Male novine

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

Среда 10: Отмица Сабиљанака, шаљива цгра у четирн чина, од Фр. и II. Шентана, превео Мих. В. Попоннћ. Субота 13: (' Душан, траг. у иет чииова од Недел.а 14 ј јј_ Цветића. (Ниа комад.Ј

ББЈОГРАДСКЕ ВЕСТИ Награђен. Ђенерад Бјшгер, тлавни секретар председништва Француске републике, награђен је таковским крстом нрвога реда. * Крађе. Већ од неког доба учестале су крађе у железничком магацину на београдској железничкој станици. Ноћас јс онет украдено јсдно буре пекмеза и неколико џакова шљива. Чудимо се како се тако шго може дешавати у затвореном рејону желез. станице и норед два стражара. који чувају магацине, где се роба сговарује. •Л: Сукоб. Поодавно сс нрича, а сад се већ са увереношћу говори, да међу г. г. министрима ностојн нека разми рица и завада. До еад ее, веле, то којекако нрикривало н стншавало, али јуче, кажу, да су запетп односн пукли, и између дотнчних минисгра дошло је до праве заваде. Том приликом нало је и много крупних рсчи, које су страшне и у устима обичних људи, а камо ли у устпма министра. Завађена су госнода г. Лован 'Баја и г. Мика Ђорђевић — баш два министра, који но суштпни службе коју врше, имају најчешће нотребе да се један на другога наслоне п да један другомс буду на руци. Са чега јс и како је отночела завада, не зна сс; али да је далеко дотсрала, може се видети но жестини и безобзирности нанадаја. Изрази су бнли тако небирани, да пх ми овде чак не можемо ни поменути. Рећићемо само толико, да су г. г. један другога окјшвљивзлп за достављачки занат. Појава је свакојако жалосна и заслужује осуду. * Како се шшдимо. У Француској, као што нам јавља наш нарочити донисник, цео свот се забринуо због страховигог Факта, којнм је утврђено, да Французи вишс умнру, но што се рађају. Ова страшна нстина казује, да ће Французи изЈгодине у годину бројно све више слаботи, те бн на нослетку

дошло нзумн])ање раее кад се томе злу неби стало на нут. С тога је и појмљив онај страх и запрспашћеност, којом су обузети Французи. Вредно је да видимо с тим пптањем о умирању како код нас сгоји. У том погледу врло су интересни подаци што их је у „Виделу" изнео г. П. По тим нодацима излази, да се код нас за 11 година родило скоро читав мнлијун душа. По овоме види ее, даје наше племе веома нлодовпто, јер тсшко ће се наћи и један народ у Европи, који би могао ноказати оволики процент рађања. Али, на жалост. н број умирања је велики. Тако ннр. за 11 горе именованих годнна, умрло је око по мплијуна душа. Резултаг ноказује да сс за 11 година С 'Г а н 0 В Н IIIII тв о умиожило близу са 400.000. Мп овде сномпњемо ова Факта узгред, али је поменути чланак веома интересан п мићемо га донсти у це1 1ГИНП у једном од првих бројева. ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Укидање пасоша. Од првога Јануара неће сс више тражити насошп од путника, којн долазе из Угарске н Румуније. Ова мера нотпуно је оправдана, у толико нре, што насошна система није имала никаква смисла и потпуно је нромашала је ради којег је установљена. Још пре много година ми смо иисали п настојавали да сс пасоши укину: доказивали смо њнхну ненотребу, наводећн разлоге да су иа соши установљенп, да не промакну преко границс рђави људи н туђин ски шпијуни. Међу тим такви људи увек су снабдевени пасошима, а неприликс се обично дешавају људима иоштеним, јер они најчешће заборављају де се снабдеју насошима. Наводили смо ипсањс францускпх нугника и књпжевника, који пођу амо на исток одушев.љени за Србију, јер су из књига читали, како је то један слободан н ноносан народ. Међу тим тп путнпцп прођу целу Европу, нико их нигде не заусгавља. а кад дођу у Београд, кад први иут стану ногом на сриску земљу — ,,Стој! дај иасош" н ако га случајно немаш. хајд назад у Зсмун. Тога више нећо бити. Пасошн се укндају и већ пм је и крајње време бнло. Чујемо даје п Бугарској било пред-

