Male novine

У вези још једно нитање, којнм ее управа у току свога рада бавила. То је иитање о Наставниковом додатку. У већ номенутом штамнаном изводу Управиних записника, налази се номен и решење о овоме. Управа је хтела помоћи једној невољи, коју сви ми добро знамо и осећамо: оскудици школских уџбеника. Управа се, дакле, бавила мишљу да у једном сталном додатку уз лист, даје лено обрађене лекције нојединих наставних нредмета наших средљих школа, Ове би лекције временом саетављале школ. уџ бенике или бар поједине нартије њиховс. Улрава је већ имала неке понуде од наставпика да јој овн нод извесним иогодбама уступе своје већ израђене лекције, а нешго јој је већ и оставл.ено на расположење без икаквих погодаба. (Нил лекција из Француског језика од г. Јована Несторовића, проФ.) Хоће ли се ова мисао и жеља Управина моћи остварити у новој друштвендј години, за сад јс тешко рећи. Користи би биле несумњиве али могућност извршења завиеи од погодаба, које нису само у власти Управиној. Један од послова, који је управа предузела у току нрошле године, јесте стварањо књижнице наше средње школске књижевности. Друштвсни књижничар у својс време (I св. „Наставника") ради овога обрагио се с молбом друговима и књижевницима да својим ноклонпма у књигама нритску Друштву у номоћ: да оно створи Библиотеку целокупне досадашње наше школске књижевности, или да помогну својим доставама тачних наслова школ-! ских књига, да се дође до што нотпунијс библиограФије наше средње школске књижевности. Колнко би прикунљени уџбенички материјал био од корисги онима"који би се латили студије о истор. развигку наше школ. књижевности или појсдпних грана њених, није нотребно ни помињати. Но и овде стоји највише до заузимљивости друштв. чланова да се ова мисао "шго нре и нотпуније оствари. Уноредо са стварањем ове библиотеке школске књижевностн иде и стварање друштв. библиотеке осгале књижевносги. На овом иам је месту са захвалношћу номенути ноклоне које су проф. Друштву учинила два наша угледна нросветна друштва: МаПса Нгуа^ка и Друштво Св. Оаве Прва је ноклонила д]уштвеној библиотеци 24 комада својпх издања, а Друштво Св. Савс 22 комада књига разне садржине. Крој у друштвеној библиотецп школ ских књига чини 15 старих, уџбеника а број књига у кјбижници онште књижевности износи 40 комада. Међу нословима и задацима што нх је НроФесорско Друштво себи ноставило, јесте и рад на познавању отаџбине и народа (члан 2, Друштвн. Прав.) који ће се, поред осталих путова и начина ностизавати и прирећнвањем ескурзија. (Чл. 3 Др. Пр.) Управа је била рада да ПрОФесорско Друштво већ ове прве године свога живота и рада отпочне вршитн и овај лени посао научног познавања отаџбине и парода. Али ове годиие да приреди екскурзије није се могло остварити. На нозив Управин, унућен свима одборима крајем Аирила ов. год., иријавили су се 3 заморавску екскурзијуједан наставник за тимочкудванаставника, за иодринску један наставнпк и за шумадиску један. По тачки 3. чд. 26. правила друштв. „екскурзије може бити ако се пријавп најмање три чдана". Ова одредба друштв. правила снречила је приређивање екекурзијс ове годнне, пошто се ни за једну није јавио довољан број ианова. Покушај Унравии да од нријављених чланова комбинује и оствари бар једну екскурзију (подринеку) није се могао остварити. (СВГШИЋЕ СЕ.)

