Male novine

фидис на њима. Ма како да је ова мера оиора, она је оправдана, кад се. узме у обзир кодико штете може да | почини само једно заражено лице. 3. За све среске декаре, који служе 110 врлетним, нространим и сиротним срезовима, или у којима је сифилис ендемичан, одредити поред нлате јошједан додатак, који је раван илати, или проведенс године сдужбе у таквим местима дупло урачунавати, како за пензију, тако и за улог и т. д. Такви би срезови биди, које сам ја пропутовао и ;оје добро познајем: Сврљишки, Студенички, Рачански са Азбуковачким срезом, Бољевачки, Бањски, Црногорски са Пожешким и т. д. У законити и то, да се лекари из таквих места без своје кривице не могу премештати никако за иет година даиа., иди још боље, док се год сифидис не истреби. Ово је нужно зато, што лекар кад дуже времена седи и нознаје људе, много лакше и брже ради сваки посао, него ди новајлија. 4. При срсској кукг у сваком таквом срезу одвојити 2 —3 собе за лечење оггасно заражсннх лица, или нарочиту зграду зато нодићи. Ове би болнице биле цеде године отворене и примале би на лечење све кужније облике сиФидиса из целог среза, а тако и све остаде опасније облике циа(1 VI{аш сиФилпса, који се не могу амбулантно лечити, или но иривременим општинеким бодницама, ма то били и тсрцијерни облици сиФилиса. Ови сви бо.шици стајади би под надзором једног нарочитог лекара или декарског помоћника, који би поред тога и остале службене иослове но срезу вршио: нелцовање, секције и т. д. За ове бп болницс врсднла она иста наређења која еу прописана и за остале среске боднице и као и ове издржавале бп се на, рачун санит. Фонда. •Други срески лекар бавио би се у местима са ендиничним сифилисом , или где је он и спорадично но многим селима раширен — искључнво нутовањем 110 срезу и:; општине у општину проналазио би и видео би енисак о свима зараженим лицима по срезу. Посве кужна сиФилитична лица или јако оболела, упућивао би са општинским властима среској болници: а за оне пак, ! који би ее могли и у својим или облнжњим општинама лечити, узимао би ј под закуп нарочите зграде по седима, у које би се мање за;>ажл.иви и мање опасни облици сИФилиса лечиди, било амбулаитно илн да, одлеже неко време у таквим привременим општинским болницама док се не излече. У свакој : овакој привременој болници морао бп ј се поставити један нисмен болничар, ј који би издавао лекове болеснпцима < што се лече у иривременој општииској болници, а тако и амбулантима, I онако како му то срески лекар одреди. Према потреби и месним приликама | дозволити лекару да може осниватиI оваквих иривремених бодница колико хоће, али у једној општини да не сме бити више од једне болнице. Ове болнице биле би отворене само од 1 Априла па до конца Септембра месеца, а само при великој потреби и целе године. Сав трошак око закуна зграде и целокупног издржавања болесника у њима, да падне на терет онштинског нриреза. Држава би само давала бес-1 илатно све лекове и лекаре и плаћала| би болничаре друго ништа, Администрација ио таквим болницама водила би се што нростије, како не би лекари око ове сувише дангубили. (насТавиие се) ЕЛЕГИЈА. (Пријатељу Јови Кнежевиђу.) I. Беше доба — бурно доба, Кад је Србин тугу знао: Од колевке па до гроба С душманом се својпм клао.

Отаџбииу и слободу Ни дарнути није дао, Ца је радо своме роду И сам жнвот жртвовао. Да, то беше — то већ знамо, Али сад се прича само. Бсше доба — силе мати, Кад је Србин Србин био, Па се често — враг ће знати! И за другог крвавио. Борио се за Бугаре, Турке, Грке, Талијане, И за Немцс и Маџаре, Кушајући горке данс. Да, то бсше — то всћ знамо, Али сад се ирича само. Беше доба славе нове,. Кад је Србин моћан био: Миоге земље и градове Крепком руком потчинио. И трепташе све около, Снажна бсху Српства крила, А Србин је клиц'о холо: — Србин поста сграшна сила! Да, то беше — то већ знамо, Али сад се прича само. П. Беше доба — сада није, Српека снага — авет то је, Славне претке гробље крије, Раздори нам часе броје. Разорено Српство цвили, По њем душман разврат сеје, Нисмо вшне шго смо били, — Та Србина дан не греје! Ох, тако је — тако, тако, То бар знаде српче свако. Над Српством је црни вео, Сриском чеду самрт годи, Колевку му паук сплео, А ашов га мети води. Неста вере, мушких груди, Неста дичних карактера Та за име света, људи, Нолитику Србин тера! Ох, тако је — тако, тако, То бар знаде српче свако. Ш. Било доба — па и прошло, К'о што свашта ироћи мора, Па и друго време дошло, Па и друкша свиће зора. 0 Сриству се не зна ништа, Јер у гробљу мирно спава, А с разбоја, са згаришта Ветар пе'по развејава. Ох, тако је — не, не, није, Биће можда жалосннје. 1890. Сен Шист -®5К>Ф4Н$»> Зулуш Иахмут - паше Бушатлије, у Паштровлћша 1785. нрилог к српск0ј истори.ји од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА иаставак)