ложсно да се укину иасоши, наравно на основици узајамноети, да не тражнмо ми наеоше од нутника који доласе из Бугарске, али да не траже ни онн од наших путника. Но бугарска влада није пристала на ову мсру н тако у саобраћају с Бугарском пасошна система на жалост још ће трајати. Шта је е Турском? Да мије влада покушавала да сз с њомс што год удеси, да се отклонс свакојаке нсприлике, које се често дсшавају због пасоша на граници? Осуђен. Као што смо јавнли у прошлом броју, у Смедереву је било гласање, где је имало да се реши поверење или неповерсње ошптпнској управи. Рласање је испало против управе. Кмет Прока и његови чланови добили су неноверење; нобедила јс дакле г. Максимовићева странка, нобсда је однееена са 7 гласова. Из суда. Нишка „Слобода" доноеи ову белешку. 4. о. м. био је иретрес нашем уредннку: у ирвостспеном суду нишком по тужби г. В. ЈОвановића иследног судпје за увреду нансту му у званнчној дужностн. Суд је ослободно нашег уредника осудившн га на илаћањем таксс. На суђењу бранпо га је г. Бошковпћ адвокат овд. коме је ово ирви нуг да се појављује као бранилац. Ми се радујемо, што му је ово нрво застунање уродило уснехом. Желимо му, да му и у будуће увск послови урађају уснехом. С МАНЕВАРА. (4. Октобра) По обећању, доносимо у кратким цртама ток маневра, који је пзвршен 4-ог т. м. у околини Београда, а у просторијп: Топчидерско брдо — Де динац — Торлак. Прегиоставка је била. да се једна јужна војска кренула путем крагујевачким с намером да Београд заузме. Командант Београда нзвешген раннје о овој оиасностн, одашиље једну днвизнју, која сс сусрсће са прогив нпком око Трешње — иза Авале, бије битку и по не успеху буде принуђена да одступа на Сремчицу, Железник — Кнежевац — Београд. Јужна војска после оваког успеха нреноћи иза Авале, а за што боље своје будуће паиредовање одашиље један одморан одрсд од 2 батаљона, 1 батеријс и 1 ескадрона, да заузме {торлачкп положај нрема Београду, да се утврдп п бори док н остала војска не стигне. Београдска војска, која је бачсна

била на Сремчицу, одашиљо најодморније трупе у јачини 4 батаљона 2 батерије п 2 ескадрона нреко Топчидера — Дединца — Бањице ка Торлаку, да нгго пре заузме торлачкп гшI дожај према Авали, ту се утврдн и бори. док му не пристпгну појачања за одбнјање нротпвника. Да би се по овој нретиосгавци извршио задатак, ко ће ире заузетн торлачки ноложај, ирикуниле су^се означсне трупе на својим зборним мести! ма: северни — београдски — одред око 6Уг на брду топчидерском, више стрелишта друштвеног, а јужни на бањичком пољу код логора. Северни одред био је ностројен у два реда иешадпја у ирвом, а артнљерија н коњица у другом и ту је команданту дат задатак у затвореном куверту, с налогом да га у 7 часова отвори. Тако исто био је н јужни од| ред на Бањичком логору постројен и | дат задагак. Командаг северног обреда, чим је I прочитао свој задатак, одмт је нздао ; распоред за марш и одредио улоге ј трупама. Како издавање заповести за I покрет, тако и само уређивењс маршове колоне ишлоје прилично сиоро. Нанред је истурен један ескадрон, који је се подедио на двоје, једна нола : са својим нагролама ишла је између | усека где је вађена земља нвинограда, а друга путем кроз винограде. За овим ескадроном, а на извесном осгојању, кретао се други ескадрон ! кроз винограде. За овим се кренула | нешадијска предводпица од 1 батаљона, а носле извесног вЈ »емена кренуо се н другн багаљон, загим батерцјс, ио том оба батаљона и најзад комора ц други возови. Цела колона кретала се путем кроз винограде. Јужни одред 1фенуо .се после издате зановесги у нутној колони прав цем к торлаку и чимјестигао, одмах је са 2 "ете носео десно крнло полежаја торлачког, од ссла кумодража па до краја висоравња где се находи угиб, а са 4 чегс лево крило ноложаја од нагиба, који се нротеже нрема селу Јаинцс. У рсзе])ви, и то више к левом, крилу, задржате су две чеге. Батерија је заузела на левом крилу, у позадини крај торлачке шуме — забрана — нза виеа, тако положај, да је домннпрала сву околину а док не отвори ватру није се могла нриметити. За осигурањс имала је око '/■> рскадрона као заштиту а друга нола изтурена јс била ! у извнђајуће натроде. Овакав расноред учињен је бсз сумње са нрстноставком да ће нанад бити на левом крплу.

