Male novine

моуправу, они ће унети нов живот, а рђави, маскиЈЈани слободом и радикалнзмом, они ће иаиграти у селу не само самоуправу, него ће створитн анархију и тиме слободи задати самртни удар. Отворено сам казао: на радикалним кметовима велика је одговорност. Они ће својим честитим радом у општини, правдом и врлинама подићи углед странци, а у противноме, они ће оштетити и странку и слободу. Осећао сам да сам дужан ово да кажем и ово што сам казао мора одобрити сваки радикалац, сваки онај, коме јс мила слобода, али не на језику, већ на делу, у животу народном. Па опет ја крив; опет недостојне судије мене осуђују. Јадници! Ако врлина нема, ако се оне не гаје и ако се оне на сваком кораку као њежне биљке не залипају, онда, ко ће одржати слободе, ваљда капетани и начелници? У демократији има и демагога, има и ЈГизистрата Све то моје судије знају, али им је пакост у души засела, иа ме осуђују и за оно, што је потребно и њима и нама. (нАСТАВИЂЕ св)

КРАТКЕ ВЕСТИ А Нанатлиско удружење природиће 10. новемора ејајну забаву. * Због рђава времена оддожена је ! набава у корнет Дечијега Забавншта ј на врачару. Правннци на нашој Великој школи хоће да заснују заеебну дружину. Имс ово дружине би1;С. веле: „Вогишић", у почаст нашег великог нравдослова Богишића. — „Српска Независност" иочела је доносити низ чланака под насловом: „Иосле десет година", у којима је изнесено, шта су радили либерали за све време од када су сишли с владе. — Данас ће се по трећи пут прес| тављати „Душан" трагедија М. Цветића. ■4™» 'К"

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ ПодоФицирска артилериска школа. Има већ годнну дана од кадајеустановљена нешадиска нодоч>ицирска школа, на се ето ових дана основала и артнлсриека нодОФИцнрска шко;ха,угледајући се на корисну установу неша диску. У ову школу нримаће со питомцн, као и код пешака, нод извесним условима. Мннистаретво војно издало ја народбу, но којој се младићи могу примитп у ту школу као нитомци: Младићи, добровољци, од навршене 17. до навршене 20. годиие старостн, који су свршнли најмање два разрода гимназије или реалке и којн имају за ово сведоџбу; који су телесно здрави, и који имају дозволу од родитеља иди од тутора за ступање у ту школу; и најзад, који су доброг владања. Нријавници дужни су ноднеги и своје крштеннце. Испит нријемнн не ћеполагатн. У ову ће се школу примати и војници сталнога кадра, и то само они. који су евршили бар четири разреда основнс школе и који су одслужили у трули најмање осам меееци. ПодоФицири сталног кадра примиће се у овај курс само у чину каиларском, и то непосредно за ноднареднички курс. Гадујући се искрено овој корисној установи, на коју се трсбало још ранијо иомишљати, ми јој желимо срећан рад и уеиех. * Зима и калдрма. Ономадашњи снег ономенуо нас јс да се зимавећ номолила за врата и за мало па ће нам се разбашкаритн на сред огњишта. Кад на ово помислимо, а погледамо расконане и разврзене толике улице београдске, нас унраво језа хвата. Шта ће бити, кад се замеси блато до колена, а наше улице сгоје као урвине. Помишл.ају лн на ово надлежни ? Нека нохитају док траје .још ово мало лепих дана, да се доврше бар најглавније улицо, да их не ироклињемо зимус. * Изостало. .„Дворски капиџнк" изостао је нз два носледња броја због нагомилана материјала, али од идућег броја пуштаћемо га повише на један нут тако, да ће се свршити најдаље у десет бројева. .>«.<5-.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Престала. „ Народиа Либлиотека, и једна од најбољих збирака српске просвете, коју су уређивали и издавали у Панчеву браћа Јовановићи, књижари и штамнари, иресгала је излазити. Њенн издавачи у нослсдњем свом месечном сниску жало се и јадају, што их је довела дотле сриска нема]> према књизи, да се и та једпна српска бпблиотека мора угасити, и ако су со, за свих десет годпна издажења, трудили да што боље одговоре своме задатку. Оваки прнмери слабо ћо кога охрабрити за нове покушаје. ИЗ БЕЛА СВЕТА јерменски покрет. Из Цариграда јављају. да је јерменски нокрет добио свој израз и у штамни. У Цариграду се нојавио тајни јерменски лист „Кончак", који је раширсн но Цариграду и ио унутрашњости царевине, у пркос брижл.