ИЗ БЕЛА СВЕТА Одлична дама. У Снднеју живи једна енглеека леди, која ио рођењу ирииада вишој енглеској аристокрацнји. Али ипак њој није ни мало сме-1 гало, да безбројно нута донадне апса: због пијанства и ларме на улицама. Ваздухопловна школа. У Тулону,! нри Француском пристаништу оргаиизована је ваздухопловна школа. Најнре ћс норучик Седнет обучиги 10: ветераиа матроза свима уиотребамаI ваздушних лоита, одређених за услугу Француској војној флоти , иа ће онда ти ветеранп постати учитељи осталих! матроза. Привилегована сиротиња. У Нанкингу ностоји каста сиротиње, којује основао Хинг-Ву, нрви богдихан из династнје Минг. Тај владар у својој младости зажели да помогне једном сиЈ >омашном сатрцу. Овај га замоли да му да могућности да се може хранити и одевати не радећи нићгга. Молба је била иснуњена и старац је нод заштитом Хинг-Ву, постао главар ! касте сиротиње, која живи у нодземI ним пећинама Нанкинга. Властн не само да је не узнемиравају, но задовољавају све нотребе те нарочите корнорације, у коју се друга снротиња никад нс пушта. Сиротани, који прииадају тој касти, по цео дан иуше онијум. Повлачи се. Чувени државник шнански Емило Кастелар намеран је да се новуче с политичке позорнице и да се носветинисању историјс Шнанпјс н ..Живота Христова." Као и Ренан, он ће отићи у Јерусалим. да очима види света месга која ће онисивати. — Руска опера. Немачко позорпштс у Прагу изненадило је ире неколико дана музикални свет преетавом онере, „Корделија" од руског композитора Соловјева. Успех је бно сјајан. — Умро. У Штутгарту је 6. о. м. у проласку умро чувени проФесор државног права Август Булмеринкак у 62 години. Он је као један од нрвих ауторитета био 1881 позван по смрти ! Блунчлијевој на универзитет у Хајделберг. — Изгорело. У Манчестру изгорело је 5 о. м. Кснс позориште. Ннко није страдао. Олуја у Брину. Ноћу измећу 8 и 9. о. м. беснила је таква олуја у Берлину и околпнп. да је покидала све телеграФСке жпце, оштетила телсФон, избацила пз корсна воће и дрвеће. У циркусу Сидолијеву морала се ирекинути престава, нојеДини престављачи побегли су у костиму а публпка је трчала кућама као луда. Нодиција је сијасет деце мо])ала водити кућама, јер су со изгубила. — Ужасно. Из Кракова јављају да је тамо ире неки дан један поручик 13. иешачке пуковннје сабљом посекао на вежбању једнога резервиста, па се за тим прсд целим стројем убно. ТЕЛЕГРАМИ 12. августа Петерхоф. Цар је одликонао канцелара Капривија орденом Св. Андреје прве класе и шс<у>а царског кабинета Лукануса орденом Св. Ане прве класе. Генерал Ханке добио је једну дувањару са сдиком ца])евом, украшену брилијантима. Петроград. На великом ручку, који је дават јуче у ПетерхоФу у почаст цара Вилхелма, између осталих били су: Каприви, Гирс и Побједоносцев. Цар Витгхелм је

отишао после нр.то срданног опроштаја а око поноћи оставио је Кронштат. —- Ових дана је адмирал Шварц, командант Кронштата, давао ручак ОФицирима немачких лађа. Том приликом напијане су здравице у здравље оба цара и њихових Флота. — Вивши министар Финансија Рајтерн умро је. Цариград. Одговарајући на ноту Рустем паше о евакуацији Мисира, лорд Солзбери је рекао да он признаје легитимност захтева Турске; он је расположен да то уевоји у принцппу али треба консгатовати да велики успеси, које је Мисир учинио под управом Енглеске, успеси које је признао цео свет, нису још довољно утврђени да би се Мисир могао предати другим рукама. Енглеска мора резервисати себи право да сама одреди моменат напуштања. И ако је такав одговор био предвиђан, ипак је учинио рђав утисак на Порту. Атина. Краљ Ке отпутовати 17 о. м. за Данску и остаће неколико дана у Паризу. Уверавају да ће комора бити распуштена 1 септембра. —• Пентилнчке шуме горе већ три да/на. Лариз ,Де Сијекл" н]»отиви се пројекту Хиббрдову да се избере сенат оппгтим гласањем, нредвиђајући да ће ) г таком случају обе коморе, изабране од истих бирача, свршити тиме да се слију, а то је ствар која ће се свршити супресијом сената. С друге стране бојазан, да локалне скуппггине могу утицати на изборе у смислу консервативном, не постоји више, јер су ове скупштине републиканске. Мадрид. 