Male novine

онесвешћен на зсмљу и јодва су га новратилн. Витомир је, како веле, у уторак пред вече умро* Жалба. Неколико војника из нрвог нозива народие војске жадили су се својој пуковској команди, како на вежбање нису дошли сви обвезиици џрвога нозива, већ остали по вароши да радс евоје нослове док је на вежбање изашла сама сиротиња која за еве време логоровања није могла ништа да заради те да своју породицу исхрани. Жадећи се, они моле команду да на вежбање накнадно иозове и оне обвезнике, који се нису одазвали позиву комаиде, те да се бар на тај начин да задовољење оним сиротанима, који су се одазвали нозиву команде. * Страна пошта. Од 2—3 дана врло нам неуредно долази страна пошта. Док смо раније примали све стране новине рано у јутру сад их примамо раздељене, ноке у јутру а неке пред вече. Јуче у јутру, нисмо примили ни једне стране новине, већ само два лиета из унутрашњости. Шта је овоме узрок, ми не знамо, а радо бисмо веровади да узрок ни је до наше поште. * С напредњачког збора. Јуче у 10 часова пре подне напредна странка сазвала је у ка®ани код „Иозоришта" збор ради кандидовања посланнка за варош Београд. Збор је отворио члан главног одбора г. Др. Рајовић говором, у коме је начоменуо да нреставнички еистем ако одиста хоће дајсто, треба .да имају заступиике у народном већу сви слојеви народни. За то се и напредњаци скунили, да, у име тога система кандидују посланике за варош Београд, па онда наномиње шта има, по дневном реду, да се сврши на збору. Г. Милан Димитријевић адвокат моли збор. да нре но што се приступи икаквом раду, збор телеграФски ноздрави вођу странке г. Гарашанина и да поздрав нанише г. Рајовић, који је изабран за нредседника збора, што збор једно гдасно усвоји. После овога изабран је одбор за састав кандидационе листе, у коју су ушлп г. г. Светомир Николајсвић, рсктор в. школе у пенсији п нреседник друштва Св. Саве: Никола Ћорђевић трговац Живојин Симић нроФесор и Мијаидо Штрбић кројач. Збор једногдасно усвоји кандидацију. Чдан гдавног одбора г. Живојин Симић објашњује збору зашто је кандидован г. Николајевић, и ако по нодитичким пачелима не припада напредној странци. Г. Николајевић јо, рече, својим радом и снагом показао да је родољуб ; као такав уложио јс сву своју снагу и рад на задатку родољубивог друштва Светог Саве, које гаји и ради на идеји Ведикс Србије. А пошто је то једно од би"гних тачакау програму наиредне сгранке, то она сматра за нужно да у скунштину уђу и такви људп , те с тога н кандидује гоеп. Николајевића. Збор једнодушно одобри ово објашњење г. Симића. После овога приступидо се избору нреетавника листе за главни бирачки одбор и за квартовна гласачка места. Пошто јо и то свршено, приртупило се нотнпсивању кандидатске дисте.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ УхзаЋен разбојник. „В. Н." јављају: 21. т.м. око 9 сати у вече, дотерали су један жандари иандур среза нодгорског Младена Несторовића одбеглог поднаредника III. чете V батаљона „Краља Милана" овде у начелетво окр. ваљевског. Мдаден је у друштву еа Вдадимиром Лазаревнћем наредником I. чете истог •батаљона 29 Априла 1888 год, побегаоизвојске. Приликом бегства, однеди су собом војно одедо и државно ору-

жије са прибором, у намери да сс одаду злочинид делима. Ту намеру своју ускоро иотврде, удруживши се са познатим разбмјником Симом Кули ћсм отночевши чинити разбојнишгва; но убиства нису чинилн, —сем једног. за које се поуздано нс зна, нити јо доказано да су они учиниди- — С тога су рошсњом начелника среза колубарског иод 1. Јуном 1888 године огдашен, за хајдука. Доцније, пошто им харамбаша Сима буде рањен (умро у бодници ваљевској) они побегну у Црну Гору и тамо се настано. Сазнав за то, наша влада затражи од црногорске владо да их похвата и лашим властима каоразбојнике нреда. Младен чнм дочује да се тражи, пребегне из Црне Горс у Турску. Вдадимира пак се још тројицом бегунаца — хајдука, црногорска власт ухвати и нашим властима иреда. Они буду 1 Јануара тек. год. дотерани у Вал.