Male novine

датака, с тога и лреиоручуЈсмо наишм читаоцима, Исправка. У подднску „Крвава година" поткрала ее погрешка, те је име Аидра Грујић погрешно аамењено именом Андра Марјановић Иеправљамо дакле ту погрешку. Изостало. Због нагомидана материјала мади подлистак „Дворски каинџик" није могао изаћи у данашњем броју. Згодитци срећака Друштва Св. Саве. При извлачењу срећака друшт. Св. Оаве 26. ов. мес. на Митров-дан ови су бројеви добили: бр. 14869 - 10000 динара; бр. 2088 — 800 динара; бр. 17879, 800 дин; бр. 7688, нони коња; бр. 17561 —- шиваћу машину; остали 95 бр. добилн су раЗНе ствари.

ове занимљиве слике, не имајући никакву даљу претснзију до једино то, I да сдика буде колико толико слична са животом који преставља.

* •1: *•

КРАТКЕ ВЕСТИ * Његово Величанство Краљ Александар јахао 1е јуче у мањежу. Пунолсство галијанског преетолонаследника Виктора Емануела биће проглашеио 80. октобра. Тад ће ностати сенатор и одредиће му се нлага. + Др. Јулије Влашић, Србин, пооагао је проФесор на свеучилишту у Псшти, на које је звање јуче нолагао заклетву.

ЖРАЈБЕВ ЏЕП (Сувгемкна скицаУ Питање о ненсији бив. краља Милана »остало је иредмет нретреса у јевронској штампи, ушло је у све наше домаће листове, заинтерссовало и шири круг публике, облетело цело Српско друштво, од београдскнх салона и отмених гостионнда, па до паланачких прчварница и сеоских казаница! Кодико ономад имали смо нридико да видимо у једном смедеревском селу како се сељаци, уз шољу првенца, три нуна часа само о томе препиру, треба ли бив. краљу давати нснснју или не? У овом обдику и размеру, какав је узело еад, ово није више обично дневно питање, већ пнтересна студија о једном краљевском празном џепу. А кад је ствар дотле дошла, онда нека је слободно и нама да се на њој за тренутак зауставимо и да нокушамо нацртати, ма само један крајичак

Питање о краљевој ненсији много је старије но што се обично мнсди. На удици се оно иојавило тек пре месец дана, алн у вишим владајућим круговима за њега се зна још пре неколико месеци. Још и више! Иитање о краљевској пенсији можемо рећи да постоји још од онога дана када је краљ Милан дао оставку, и устунајући круну сину, уступио му и сва ирава крунска. Овом нредајом један човек, којиједојуче био краљ, остао је без игде ишта. Одмах ее јављало питање како ће лшвети тај човек ?! И ето ти већ иитање о пененји. Но ми ћемо овде оетавити на сграну та ранија времена па се зауставити на носледњнм месецима. :Г-' * * Ирву вест о ненсији краља Мидана донео је у радикадне кругов г. С. Грујић, а он је то чуо од једног намесника. Тада се нитање нојавидо у нриватном облнку — бив. краљ Мидан изразио се нред једним намесником, да ће нокреиути иитање о свом издржању. ! Интересно је да г. Грујић није од-, мах еаопштио ту вест својим друго-; вима. Он је ћутао о њој читаве три | недеље, н тек онда нроговори кад је било удешено да и г. Паншћ чује тај глас с друге стране*). Према томе, дакде, радикална вдада дознада је о краљевој намерн пре но што је к р а љ е в захтев изашао пред н>у службено. — Тиме је доби.ш прилнку да питање раније претресе и да се за њега спреми, како је после не би изненадило. Тако је и чињено. Чим се чудо о краљ Мидановој намерн, међу нрвацима радикалним у Београду настале су о тој ленсији живе нренирке. * ' * Г. Пашић не бејаше код куће, а три радикална министра, што бејаху дошда њему на разговор, нродужишс | сами у његовој собн евоје нрепирке. — Море махни 'Јомју; он ни сам нс мисли тако као што говори, а то говори за инат — рече г. Андра Николић г. Таушановићу. 'Баја се љутну. — Откуда говорим за ннат! Какви су то послови и какав је то начин пренирке код вас! Кад ви

браните своје уверење, онда је то. Споменуо сн двајестогодишље влараздог, а кад ја засгупам своје онда дање краљево. Кроз тај дуги низ је инат! Какав бајаги инаг могу ја година краљ је непрестано прнмао опмати овде одсдито од вас других ? ; громне пдате. С најмањом уштедом он бн могао сад нматн спахнлуке да другиМа дели, да чнтаве добротворне за| воде нодиже о своме трошку и да не изгледа, да ли ће му народ уделити | иенсију. Но најважннја је ова окол-

*). Због тога су неки иооле мислили да је : г. Сава био у споразуму с бив. краљем и служио му као саветодавац у овој ствари.

