Male novine

/ •

ње. Ми се надамо, да ће га ово иратити и у његовој иовој каријери и с тога честитамо адвокатском колегијуму на овом његовом најновијем члану. * Сликали се : Групе чланова стрељачке дружине сдикала се јуче у ател.е у Л. Лецтера дворског ФОтограФа. Слика је лена и веома нластички израђена. То је можда нрви снимак удружених срнских стрелаца. Нска јс срећно, а вредној дружини желимо сваки успех и напредак.

Ваљево 5 Септ. 1890 год. Ваљевци, понос на среду I „Идн царуј к'о што треба, „Или цару.ј мл' се мани". Љ. II. II. Прошло је доба тиранства и варваризма. Настунило је данас доба, када може сваки способап грађанин и бирач употребити своје право, не одговарајућн „ни цару ни ћесару". На влади данас владају радикали, али да ли су онн ваљани и добри радници, о томе нећемо ни речи проговорити. Њима и даље треба дати оно поверење, које им је и дато. Али главна места, о које се ломи све: народно богаство и слобода народна, то је Народна скугантина, која је темељ свему државном животу и народном и која треба да буде арава радикална. Прошле скуншгинске сесије било је доста и доста нравих узоритих радикада, који су се доста старалн о бољитку народном, али бнло их и таквих, који су сматрали за кулук седетн у Скупштини. Међу ове посдедње спада и прошле скупшгине ваљевски иослиник г. Владимир Тадић. И данас јс он кандидат оне власничке радикалне странке , у којој су члановп само они, који се боре за власт; и данас но дисциидини напредњачко-либералној он је кандидат одбора главног радикадне странке. Или њега одбор не нознаје добро: или одбору није стало до народа, народне речи и свесги , или на носдетку сам се г. ТаднК натура одбору главном ради кандидације својс — те и одбор потпомажући радикалиу влаеничку клику, натура народу г. Тадића 9 , доказујући гиме, да је њему мало стало до народне свести, часги и достојанства, и да одбо]) не може другојаче да ради, него да држи бич у рукама као и нрошле власничке владавине, те велимо и одбор натура нам г. Тадића.

Да ли је то право ? Да ли је по нрограму радикалном: да народ сам својом вољом бира себи представнике? Ако главни одбор не нознаје г. Тадића добро, ево ћемо га ми у правој боји нрестанити. Г. Тадић јо дете богатих родитеља; родило се у „свиленим неленама"; доЦније пошло у школу и тако рећи прошло кроз школу као кроз шибу. На 14 дана пре свога пунолетства било је тако поштена срца, да је нашло за нужно: „све своје дугове сматрати за неважеће, ношто су учињени у малолетству", и тиме одкинути можда и носледњи залогај каквом сиромаху кувару, код кога се хранио и каквој сиротој баби -удовици, код које је на стану, огревуипрању био. Свршив права, Велику Школу. ступи V државну службу, наеледи очеву имаовину, нанусти елужбу и стаде живети као човек. Радикална партија највише сс развијаше и нанредоваше, њега не би ни од корова; тек када се појави Велика Народна Скупштина и он се обрте у радикалној партијп и доби мандат посланички. Када беше највеће струје и најте.кп и најгори дани по народ, а нарочмго онај што се зваше радикалима, наш г. Тадић иђаше „руку нод руку" с дибералима и напредњацима. Н>ему топдо беше. Да ли може и да ли је до данас могао онравдати поверење народа, онога народа, кога не познаје, јер није даље ишао у народ до у Белошевац? Не, нико о овом не може се проговорити ништа, што не познаје; ћорав не можс казати да је нешто бело илп црно, јер не видп. Да ли онај, који није никакних мука иретрпео и који трни, може знати штајемука и умети одбранити се од ње? Не, то никада нити је било нити ће бити. I 1 . Тадићу је намера, да се докопа власти, на би му онда било топлије, но што му је сад. Да ли ви ваљевцп, с.чете п можете дати стечени ваш обра.) иред гџлом Србијо.ч, Ви који знадосте и за Гамзиград, Краљевицу ,26. Аирчл, Ви, који шадосте и за Мехмед-агу тцрскт дал-нју, којн вели: „Једва чека.ч да се скнне беда „Јер пе могу да гледа.п у н,еш." Ђи, аа које г. ТадиЛ вели: да су наиреднмци, ако ннсу уз њега и за н,ега, велимо: да ли ви можете и смете и са■ њатн, а камо ли стварно доказати, да је г. Тадик достојан аоверења, које, му дајете, онај, којн се још у малолетству служи нечасним антсм ?■