ево у затвор и ту судом осуђени на по 20 годнна робије. Младен но кратком тумарању у Турској прсђе иреко границе у Србију и дође и Ивањицу у окр. ужички, под именот „Ненад Весединовић" где се нашој властијави као бегунац из Пећи у Старој Србији. Начелник срески не знајући ко је он, депо га ирими, изда му иасош за Прокупље. У Нрокупљу мало време остане одакде носле тога отиде у Ниш. У Нишу се ногоди као слуга код Наума Митровића предузимача, код кога је служио два и ио месеца. За то време досади му се живот у служби н тумарању од места на место. С тога да би прекратио све незгоде и тешкоће, оваког живота, реши се да по нова нод лажним пмсном ступи у војску и нродужи господски живот војнпчки. То своје рсшењо ускоро и изврши. За њсгов овај корак потребно му је бндо општинско увсрење. Затражи ието од ошнтине нишке и добије га. Узев уверење поднесе молбу команданту моравске дивизије, да жеди ступити у срнеку војску. Командант га по његовој модбп ирими, и упути на сдужбу у 11 батаљон „Књаза Михајнла" где као регрут одслужи 4 месеца. У том времену образујо сс „ПодоФпцирска школа" у Београду, са познатим задатком да спрема и образујс разборитијс н писменије војнике — младиће, за етарешине у сталном кадру. Младен као доста интллегентан и разборит буде од евоје команде са осталим друговнма одређен, да номенуту школу слуша. У истој као врдо вредан убрзо буде произведен за капдара па и за ноднарсдника. Свега јс у војсци по други пут елужио 15 месеци под имсном Ненада Веселнновпћа. Није се надао тако брзој невој каријери у војсци а није се много ни вееедио, јер како наш народ вели: „Где је среће ту је и несреће". У току слушања курса иодофицирске школс у Бсограду, нозна Младена неки Борковић жандарм, с' киме је он пређе сдужио у стал. кадру и прокажо га Управи вароши Београда. Управа га одмах на ту доставу потражи од команданта школе као Младена Несторовића одбеглог поднаредника и оглашсног хајдука. Командант га снроведе Управи са уверсњом да је Ненад Мдаден — у подофицирској школи био врло ревноеан, и врло доброг владања. При Унрави прнзна да је он тај Младен што се тражи и одатле, као што горо споменусмо, буде спроведсн начелству ваљевском и даље начелнику среза колубарског, где се сада налази у затвору, ишчекујући да га за његов неразмишљени постунак нраведна казна постигне. Младен је родом из Баталога, окр, ваљовског, у својој 25 годпни. Раста је високог, црномањаст, погледаоштрог и потпуно телесно развијен. Узрок са којсгје из војске побегао био је тај, што је непромишл>ено послушао наредника Владимира, да ће разбојничким животом боље продази-

ти и комотннје живетп. Да га на такав клизав пут у животу наведс, поменути наредник имао јс разлога јер је у војсци био лишен чина због узимања новаца од војника на зајам. Младен пак није имао ннкакве кривице у војсци, која би га на горњи поступак нагонида, јер јо био добар војник. По свему се види, да је код Младена децније наступило кајање што је из војске иобегао, којо га је особнто окуражило, да се на такав дрзак п ирепредени начцн у своју отаџбину врати и понова у војску ступи. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — ПовеИаКс се војска у Восни. „Србобрану" ппшу из Сарајева, да ћс се још војскс из аустро-угарске монархије у Босну довести н да ће босанско херцсговачке чето са четири нове чете бити повећане. Још се говори и то, да ће се управа Босне и Херцеговине преустројити , те ће новој управи на челу етојати цивилни гувернер. РАЗНЕ БЕЛЕШКЕ споменица) (ОВРШЕТДК.) Сад ево већ данае стојимо прсд светлим доказом великог напретка и примерног доброчинства: ево данас удара се темељ новој, сјајној и великој згради српске всл. гимназије, какве до данас јоште у Срба није била: нови добротворни дух, нова љубав пригрлила је цео народ српски као своју децу, градећи беле дворе лепим наукама, градећи у ерпском [Сиону достојну Муза нреетолницу и отварајући врата узданицн народа, да се у новом просветном храму срнском утврђује у љубави према светој православној црквп и народности, према књизи српској п имену свом, да се утврђује у нрадедовској ворности и неноколебљивој оданости ирема премилостивом краљу нашем Францу ЈосиФу I., да се дтврђујс у том срнском Паладијуму у чистоме моралу, у