Male novine

Та није ли ово оно благосдовсно меето, које нам свагда нред очима дебди, кад год о светом Стевану у саборној дркви захвално спомињемо основатеље гнмназнје кардовачке, кад год славимо Стев. Стратимнровића духовнога оца најстаријега храма нросветнога, кад год хвалимо узносимо Днмнтрија Сабова првог и најглавнијег добротвора прве сриске гимназије, нијс ли ово место у срцу идуши свакога говорника и свештеника, кад чини спомен, кад чита читуљу и ређа имена прилагача, родољубивих | кардовчана на олтар просвете народне. Ово је оно благословено место, на ком је постајала српска гимназија карловачка од новембра 1791—1890., дакде до данас нуних 99 година, а у којој је до данас били 8 директора, 50 проФесора, 28000 учсника ; и зграда јој није била угледна, није бнла на очима, ал су јој цену и вредност нодизале и узвишавале — душевне врлине вредних учнтеља, марљивих ученика н будннх старешнна; с тога су јој рад и заслуге и народне и државне власти свагда одобравале, признавале и похваљивале. Кад се само мало обазремо на стогодишњу пронглост ове најстарије српске гимназије, надазимо да је она од иостанка свога бида једнака са евпмаземаљским гнмназијама не само но царској и краљевској повластици него и по наетавној основи, а до године 1852. и но броју разреда: ученпцн овде добро енремљенн нрелазиди су одавде у друге гнмназпје и без икакве препреке свуда су врдо добро нанредовади. А кад закони државни нанравише разлику измађу јавних и приватних гимназија, кад је у јавним гнмназијама иза свршеног VIII. разреда испит зрелостн установљен, кад је одређено да гимиазијски проФесори особити стручњачки исшгг подагати морају, опет није овај завод иза остадих заостао, проФесори еу му законитим захтевпма одговориди а натронат му је нотражно и замолио од земаљске власти право јавностн, право држања исппта зрелости и добио га 9. марта 1873'. од које је године до данас 107. ученика овде испит зредости положндо. Па где је данас та нрипозната, правбм јавносги обдарена гимназвја ? Гпмназија карловачка постоји и данас: она ннје свој посао прекинуда, него је размеШтена и разређеиа ио овдашњим домовима. јер је етару гнмназијску •зграду на овом месту које нам данас даје ужасну слику разора, са земл.ом лоравнио други Стратимировић, други ^абов Димитрије: блаженопокојни

натријарх срнски Герман оставио је своме брату Стевану Анђелићу заманет, да сгару зграду новом замени; сто њима хоће престат благо и за дравље и за њину душу, што каже српска народа несма. Одавно се жеља за леншим, за ! нространијим, за вингам и здравијнм гимназиским проеторијама у многим родољудима будила ; оназио је ту потребу још год. 1853. и 54" блажснопокојни патријсрх Јосиф Рајачић, кад је у овој гимназији завео седми и осми разред и већ је и нужно спремао, али је у тој жељн н нремп! нуо: осетида се здраво та потреба, кад се год. 1870. Физикалном кабинету морала овде устунити јсдна соба, у којој јс дотле један школски разред био, и од како је број уписаних ученика у овом заводу почео 25-0 ђака превазилазити: све се то впдедо опазило и осећало, али ее уједно морало јтрнети и нодноситн: јер се ето до 1 данас није могао наћи човек, који више цени стадно и вечито добро него ломно, прелазно пварљиво ; нигје се могао наћи дух да се узнесе н узвиси и до оне идеје, која је блаженопокојног Стратпмпровпћа и Сабова срце загревада, није се могла она љубав, која по песниковим речима , сродна срца и памети спаја у један | пдам жарке страсти, те им је сласт врху свијех сдасти за дом миди живљети и мрјети. није се, могда ова саможива љубав развити и рашнритм до ошптс љубави ирема заједници, ирема цслом народу све до блаженопокојног патријарха Германа и њсговога високог поштовања достојног брага Стевана. С пуиим правом могу се дакле наши мадени Карловци ионосити, што је њихов грађанин Димитрије Анаетасијевић Сабов гимназијски фонд а тиме и саму гимназију основао, можемо се поносити, што је сам иромиеао Божији уславу и част другога оснивача гим назије онет за синове карловачке са : чувао као достојне насљедтшке Стева : на Стратимировића и Димитр.Ј Анастајевића Сабова, можсмо се поноснти шго јс обадвојицу гимназија кардовачка одганла и са основом можемо се депшој будућности и већом нанретку надати. (свршпт.е се).