;?' Мнлан није баш ни вама за срце прн! расао. Ако га ја мрзим, ни ви га не волете. Но овде се не решава ствар према дичнпм симпатијама и антинатијама спрам Милана Андра га ирекиде — Ти је баш тако решаваш! — По чему ? — Но томе што говориш оно што не може биги. —- Шта не може бити ? Не можемо одбити захгев Миланов да му се даје не знам зашго 360 хиљада дин.? У разговор се умеша г. Таушановић. — Па нс можеш, да богме, да не можеш! — Али за јпто ? за што ? — упита Ђаја — За то што Милан има стотину начиНа да наМ на сваком кораку ствара огромне тешкоће — рече Таушановић. — Па шта, новцем да се откунљујемо од његових интрига и спдетака?! — упита 'Иаја иодругљиво. — Да се откунљујеш, него шта! Мораш да се откупљујеш кад немаш другог средства н начина. — А што да немам друга средства? Камо нам Устав, камо нам закони! Устав и законе у руку, на да буде Милан мнран као бубица. Вар за све нас вреде Устав и закони, само за њега не! — рече Ђаја одлучно. Андра прихвати: — Али не то, Коста! Ти наводиш разлоге практичне, раз.гоге силе Ади ја нећу то! Ја ћу да узмем ствар са стране права, танисмо ми ваљда у средњој Африци, морамо водити рачуна и о праву личности. По нашем закону тн не можеш отерати без пенсије ни једнога срескога ни сара, а Ђаја хоће да најури у свет нразних шака човека који је у Србији био краљ пуних 20 година. Има ли ту логике, има ли иравде и ирава. То не би радиди ни Цигани. Свет би нам се смејао. Какса ли је то нација која не може да нздржава ни родитеље свога краља — Подако, полако, момче — рече Т>аја. Сувише си се захуктао. Пре свега ништа ти не ваља уиоређење краља и среског писара. Краљ није чиновник но владалац. Његов ј е иоложај друкчији, на су му и права друкчија.... — Андра га нресече:јесу другчија али ни у ком случају нису мања, —- Е, има случаја и кад су мања, —срески писар гдаса, а краљ нс гласа. Номолим те не нрекидај меда довршим. |

ност, ти велиш да га терамо. Боже сачувај, он се тера сам; он еилом нагони владу да мора иредузимати I мере нротиву њега. То није нужда, дакле, већ обест, с тога немој извртаги удоге, немој од нас градити наиаДаче, а од њега бајаги мнрна наиаднута мученика, кад је у сгварн са свнм обратно. Он иде и без некоље тражи ћавола са свећом, — на сваком кораку нанада владу или бар поједине чланове њене, те их тиме принуђава на оштре мере нротнв себе. (нАеТАВИЂЕ се).

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Са Цетиња. „Тннев 1 ' јавља, да кнез Никола мисјш знатно увећати своју | кавалерију. Коњнца би се имала новећати од две дивизије на седам еекадрона. Трошак за оирему нодмириће Русија. Промена уредника. „Глас Црногорца" нроменио је свога уредника. Нов му је уредник др. Лаза Костик. Зулум Махмут-паше Бушатлије, у ПаштровиЋима 1785.*). нгилог к срнск0ј историји 0Д ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА (наставак) И збнља уелијед дозволе мдетачке „булатомг кнмгомђ " Иаштровићи „зовући име Бож« и бдажене Госноће и свиех'1. свнтиех" на Видов дан 161.7—/ нодјелише ове земље Ирасквици и Градишту, те су калуђери, како се из неких писама мени иознатих внди, добивали с њих „десетину." Најновије нисмо које ми је о томе до еад познато, нисато је а. (1.) ФерФара 1801. од „збора пашровскога, игумена Максима од|. Прасквице и игумена АзарЈе од-в ГрадшцахЂ; нодћ Ћед1омх. у Го лубовиће**.;)

*). Внди број 291. **) Ошиириије може ее читати у мом чланку „Грађа за историју ирискога народа," у „Јавору: бр: 49. године 1886. стран. 51-6.

ПОДЛИСТАК КРВДВ& годин& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) нобедежио Пера Тодоровић (164) Та је сведоџба прилично теретила Пашића. Но с друге стране ја јој нисам смео иоклањати веру из ова два разлога: што је дају људи осуђени на смрт, и друго, што у самој сведоџби има противречја и недогичности. Ово питање о учешћу Пашићевом у буни мене је поглавито интересовало с тога, што сам хтео да оценим његову искреност спрам другова. Наравно, да бих ја о томе човеку еа сђим друкчије судио, да сам га тада знао с ове стране и у овој светлости како га сад знам. Тада сам и ја (као и

многи други) још веровао да је оно доброта и мекост срца, што је у ствари било спекулантека срачуњеност.

Цело то пре подне читани су разни документи н искази, који су требали да послуже као доказ нашега учешћа у буни, но који су, на жалост г. председника, веома слабо одговарали жељама тужитељевим. Сем поменуте сведоџбе два осуђена учитеља, мени је пала у очи још и еведоџба бањског попа Животе, који је такође био осу!)ен на смрт. Та се сведоџба ночиње овако: ,.У име оца и светога духа. амин. Пошто сам осу1 )Сн на смрт и пошто ћу поћи у скоро Вогу на истину, те да не бих однео на дунш грех, да сам под заклетвом криво сведочио и да не би прикривањем истине оставио семе зла, које би другима могла донети овако рану и преку смрт, то ево хоћу да кажем све што сам сазнао о кривици и учешћу главнога одбора у овој побуни. После овога увода поп прича како је за време побуне он питао Љубу, да лп се

ово устаје по наредби главнога одбора из Београда. У одговор на то Љуба се, вели, пљеенуо по чантри, помолио му некакву црну прокламацију, на којој је стајао потпис Пашићев и рекао му: — Ево мени од главног одбора. Између осталих докумената, што су ту прочитани био је и наш последњи хектограФисани распис свнма месним одборима. То је био проглас на големом табаку хартије, збиља налик на прокламацпју, али то је био у ствари јаван службени акт главнога одбора управљен свима месннм пододборима, у цељи да им разјасни ситуацију после распуштене скупштине и да их спреми за нове општинске изборе, којн су били на прагу. Далеко од тога да иозива на буну, овај проглас баш на против упућивао је бираче, да се држе мирно и да избегавају сваки еукоб. Значајно је, да у том прогласу изреком стоји, да се чувају изазивања, којих ће сигурно бити од стране власти. (НЛСТАВИЋЕ СЕ)