189. случајева колере, од којих су 56 смртних, и то у провинцијама Аликанте, Бадајоз, Толедо и Валенција. — „Газет" доноси наименовање гроФа Вануеаласа за посланика у Верлину и Руате за министра у Цариграду, 13 АВГУСТА Веч. Данас је отворена међународна житна пијаца. Владин заступник обећао је сваку помоћ од стране владе. И 3 Ј А В А Свима мојим аријатељима, дјјуговгжа и аознаницима. Као што вам је врло добро иознато, до данас сам бно активнп члан радикалне партије, овој сам толико био посвећеп да сам се о опстанку љеноч и дан и ноћ борио, морално н матернјално, прсзирући своје интересе; где је се год указала иотреба нодпомагао је, за ову сам чак и свој живот, разуме се рачунећи на бољитак отаџбине и народа рпзиково, — па најзад и робово. Али на жалост! Да не би ову ствар онширније изводио, — могу слободно п комотио свакоме ноштеном радикалу у брк рећи: страшно сам се смо се преварили, — јер тек сада видим, шта је у самој ствари, и шга би од оних златних брда и бисерних долина, куда народу ире кратког врсмена показиваху пут, а каквом га сада странпутицом воде! а и видећи у самој стварп, како народ бар до сада ову странку врдо ниско кондуптише, друго пак видећи и то, да од многих

њих увиђавних радикала опет мојих пријатеља и другова дижу руке и за свагда се одричу подлости и обмане радикалне, — с тога се и ја данас, један нут за свагда одричем ове прл>авштине радикалне и нрестајсм више биги члан залутадог удружења — радикалне партије, — а и све моје иошговане нријатеље, нознанике н друговс радикале саветујем да и они овим путем нођу. јер држим да ће боље бити пре као частни но нослс као срамни. 10. Августа 1890 г. Алексинац. Јован Косшћ врти ваган. по зив на упис у чланство гиумад. кола јахача „ Књаз МиОсаило и У срцу Шумадије — у Кригујевцу, образовано је друштво коло јахача у тој цељи, да ради и дјејствује у народу — у Краљевини Србији на поболшању домаћег соја коња. Да бп се народу дало видљивог знака и доказа кодико ће ово друштво полагати на добро одгајене коње, друшгво ће ово ириређивати годишње најмање јсданпут трке и изложбу ово земаљских коња са наградама; нарочито пак обрати ћс пажњу а према томе и награде одређивати п давати за добро одгајена грла н чев са једногодшпљацима. Уиравни одбор Шудијског кола јахача решио је, да се још ове године на дан рођење блаж.-почишв. Књаза Михаила 4. Соптембра приреди трка и изложба коња и ждребади. Крагујевчани као покретачи и оснивачи овог друштва иоказали су заиста н на самоме делу, многобројним уписом у чданстао — колику важност дају соју наших коња а који је иоеследњих година знатно опао. | Али п овај овако одличан одзив и помоћ од етране овог грађанства, врло је још мала н тако рећи незнатна, да ово друштво са оваквим огромним преј дузећем може рачунати на иовољне резудтате, — нужна је дакле још помоћ и земљораденичког сталежа, у чију сс корис ово друштво н образовало. Да овом установом друштво ово иде у корист народу. — земљорадничком сталежу доказ је тај, шта је редован годишњп улог сведен за њпх на 6 динара док за варошане 10 динара, на и сваком прпдиком даваће им се преимућство. Прва идућа издожба коња и трке то ће носведочити. Саоиштавајући о свему овомс, управни одбор рачуна, да ћс прсма оваквом племенитом и корисном презећу ио народ, земд.орадничкп стадеж, општине, еснаФи, и. т. д. похитати са уписом (п уплатом) у чланство бидо као утемењачи или као редовни помажући. Сваки уписник чим ноложи припадајућу уплату добиће признаницу и правило друштвено. Уписати се може код ма кога члаиа управ. одбора, а ради олакшице могу се уписиват и код дотичих својих општина, у овом случају моле се председници општина да их унпшу у снисак и да од њих одма нри упису наплате прописнЈ г уплату правплом одређену, па списак са предатим уплатама што ире доставитп благајнику ове управе, а правила друшгвена посдаће се уписницима преко општина. Програм нрве идућс изложбе коња и ждребади и трка са наградама разаслаће се најдаље до 20. Августа о. године. Уи. од. Шум. Кола .Јажачи „КЊАЗ МИХАИЛО"