ТЕДЕГРАЖИ 27. Авгуета. Софијо. Од 290 посланива, од којих је састављено собрање, 255

су пладини а само 35 нрипадају опозицији. Стамбулов је изабран и у Видину. Бивши министар Греков изабран је у Ескизагри. Опозицију састављају Радослависти, Цанковисти и Каравелисти. I 'адославов је изабран у Довчи, где су изабрани два Цанковиста. Ни једна знатнија особа из опозиције није изабрапа. У последњем сој брању опозиција је имала 90 чланова. Дакле, влада је сасвим победила. Царшрад. 1Го једној доста по: узданој вести, Јермени су убили тројицу турских заптија у једном јерменском селу .близу Исмита. Минисгарски савет решавао је о овоме у присуству султанову. Гибралтар. Три енглеска офидира, који су се јуче вратили с једне екскурзије, свадили су се са Шпањолцима и били злостав.пани. Има их чак и рањених 11оморске власти енглеске ислеђују ствар. Веч. 1Ј,ар Ке вечерас отићи на маневре у Маџарску и отићи ће 4 ссптембра у Ир^ску Шлезију, : одакле ће се вратити у Беч 7 сеп. Цар Билхелм стиКи ће 20 септембра овде те да учествује у дворском лову по Штирској. Овај лов ће трајати десет дана. Лариз. Отоманско носланство у Паризу демантује вест листова, да је поколебан положај великога везира. ■ Мадрид. Министар војни спрема предлог о обавезној војној служби. Берлш. „ Пордд. Алг. I [дт", говорећи о несрећи која јс настала услед ноплаве у више немачких и аусгриских земаља, апелује на доброчина осећања становништва, која неће нропустити а да се не маниФестују, ако их на то позову надлежни кругови. Гликсбург. На ручку, који је јуче давала ировинција, цар је наздравно провинцији, којој има ; да благодари за своју другарицу, царицу. Он се нада, да ће успети да докрши унутрашње задатке, ако му сваки Немац у томе номогне.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Гдавни одбор Друштва Св. Саве нрирећује 30-тог ов. месеца велику шбаву с игранком у Коларчевој нивници, а у корист довршења свето савског догаа. На овој забави суделоваће певачко друштво „ СтанковиК" српеко јеврејско муз. душтво Давид, и ученици светосавске школе у наци: јоналном оделу. За улазак ндаћа се од оеобе 3 дџн. а свака особа добива бсснлатно једпу среЈму друштвене друге дутрије. По: четак је у 8У 2 часова, а долази се у : обичном одеду. За ову забаву устун: љене су друштву све иросторије Ко: ла])чеве пнвнчце. Позивају се сви чланови и прија тељи Друштва Св. Саве, да, н не чекајући на нарочиге нозивнице изволе доћи на ову друштвену забаву, и тим | нотпогну нагриотски циљ за који се ова забава нриређује. ДСС Бр. 773. 27. августа 1990. г. град Нредседшпс Друштва Св. Саво,

Свет. Николајевић,

Тајннк, Ср. Ј. Стојковић.