Ке, то је не могућно , то је певе: роватно да се ма и један Ваљевац ■ да за ное вући и да енај, који данас раДи за кору хлеба, да свој глас га власннка и вдаст, који га је на то и дотерада. * Повећи број нас самоеталних радикала, који се нећемо да управљамо ни но чијем ће®у ни савести, него по својој савести и којима је власт гоњењем и хапшењем догрдила, имајући на уму, да нам није вајде власнике бирати, истакли смо за кандидата нослапичког за варош Ваљево. Г. Светозара К. ЦоиовиКа трговца, у кога се надамо, да ће онравдати дато му поверење, што нае још боље утврђуј е У т °ј нади његово држање на Великој Народној Скупштини, кадаје смедо и отворено пред оружаном силом могао пзрећи за бив Краља Милана горку и опорну реч: „против Устава." Знајући. да ћете, ваљевци, и од данае, као и до данас бити они свесни, часни и поштени Ваљевци; они неподмитљиви, неустрашими и непо колебиви Ваљевци; они, који ете свагда биди противу свакс власничке партије и који сте свагда и свакоме смело у брк емели рећи; „није тако" „ми се не боримо за власт: нсго за добро и част свију нас" — знајући, дакле, да ћете умеги ценити избор! измсђу ова два кандидата: власничког г. Тадића и 'нашега - еамостадних радикалаца — г. Светозара К. Поповића, позивамо вас на биралиште и тражимо од вас искрену и поштену рсч:; Илн штлнш\1. ТадиКа, која не знаI ђаом за радикалну аартију до избора, | Велике Народне Суаштине, а који зна! /јаше, да Иути у ирошлој ваиредној Скуаштини и да своје дугове у мало| леству одрече • или волете г. Светозара ј К. ПоаовиГм, аравога и неустрашимога борца раднкалне, странке, часна и иуна еостојанстви грађанина, арвога војника у редовима радикалче странке, у тетким њеним данпма. Дакле на бирадиште, Ваљевци, те докажите, да сте свесни својих стечених права. Понос на среду Ваљевци. 4. Септембра 1890 г. Ваљево. Леколико самосталних радикала ДЗЕ КАТАСТРОФЕ. ј Писали смо о нашсм иозоришту. ; Изнели смо отворено и јасно, шта ; да се уради, па да се снасе од своје ; неминовне пропасти. И ниј један срн-

ски лист не прихвати нашу родољубиву миеао; и ни јсдан Срнеки лист не подиже свога гдаса у одбрану позоришта и његовог опстанка. Тражиди смо узрока томе, и — сдучајно га нађосмо у овој конверзацији. — Ама ти врло дено пишеш о нозоришту, само ти многи замерају што | си то дао „М. Новинама." Боље би учинио да си дао коме другом листу 1 а не — томе Овоме не треба —- коментара. Алпми ипак не верујемо да и такав протест може да ностоји. Наша је штампа и сувишс свесна да појма свој задатак, да се заузме за једну пдемениту етвар без да се обзире на место, где се то пише. Две катастроФе прете својом пропашћу. И једна и друга одвећ су бдизу. Један само тренутак н — две су зграде пале, два су храма уништена, у којима смо загревади душу, у којима смо опдемењавали осећајс наше. Пред нама је једно иисмо из С ... Писала га је своме брату једна уважена глумица Новосадског Народног Позоришта. То писмо и сувишејасно износи на видик јадно и жалосно стање у коме се тамошље нозориште налази. Ево како нише та глумица своме брату „Драги Л ... „Овде нам траљаво иде. Абонома пема. Дефицпт велмкн. Изасланик < >дбора вели: да се иозорпште не може даље одржатн. Мој М . ., отишао је у Чанад да удеси за себе дрварску радњу и. т. д. Дакде, ни тамошње иозориште не може даље да се одржи. Ужасно! Први уметник одлази да удеси за себе дрварску радњу ! Не чувено! Герик и нродавац хватова, како се то слаже ? .. . Јее, тоје света истина! Истина, која нас болом испуњава. Истина. која на румен стида нт образе тера. Два позоришта у целоме Српству, иа оба стоје на ивици своје нропасти. Велики умотници, који су били дика словенскога југа — спремају се за дрварске тр10ви,е. И то није све. Оно нозоришге одгајитељ је Српске мисли, и нроиоведник је Српског уједињења. Ово код нас сдужи тако1>е узвишеној мисди ваеколпког Српског уједињеша, н расадник је ввега што је леио, ндемеменито и узвишено. Кад оба та иозоришта претрпе своју ужас.ну катастроФу, Српство ће и с ове и с оне стране Дунава и Савс много. врло много да изгуби. Тај губитак не да се ничим накнадити. Слободно (наро-