ива нолицијска истралгивања, Последњи број тога листа нише овако: „Пошто је султан завео владавину ужаса, то смо и ми Јермени принуђени да се служимо осветом. Турска влада има нрема себи другу једну владу, тајну владу јерменску, која је добро организована и располаже људима дисциплинованим и нреданим, готовим да нролпју своју крв и да се до носледње својс капље крви боре противу турског варварства". Веле да су султана јако дирнула ова открнћа, услед чега јс, кажу, тодико душевно потресен, да су му лекари забранили сваки умни рад. * Док овако иде с Јерменнма у Турској, са свим друкче стоји е Јерменима у Гусији. „Московске Вједомооти" доносе телеграФску адрееу, која је у име целога јерменскога народа упућена цару, у којој се цар моли да ее ирими нокровитељства над свнма Јерменима н да под својим скиптром уједини сав јерменски народ. Покрет у Русији. Сграним новпнама јављају из Пстрограда, да руски ми нистар унутрашњнх нослова непрестано добија вести о немирном стању у унутрашњости Гусијс. Тамнице су нрепунс сумњивих ђака, учптеља н ј ОФицира. У свакој већој вароши има ј револуционарних тајних друштава. У више округа народ је под оружјем. ј На врло многим местима дешавају се крвави сукоби између грађана и војника, а еељаци пале и нуетоше. Као узрок овом вели се, да је нов закон о укидању општинске самоуправс. 0 СРПСКО^ ГЛАСТИЛУ Пиомо уредништву. Госиодинв Урсдниче! Некако сам предвидео да прочитам у вашем листу „Маде Новннс" у бр. 276. од 9. окт. о. г. наппсано иод „Заштитна наредба". Тек данас, кад ме је уваженп трговац г. Давид Симић упозорио на ту нотицу, впдео сам наннсато и моје име, које од 12 година на овамо никако није излазило најавиост. Узгред речено, г. Симић нрипада јљудима, који, бацају шире иогледе на иаше нривредне и трговпнске односе и у њиховим развитку и напретку налазе и напредак своје радње и у том се схваћању разликују од већине осталих трговаца, који у домаћим занатлијама и индустријалцима гледају своје опасне конкуренте и еунарнике, те нх сузбијају и мрзе, и не трудећи се да сложо евоје интересе нротив ^снол.не иа вале, која иде на то, да упропасти и једне и друге. Г. Симић нијс могао, а да пе изрази своју радост, што даашња влада, као што рекосте, „у овакимстварима предњачи", и'дамс првом придиком не упозори на ову пријатну вест. Захваљујући вам на нажњи, коју стс ноклонилн Фабрици мастила, дозволите да вас уверим, да ја нисам трашио заштите за овај Фабрикат. Она је потекла иннцијативом г. министра народне привреде, новодом следећег занимљивог догађаја. Пре 14 дана уђе у Фабрично стовариште на Теразијама једна госпођа, н ноздравивши ее са мојом женом рече: — Дајте ми једну Флашу мастила. само нска је добро; а шта кошга? — Грош. Није него, ја сам тамо негде куповала за пола динара оваку Флашицу, на неваља. Дајге ви мени нешто бо.ље; ово не'смсм да носим г. минисгру. На последњу реч и ја се умсшах у пазар, и ношто разуверих муштерију, да доброта мастила не зависи од ироизвољне цене, но од солидности нродавчеве и венггине произвођача, муштерија задовољна нође својим путем. На вратима зауставих је. — Молим вас нричокајте мало. : — Узех хартије и нанисах од нрилике ове речи: „Ово мастило израђено од обрсновачких шишарица, мирбака и чивита нзврсне ! је каквоће. Оно нише интензивно црно, мало на идавцчасто. Но кочн се у неру, ма да је густо јер иије гумиеано; не капље и не иде нагло нз нера, те да се мора једнако умакати : у дивит, шго ј е дангубно и скуноцено. Не рђа перо, пе утире се кад се осуши,брзо се суши, што је веома важно за књиговодство н кратке сиисе. ! позиве игд. Трајно је за вокове, а то је од неизмерног значаја но докуменI те државне архиве, таније, уговоре и : списе, којима рок треба да је за неколико иокољења. Министарства наша не