Одговори Уредништва — Лази ПредиИу Арстђеловац. За вашу изјаву дугујете нам један динар. М ојшјго вае, полг.Ћите нам. — Г. II. у М. II. Могућно је да је ваш евештеник занемарио своју дужност, ми смо вољни да вам то верујемо, али верујте и ви нама да такво ствари ниеу «а јавност, јср оне нити могу шири круг интсресовати нити га се могу тицати. Такве невохе лече се на други начин, I а но путем шталше. Зато 110 Оити најОоље, да ! ви вашог номармог нона тужито протојероју, да га овај нагна на вршење дужности или да га кпзни, ако би и после иротојерејове оиомене остао упорио ири овоме старом номару и неј хату. Ако и то не би помогло — има више | духовне власти, жалите сеЈњој. То је прави пут. -

И 3_2А_В Д ,0д данас нрестајем бити чдан радикалне нартије. Аранђедовац 26. Августа 1890. Лаза Предић.

ЗВЕР-ЧОВЕК роман ЕГмила Золз ПРЕВОД с ФРАНЦУСКОГ (7 8 ) Па нпак је дошао најзад до овакога закључка: Муж заинтересован, ндах, пожурно се да што ире дође до завештања: може биги бојао ее да се тестаменат не промени на љихову штету; може бити и то да је хтео чвршће иревазати жену уза се тим крвавим делом И Жак је остао при овом закључку; тајанственост убиства привлачила га. занпмала, а нијс се трудио да јс разјаенн. Он је такође помишљао да му ,је била дужносг да каже еве пред судом. Чак је то мислио и сад, {кад беђаше с њом сам на клупн, тако блпзу, да је осећао уз евоју буе ину тонлпну њене бедрпце, — Ово је заиста чудо, рече Жак; март месец а може се седети напољу као у лето.

— 0, чим сунце изгреје. топдо је као дети, нотврдп Северина. И она миш.љаше у себи да овај момак зна да еу они кривии, већ ако није будада. Она се баш сад поче еве више привијати уз њега. И за време ћутања које бп прекинуди но неком речи, иратнла је она пажљиво његове мисди. Њихови су се погдеди еусретади; оиа му прочита на днцу, како се он сам запиткујс: да ли она није бида она црна маса коју је смотрпо крај ногу нрсдседникових у купеу"? Шта ће сад да чинн, нгга ће да каже те да га веже чврстом везом ? — јутрос је било у Хавру врло хладно, рече она. — А да не рачунимо што смо били скроз мокри, :додаде он. И у тај мах Северина се на један пут раздрага. Није се премиш.љала, није нингга рачунала, раздраганост дође нсхотично, мсханично, из мрачних дубина њенога ума и њенога срца; јер да се премишљада не би смела ништа рећи. Она је оссћала да је тако врло добро, и да ће га задобити, ако му каже. И полагано узе његову руку, погледа га. Зеден честар једовс горе заклањао их је, те их није могао нико спазити. Чули су само тутњаву

кола у даљннн, која је потнуно одјекивала у овом осамљспом парку. Није бидо никога оснм једнога детета крај стазе^које је пунило песком своју кутпцу од хартије. И она без икака околишења заиита га од све душе полугласно : — Мислите ли ви да сам ја крива ? Жак дагано задркта, ногдеда је у очи. — Мислшм, одговори јој тако исто тихо и узбуђено. Она на то стеже још јаче његову руку коју је држала. Не иастави одмах, опазида јс да је и он узбуђен. — Варате сс, нисам ја крива. Она то ннје рекла да њега уверн, нсго једино за то да му наговести како би требадо да она буде невина у очима других људн. Она је то рекла као жена која вели „нисам" жедећи да се верује у то њеио „нисам"' и ако се зна да „јест". — Ја нисам крива. . . . И ви ме не ћете више мучити мнслећи да сам крива. И била је веома радоена, видећи како је он гледа страсно у очи. Она му се ето предаје; дајс му се са свим, н ако је нозније заиште, не може му одрећи. (НАСТАВИИЕ СЕ.)