ПОДЛИСТАК

КРБАВА ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБ« П0ВЕДЕЖИ0 Пера Тодоровић

(142)

Но једва он ово изрече а двв наредника сложише пушке и вођ иобуњенички иаде мртав. — Сељаци опалише из иушака, а ми им одговорисмо плотуном. „Пусте ове наше кокињаче! Кад засвираше куршуми кроз иусту иланину почеше да ломе грање, иобуњеницп савише шипке пак бежи, ко брже може: " — — Тако заврши г. ОФицир своју иричу. Ово је био неки добродушан Фронташ и ћеретао је с нама, као да седимо гдегод у механи »а чашом ракије, не узимајуКи ни наум, да говорн с иајстрождјим држаним нреступницима.

Нолежемо и иа скоро све потону у дубоки сан. У собн је чкиљила прљава и крња ламиица. Стражар с иушком стајао је до врата и нокадкад мешкољио се, мењајући ноге. Ја дуго и дуго нисам могао заспати. — ЈУ краде ме малко сан, па опет се тргнем ; седнем у постељу, гледам лево и десно. У оном сумраку погледам успаванс другове, послушам њино равномерно дисање, очи се саме склопе и ја опет легнем, док ме кроз по часа оиет не тргне из сна каква страшна слика, која ми се у оном полу сну јавља пред очи. У ватруштини, у заносу, којн није био на сан ни јава провео сам ту грозну ноћ, које Ку ее сећати док ме је. Сутра дан рано нзбудимо се, поиојемо цриу каву, па се кренемо даље на пут. И ако је нарочито с тога урањено, да нас изведу из Бољевца пре но што свет поустаје, опет за то гомилице радознала свста основале су лево и десно крај пута и радознадо завиривале у наша кола. То су већнном би.че жене. Падало је уочи да многе од њнх носе иреврнуте памуклије или .јелеке -— знак да нм је когод из куће умро. овде је то бно знак да је когод нз

те куће у последњој цобуни погинуо. Но ово радознало проматрање није дуго трајало. За мало, па се наша кола попеше уз прву узбрдицу и измакоше испред радозналих погледа заинтересованих бољевчана. ГЛАБА IXЈИили Г0сти'. Изишав из Вољевца, нанга кола мо1>у обичнимходом — дотле су брзала да бол>евчани много не завирују. Путовали смо без икаквих на])Очитих прикључења. Нрођемо Луково, где видесмо такође гомилу жена с црним шамијама и наоиако окренутом одећом. Уз нут се нисмо ннгде заустављали док не дођосмо до Лубнице; ако се не варам то је влашко село пред Зајечаром. Замолимо команданта да ее ту зауставимо. Навело се као узрок да се ту мало прихватимо, ади прави је разлог био то : зиајући да ћемо скоро у Зајечар и да више не ће бнтн прилике за међусобни разговор, ја сам желео да овде с друговима проговорим последшу реч. (НАСТАВ*'6В ек.)