће се катедре у будуће плаћати 800 а којс опст 1(500 Фор., то ће одредити министар посебном наредбом. Опраштати школарину могу дотични Факултети али нросечно само онолико, колико су то чинили за носледњих нет година: преио тога може онростити школарину само министар на нредлог свеучилишнбг сената. — Мењају се времена. Познати физиолог берлински проФесор Мендел, јако се одликује својом оштроумношћу и хумором. У јсдном од својих скорашњих предавања говорио је о томе, како сс мењају обичаји п навике народа и за то је навео овај пример : „Ја сам имао друга, — нричао је нрОФесо]) — с којим сам заједно свршио курс, но носле тога се дуго нисмо видели. Недавно одсм ја у Цариград и тамо наиђем на свога друга, који је већ више година унравитс.љ луднице у турској нрестоници. Он се јако обрадово, кад ме је видео, и позове ме да мн покажс бодницу. Када смо је прегледали, он ми рече: „Пре двадесет година већина оних, који с.у долазили у болницу, били су мусломаин, који су губили ум услед унотребљавања опијума, и било је само неколико свропејаца, који су нолудели услед иијанетва. Сада је сасвим обратно. Већина евронејаца губи ум од употребе опијума а мусломани губс свсст од пића, Тако се променула времена."

КЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добило на нриказ ове нове књиге н лиетове: „Босанска Вила", бр. 13 и 14, с овом садржииом: Раснлака сс, несма А. Гавриловића. — Подјела љубави. Приновјетка Г Г>. Јованови11а (наставак) Ратару, песма Алексе Ристова Шанића. — Пут на Вукушу, онисао Марко С. Поповић (свршетак.) — На његову гробу у добри час, пссме С. Д. Мијалковића. — Кићсњс у окодини чајничкој од сд. Леутара. — Из историје срнеке књнжевносги (наетавак). - Народна ФилозоФија. I. Митар Псшић. Пише Пстар Мирковић учи-

тслј (свЈ»нетак). — Нешто из народног лекаретва у Босни, од „Момнра" — Српске народне умотворине. Листак. — „Отаџбина", свеска за август с овом садржином: Тешки дани, прича с мора, од д-ра Милана Јовановића (евршетак). ■— Мојој музи, песма од Војнсдава. — Придози за историју спољне политике нове српске државс. VI. Туђннскп утицаји у Србијн (наставак) од д-ра Владана Ђорђевнћа. — Из самачког живота (свршетак), једанаест лирских песама од Вл. М. ,1овановића. — Моје министровање, усномене и белсшке Владана Ћорђевића (иаставак). — Соломоново проклетство, песма од Војиелава. — Са Јавора, нодаци за историју српско-турског ])ата 1876, од т иуковннка Борисављевића (наставак). Са села, несме са седа. V. Заход сунца, од М. Ј. Илијћа. — Зар то — лудило"? Драма ЈоепФа Кчегарија, превео Хајим С. Давичо (•свршетак). На гробу великогсрнеког несника, несма Чеде Поновића. — Државо-иравни и међународно-нравни односи бив. краља Милана у Србији и изван С])бије, од Алексе Радуловића. Сан, уснпо Лудовик Алеви, превсла Тако моје лице бледи, песма С. Д. Ми јадковића. — Ана Карењина, ]>оман Лава Толстова (наставак). Горњи дом Србије (рад всдиког уставног одбора), белешке Вдадана Ђорђевића. — Кравична дсда у ста])ОЈ царевшш и новој краљевинн ернекој, од Алексе Радуловића (наставак). НаШиривредни програм. Прилог XIV. предлог за закон о устројскву трговачке шкодо. - Књижевни нреглед: За веру и сдободу, драма у нет чинова од Драг. Ј. Илића. РеФерат Момчила Иванића. Уз ову свееку нде и ванредна свеска, у којој јс садржина евију досадашњих 100 свезака „Отаџбине".

ТЕЛЕГРАМИ 2. августа Берлип. Цар и канцелар отиутовали су :$а Кил, где ће се усрцати :ја Русију. Не.тртрад. 11,арска иородица стићи ће у Нарву 5 о. м. да дочека цара Вилхелма. Општинске власти предаће царици позлаћену киту цвећа, искићену драгим камењем. Кретање војске ка Нарви отпочето је већ. Генерали Гурко (Варшава) и Драгомиров (Кијев)