истином домољубљу, да се за цркву, за краља и за народ душевно и умно нотиуно здрав нараштај изображава, који ће знатп своју захвалност бдагодетним и не себичним радом и према оснивачима и према учитељима посведочити и оно старо лено име ове гимназије одржати и очувати. С тога сс сада тсби обраћам блажсни душе ноумрлога патријарха Германа и молим да примиш од мене у име збора проФ. и свих ученика ово неколико речи пз чпстога врсла у знак топле захвалности: Онај свети нламен љубави и ноштовања, који вечито гори у славу нумрдих оснивача ове српске гнмназије не само у свима захвалним грудима учитеља и ученика њиних него и у свима благодарним срцима свих достојних носилаца имена срискога. који је подетица ла, распиривала и распламћивала утечају година многа издашна рука, многа 1 :еменита душа радољубивих карловчана и других добротвора овога најетаријсга нросветнога храма, разгорео се данас и распламтео необично твојим великим и ретким доброчинством, које ће и савременици и потомци свагда имати нред одима, њиме се образовати и крепитн у дугом низу небројених година у свима човеч анеким и народним врлннама. Твоје име спомињало ее и читало ес и до сада у записпицима ове гимназије од г. 1834—39. као име одличнога ђака њенога, читало се у првом програму од г. 1853. као пме вреднога проФесора ове гимназије, у нрограму од г. 1881. као име врховнога натрона ове гимназије, касније као име српскога патријарха и мидостивотахранитеља сноге сирочади у овдашњега

благодјејанпју, која је полазила ову гимназију, а од сада, од сада ће се читати име твојс на челу величанствене ново ерпске гимназије у срем. Карлоицима као име другога осиивача пшнавије карловачке. Твоје је име униеано и увршћсио ународну читуљу мсђу нрве ориско добротворе п славиће се докле буде и јодпог Србина на евету. Хвала теби, слава и хвала теби и сада и до века: ти си учинио роду глас, а светлим прмером својнм бодриш нас да ваш напор нигде не попушта. А каквим речима, каквим осећнјима да захвалимо брату неумрлога нокојника, пречасном госнодину Стевану Анђелићу. који иије имао никаква сведока осим своје душевиости и савести, кад је ведику замисао од незаборављеног брата свог чуо, кадје велику поруку и свети аманет иримио, да нову гимназпју овде сазпда па се тој узвшеној п родољубивој, тој у четири ока исказаној и новереној жељи братовљевој тако верно, тако са. весно одазвао као да је он први на ту идеју дошао. И његово ће име као имо паЈвећег добротвора српског најпознији потомак захвално спомпњати, а што прс уна срца захвалних савремоника и пот^мака не буду могла изрећи и протумачити, то ће само вечито славно дело ваше, наш нови просветни храм, а наш вечити споменик, од иирамида виши, и од туча трајнији, најречитнје, пајдепше и најдуговечније казивати и донуњавати. Живео наш премидостиви краљ! Жевео преузвишени кр. комесар, жпвела Његова Светост српски патријарх, врховни натрон ове гимназије! Живели г. посданици народ. црквеног сабора! Слава Герману, хвала Стевану! ТЕЛЕГРАМИ 28. Августа. • Веч. Цар, који је синоћ отпутовао у Велшш Варадин на маненре, оддиковао је талијанског посланика великим крстом Св. Стевана. — Војни атешеји, који су позвани да притуствују маневрама, отпутовали данас засебним возом. — „Полит Кореспонденцији" јављају из Рима, да и поред заузимања Исволеког, односи између ватикана и Русије још нису како би се желедо. Папа се последњом приликом жалио, у службеној Форми, против намере којејепредузела Русија против католичких свештеника, којн су покрстили православне. Ватикан се решио да не чини никакве уступке Русији у питању руске литургије у Пољској и Литавској. Софија. Кнез је синоћ отпутова,о у Варну, где ће провести неколико дана. Пре свога поласка примио је грчкога агента Гринорина. Вврлин. 1 ^арица ј е наименована за шеФа 86. регименте (ШлезвигХолштајнске). „Фосове Новине" јављају, да ће министар Луцијус, у споразуму с канцеларом, дозволити увоз маџарских свиња преко Ј5илица. Петроград. Цар и царица примљени су одушевљено у Луцку, одакле су отишли у Ковно, где су такође дочекани свечано. Пожун. Дунав полако опада, нема никакве опасности.