ПОДЛИСТАК КРВ1В1 ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

ПОВЕЛЕЖНО

ГГера Тодоровић

шњости радилп ио нашој заповести из Београда, и у мени је у неколико могао гдедати свога Крвника. Све ово чинило је те је г. Вдајко гледао на ме доста попреко, али душа ваља никад није био груб. Иначе строгости су долазиле но заповести одозго и ту сам Блајко ништа није могао променити. Но као свуда тако и овде. највећа је строгост у почетку, а иосде постаје све блажије, јер сама ствар постаје обичнија. У почетку нису ми хтели дати ни лекара; г. Рајевић се изразио да

треће је био један број некога духовнога часописа. Ма како да је јадна била садржина ових књига, опет сам их дочекао као озебао сунце и читао их с највећим задвољством. Телегра<1>ски поздрави Черњајева, „Ратникови" чланци без иочетка и свршетка, духовне придике — све је то било добро дошло мени загладнелом за читањем, и оно два три дана, док је трајала она лектира, сматрао сам као најсретније дане. А да не бнх, као оно загладнео прождрљивко, на је-

(152)

Ј\ао што сам напред већ спомињао, мој хапсанџија, потпоручик Блајко (шурак г. Николе Христића,) имао је донекле оправдања, да буде чак и суров спрам мене. Он је био командир над једним оделењем еејмена. У почетку буне буде оправљен у Крини Вир, где га побуњени сељацн оиколе у једној механи и принуде га, да се преда, заједно са својим људима. Том приликом Влајко је био бијен и још је и сад ноеио увијен врат од убоја. Не разбирајући много ко је прави кривац за његово страдање, он је сматрао да су људи и унутра-

ми лекар није ни нотребан, пошто ће си- даред појео све, ја сам разделио, колико рова земљица иснод Краљевице извући и залечити сваку моју бољку. К мени нису нуштали никога, ннсу ми давали ишнта ннкоме писати, а тако исто ништа читати. Но нри крају овдашњега тамновања нешто се одобровољише и једног дана, на моје велико изненађење, ја добијем две три књиге на читање. То су биле књиге што су их иокуиили од некога иосланика из тих крајева, приликом кад су дошли да га ухаисе и да му стан нретресу. Једно је био један број „Ратника"; друго књига 0 подизању споменика у Алексннцу изгинулим српско — руским борцима, Чернајевљева књижица, у главноме пуна самих теле грама и поздрава;

листи смем читати на дан, тако да ми потраје више дана. Кад сам довршио једно читање, онда сам се новраћао, па исте ствари читао још једаред. У „ Ратнику " беше један чланак „0 расклапајућем се тош т ". Чланак је био без почетка и свршетка, алн ја сам га читао три пута н после сам дуго знао имена свију оних ОФицира и проналазача, који су иокушавали да конструишу „расклапајући се топ".

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)