чиниће операције малога рата један против другог на маневрима у Волинији. Влада је још за го; дину продужила трајање мера о ; енергичној пажњи за сигурност у Петрограду и другим варошима царевине. Лопдон. Једна депеша „Лојдова" јавља да је енглеско посланство у Цариграду пријавило седам случајева у Николајеву за које се сумња да су колерични, од којих су пет смртнн. Отоманска ! влада наредила је преглед свију производа с Црнога Мора. Софија. Данас је у цедој кнежевини слављена годшпњица кнежева доласка на престо. На дан годишњице рођења српског краља сви су консули украсили своје зграде. Нреставник Србије примао је уобнчајене посете. Вел. Румунски краљ и престолонаследник Фердинанд стигли су овде јуче. IIо нарочитој жељн I краљевој, није било никаква службена дочека. Краљ два часа конФерисао с гро<1>ом Калнокијем. Краљ ће данас отпутовати за Ишл. Јопдои. Краљица, признајући заелуге сир Перси Андерсона за закључење погодбе с Немачком, наименовала га је за каваљера ордена подвезе. Краљица је тако1>е наименовала бившег подеекретара државног за Финансије у Мисиру. ( Влум пашу, за командера ордена св. Михаила и Хорђа. Парт. Стенли, интервјисан. изјавио је да је погодба енглеско| Француска врло новољна за Француску, која је, скоро за багателу, добила СФеру интереса, чије добијање значи усиех политички и трговачки првог реда. Али Француска треба што пре да остварн пројекат о грађењу железнице преко Сахаре те да може имати користи с две стране. Калкута. Гангес се излио. Много жртава. Становници околних села нобегли на дрвеће, где су остали пет дана нс једући н без икакве помоћи.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (68) — Всру И:Ч њину! То су гадни лажови што то веле. Лујзета ми ннје била љубазница. Судија га гледаше радознало како се љути. Па тек учини мали скок у иитању: — Ви етс врдо нагресите нарави, били сте осуђени на пет година робије, што стс убиди човека у некој свађи. Кабиш обори главу. Та осуда била јс стидна за њ. Он иромрмља: — Он је нрви почео .Одлежао сам само четири године, годину су ми онростили. — И ви велите, настави Денизс, да вам ■Лујзета није била љубазница? Он и онет стеже песнице. За тим одговори гдасом крупиим испрскидано:

— Ама разумите ви, она је била шипарица, још јој пе беше ни четрнаест година, кад сам дошао с робије .... Онда је свак бежао од мене, бацали су сс камењем за мном. А она ни је пристунала у шуми где сам је свакад сретао, разговарала се са мном, бида је л.убазна, ох врло љубазна! . . . И тако смо ее снријатељили. Кад смо ходали. држади смо се за руке. По ми је годидо, веома годило у оно времс! ... Она је постада одрасна девојка и ја сам, да боме, помишљао на њу. Нс могу рећи да нисам, био као луд, толико сам је водео. И она је мене' веома волела, и би се завршило тим што ведите, ! али је одвојише од мене, наместим је у Денвил.у код те госнође .... После једнога вечера, кад сам се враћао с мајдана, нађем је нред мојим вратима, била је ван себе, смрвљена, изгарављена, у грозници. Није смсла отићи својим родитељпма, дошла је да умре код мене .... Ох, веру му његову! Та што ниеам крмка одмах заклао! Судија скупи своје танке усне, зачуди га искреност овога човека. Требало му је бити на опрезу, етвар је дошла на најважнију тачку. — Знам ја већ ту страшну нриповетку ј коју ете измислили ви и та девојка 1 Али имајте ' на уму да је госиодин Гранморен живео ношгено ! и да га ви не можете окривити.

Каменар исколачи очи, погледа у судију забезекнуто, руке му задркташе, па промуца: — Шта? Зар ми измислили? . . . Други лажу, а нас оптужују, да смо лажови! — Да боме, немојте се ту градити невини. Испитао сам већ Мизара, оног човека што је узео мајку ваше љубазнице. Суочићу га с вама, ако хоћете. Видићете шта он мисли о тој вашој причи . . . Иазите добро шта одговарате. Имамо ми сведока, знамо ми све. Најбоље ћо по вас бити да кажете иетину. Ово беше тактика његовога застрашивања, чак и онда кад није нипгга знао и кад није имао никаквих доказа. — Дакле, ви поричете да сте јавно и свуда говорили како ћете заклати госп. Гранморена? — 0, јест! То сам говорио. И говорио сам то од свсг срца, јер ме је рука ђаволскн засврбела! Денизе застаде мало изненађен, јер се није надао таком одговору, миелио је да ће норицати. Зликовац на признаје да јс нретио! Кака ли ее хитрина крије иза тога? Бојећи се да није пренаглио у иснитивању, Денизе се прибра мало, иромери добро камеиара иа га изненадно запита: (НАСТАВИЋК СЕ)