При обновљењу, помснуте године, црква је у пола продужена тријемом који је еа црквеним зидом бно енојен, а измсђу ког је и црквеног чда стајао мали звоник са једним оком и малим али јасним звоном тако, да јс изгдедало као да је на средини црквенога свода нодигнут. У његовом малом милозвучпом звону звонило се кононом из цркве. Кад је овуда наљега Махмут наша с војском, са свим поруши и ову црквицу. Касније је поправљена, али је I опет норушена ћесарском војском 1869 године, кад је за доба боксљенског устанка за стан служила. Али је ћесарска влада дала помоћ за поправку која се, касније три четир године, I извела, али је иста доста слаба била. ј Године 1889 становници Челобрда лијепо су је и са свим из темеља обновиди. Дигнули су онај тријем, а намјеште онога малога звоника сад има у челу цркве лијепи звоник са три

ј ока, а из сваког ноЈедно лиЈено звоно | свој'им мидозвучним гласом нодејећа ј слушаоце на Бога, и зове иа молитву ту највшпу утјеху хришћанску. Књигу нриложеника иа ово њено лијепо обновљење кпте имена нобожне браће из ранијех крајсва раздробљеног ерпства и словенетва. Ова је црква освећена 30 септембра 1889 годинс, уз велико иародно сдавље. IV. Под црквнцом Усиенија Пресвјете Богороднце на Челобрду, на јужно I западној етрани и близу јој, а нод путем, који јс ћесарска влада начи| нила у првој половини текућег столећа, те води од Будве на ограђеницу, ђе је савршено била подигнута тврђава Спиридон, тако назватој но бившој црквици св. Сниридон, која се ту застала док је саграђена ова тврђава, коју је влада хотимично лагумала 1881 годинс.*), налази се лијеии и врло здрави водени извор „Врело." На ову се воду отаборно Махмут с војском, али је прослиједио чим се војека напила и одморила. Одма до ове воде на јужној странг била јс кућа Марка Митровића, од које се зидине н још налазе. Турци похарају кућу а Марка жива ухвате: „јер је, како нричају, био нешто порђавио." Одвсду га Махмуту, а овај га преда на чување једноме војнику под строгом одговорношћу. Кад се војска даље унутила овај војник стаде шаикати Марку н не гледећи у њега: „Тужни брате, Србинс! Ја сам Србин као и ти, а из несрећнс Арбаније, па ме овај љутп наш крвник, на силу узео у војјску: да брацку крв иролијевам. Онај ко не зна како он мучи роба, тај не може вјеровати. Он ће те, кад стигнемо у Скадар, дати мени нли коме ; другоме жалосноме брату Србину, да ти на мукама живот извадимо. Но тако ти нашсга светога хришћанства и ли:јенога срнства; саштеди ме од такве : муке н грнјеха, п сад побегни низ-а ту стрмен па ако Бог да да побјегнеш добро је, погинеш ли, оиет је боље, да те твоја земља радује. Видиш, пут је узак а војска раштркаиа: тргај лозе, и гази усјсве, па може Бог дати да здраво утечеш!" Марка изненади ово шантање и одговори чакође шанћући: „Е, да би ме моја земља радовала!" — уздахнуо па наставио: — „Али ако би ја умукнуо, : тн би, несрећни брате, заглавио!" ,,Мени се не бој; МоЈ 'е ће те око крадимпчки назити, па кад већ будеш близу грмена, ја ћу завикати и пушку уиалити, али тс она, тако ми крви од које смо, неће погодити. Бјежи за име Божје!" изговорио војник. Марко му захвадп и рекао: „С Богом!" а овај му прнхватпо: „С Богом, и Бог ти Богородица у помоћи!" Марко сврну с иута и измећу војника, који су узгред нустошили све што су нашли, стао лагано као даје и сам војннк, измицати. А кад је већ био близу грмена који му је спадао под кућом, војник завпка: „Ај Турци утече роб!" па опда иснали пушку преко њега. У том часу иланудо на хиљаду пушака и Марка су нска зрна лако обранила, ади од тијех рана није ништа било. (наставиће се)