узимају овога домаћег иронзвода коштањем од 60 пр. него кунују за динар или 80. пр. странааналинскамае[ тила, која морају скоро ншчезнути ! па оставитп нразну хартију у државI ној архиви". Цедуљица но имађаше никакву адј ресу, на нн нотннса. Сложих хартију на нодугачко као нанљику; завих је око Флашице п муштернја оде. После трн дана позваше ме у министаретво народне привреде. Први секретар, г. М. Јовановић прочита ми расппс и модбу свима министрима. У раснпсу налаже г. миннетар иривредс, да се за државну иотребу купује маетило из „Прве сриске Фабрике за хемо-техничке нроизводе, изјављујући жељу, да тиме иомогнс и унамреди домаћу производњу. Колнко бејах прнјатно нзненађен родољубивом министарском одлуком, толико и запрепашћен, што за овај случај не имађах довољно материјала. Оставих мннистарство с осећајем иризнања и захвалности насирам натриотског рада г. миннстра привреде и

Дошав на улнцу мене обузе нека туга : кад се запитах: „А зашто није се овако радило и мислило, кад смо се ј нае неколицина на пољу удружењ а у почетку седамдесетих година за ово начело одушевљавали и бориди ? Где бн данас били, и колико би отаџбини I заштедилп искушења и труда око међународних царинских комнликација!" Што се тиче самога мастила, за које ее и ви интересујете, у намери да вашу будућу књижану снабдевате домаћим нроизводима, мени ће веома мило бити, да вас задобијем за муштерију, уверавајућп вас, да ћу се старати да вас задовољим у сваком погледу, не само мастилом у свакој сорти и свакој боји, него и изврсним хемо-чистнм бојама стамаилским и неотрованим нечатним воеком. Кад све сорте кроз који дан спремим не ћу нропустити а да вам но пошљем мустре с молбом, да их строго оцените и ту оцену на јавност изнесете без устозања и других обзира. Ну, да бп се знало, каква се маетила код нас троше, а каква тр еба да буду, то ће те ми дозволити места у вашем листу, да са теориј ског нрактичног гдедишта претрессм оваи важан хемискн препарат. Кад моје име већ излазина јавност, то нека бар опет буде по принципу: „Дпкдо навикло" у вези са онштим интересима. (свршиће се.) Одговори Уредништва Г. Стеви ПоаовиИу кројачу — Ниш. Наређено је да вам се пошље Силазак с Ирестола од 10. до 25. свеске I закључно. Г-ђици . Јеиосавџ — Уб. Један цео доз можете добити, али да ли ће мо вам наћи баш број 5093. не можемо вам јамчити. Потражићемо, али у напред да јамчимо не можемо. Ако је тако но вољи ношљите новац. ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Мој добрн п ннкад незаборављени муж НОВАК МАРК98ИЋ—ЗРЊЕВИЋ секретар министаретва народне иривреде умро је 1 о. м. а 2 и. м. сахрањен је уз всдико учсшћс пријатеља и познаника. Смаграм за своју дужност на првом месту изјавити највећу захвалност Њеном Величанству Нраљици Наталији, која је благоволела пиеменим нутсм изјавити ми своје учешће у мојој великој жалости. Ието тако изјављујем велику захвалност госиођама: аредседници и свнма члшшцама Женског Друштва , свима ирајатвљима и поинаницима , који својим присуством прн погрсбу одадоше иоследњу почает покојннку, а менн и целој породицИ у некоднко ублажише преведику тугу нашу. Даље, Алексп Илипу проти н нредееднику конз. у пенз. и г. Јоци МарковиИу члану кон зисторпје, којп добровољно чннодојствоваше, иевачком друштву „ СтанковиК^ и осталој госиоди исвачима, који својнм екладним певањем увелпчаше тужну свечаност; г. Чеди ПоаовиЛу књижевнику, који у своме кратком али језгровнтом говору изнесе врлине нокојннкове: г г. Гоши ЈазаревиКу ноштару, Дела Вони чиновнику жељезничком, друговима из иомтанско-телеграфског одељсња, чиновницима амбулантне иоште, служитсљима амбулантне иоште, који, подоживши вснце на гроб покојннков, указаше му тиме последњу пошту; свима иријатељима и иознаницима, који нам брзојавом и писмима изјавнше своје учешће, а тако исто и свима иријатељима, којн покојника нохођаху за све време његово тсшке болеети. 10. Октобра 1890 год., У Б е о граду. Ожалошћсна еупруга Јелена са осталом родбином