ОДГОВОРИ - РАЗГОВОРИ Беспеелен поп и т. д. Види сс да „Видело" у својој редакцији има и таког неког сарадника, који сс не може потужити да је сувише нретрпан но*) Прииоиједа се да црквица није била и још оевећена кад се је влади прохтјело да на н.еном мјесту. лијепо узвишеном брежуљку, подигне тврђаву. Зидали је посједници околне земл.е а снадала је као Филијал, под манастиром Прасквицом који има, близу ту, сво.је земље и коме је како се повједа нлаћено од владе за црквицу и мјесто ђе је тврђава била, Дионисије.

I слом, кад му падају на ум чак и такве беспосдицо да се закачиње за „Мале ј Мовнне" и онде, где том закачињању ] немс никаква места. Иослао нам један грађанин белсшку, где говори о псзнатом грозном обијању гробнице пок. Радовановића, на узгред човек рекао, да се то нонављало више пута, н да је иста гробница била нападана још и раније, — ; | „под нанредњацима". Напомињући да оваки насртаји нису : нрвина, хтело се рећи, да је баш с | тога још више за осуду овај еадаш| њи грозан догађај пошто то нијенрвина. Један пут, хајде. могу и власт да нреваре, али што да ее она да варати и други и трећи пут ? И баш то, што еу се н раније такви догађаји деша| вали, полпцијској власти требало је то да елужи за пример, на да сврати бољу пажњу и да не допусти да се ! такве грозоте понављају. Ето, то је имао на уму писац наше белешке, и наш сарадник, пуштајући | белешку у лист, тако ј е ехватио њен смисао, а друкчије се и нс може ехватити, ако човек неће да тражи длаку У јајету. Ади дотични „Виделов" сарадник ; дигао се да потражи баш ту длаку. Споменули у белешци нанредњаке и |сад је ту пропает света. Како се то емело рећи, да се тако што дешавало ј и под напредњацима!. И сад се испредају читаве теорије: како радикали даиашње злочине правдају прошлим [злочннима; како „Мале Новине" трче, да нигде не изостану иза сувременог радикализма; како су радикали ноткивали бабе и хапсили уреднике као скитнице; и још нуно којекаквих виспрених ствари, које би, поред све евоје виспрености, инак корисније биле у глави где су ноникле, но овако иструћене у „Внделу". Ми пак рећи ћсмо г. писцу само оволико: Све што сте изволели рећи у својој белешци „Гласилу чистога радикализма", може бити и право може бити и криво, можете говорити и и| стину, можете се и варати, — али : за нас је важно само то , да се цео оиај ваш говор на нас ни у колико не може нроменити и да у односу спрам нас нема никаква смисла. Ми нити прошлим злочинима правдамо садашње: Нити налазимо да једно зло ваља нонав.љати и данас, само с тога, што се оно и јуче десило; Нити етојимо у вези с поткованим бабама или онима што нх поткивају; Нити имамо икаква удела у хашнењу редактора за „онесиокојавајућс гласове" (сем што смо били жртва јсдног таквог хапшења, те бп бар то требало да је уздржало „Виделовог" нпсца да нас не мсша с онима, што хансе). Једном речи, доколан „Виделов" писац прикачио је нас уз јсдан свој нисмени састав, којн је он наиисао у часовпма доколице; уз састав који можда што год и значи, али који с нама нема никакве везе. Не чудећи се доколичном писцу „Впделовом", ми се чудимо „Виделу", што код толика нреча посла, боцка трном у нашу здраву ногу! Оно би ту службу могло баталити, у тодико. пре, што је ово српски вилаЈ 'ет, па ако је до кавге, наћиће сс и другн да је заметну. -^^\^\/ л Ј\АЛЛДААА^ЈАВНА БЛАГ0ДАРНОСТ. Срнски пријатсљи г. г. Филии ла 1'енотијер Де Ферари и Едуар ла Реиогијер Буданже из Париза, нриложили су. друштву Св. Саве нет стотина дннара у злату. На овоме дару а у имс главног одбора друштва Св. Саве, изЈ'ављуЈ"ем дародавцима топлу благодарност. 24. Септ. 1890. Београд. Благајник Друштва Св. Саве, Мих. Јовановић.