Male novine

I ј-.адншхе п данас држи од тијех земаља н оне еу му најкише његово имаље, а Нраеквица је нзгубила, али до сад инјв 1гознахо од ког времена. Црква манаетира Градншта носвећена св. Ннколи, саграђена је ирн кршевитом брежуљку на коме јс манастирска црквнца Усненнја Пресвете Погороднце. Ни нростором ни љепотом не одговара предању да је Неманића задужбина, премда исто није без пошговања. По своду и зидовима унутра насликана је светнм иконама, али је тнм украшена доста иза свог ностанка. 0 том сам свједочи напнс при нрагу црквених врата унутра. Нанис је на клаку и почео се тако рушити да га ја за вријеме евоје у праве године 1882-8 нијесам могао скинути. Но инак овђе га могу при опкити заелугом Филимона ФраничевиКа. данашњег игумана режевског, како га је могао скинути ирије двадесет година. кад јс у њ живно са покојним Архимандритом Инокентијем Павдовићем. Он од ријечи гласи : „СлишашвиЉ Отца и посп'ћш<-:н1емЋ Снна извршмпр.мв (!.. Духа, си свнти и божвств«-:ни храмт> С. Никол« Г]»адшца, троудомћ и подвигом'1. бдажснихђ титорг. бившсга игумена ДЈон1сга Г СтвФана Давидовича, ноелЉди ж« бившаго игумсна, зградишс и поиисаiii С СВНТИМТ ј обраЗИ, н1'. ГОВ 1 СМ '1> троудом'1. и подвигом овн-:х г 1. хрГспана нур|с около цвркве као прилогомв и прил-ћежанЈсм!. Еромонаха игум(-:на Јо С1Фа збратГама и монаха Гаврила. Домха владичествован1а цсрногорски кирг, РуФима од -ј. сотворсн1л мира 7129 а од'1. Христа 1(520. Иисахт. пош. Страхишх одт, мћста Буднм.тћ"' М црквица уепенија нресвете Богородице, једпако је унутра као и св. Николе, н но прилицн исхог времена, светим иконима украшене. Црква светог Саве, првог српског архиепископа н нросвјетитеља, нсш го је внша од црквпце усненије пресвете Богородице, а мања од цркве св. Никоде а много љенша од обеју. Она се бијели ниже цркве св. Николе, од године 1Г>00. Зидао је манасгир с прилогом околних хришћана. У челу цркве има лијеп звоник с три ока, а у њему звове мала звона јаена и умид на глаеа. Иконостас јс у њој са иконама грчког стила, а изгледа као нов. За данашњи њезин лијеии епољашњи п уиутрашљи изглсд нрипада ведика заслуга бившему настојатељу Јеромонаху Данилу Накићеновићу, који са тачности у испуњавању својих светих дулсности и лијепе благе наравн од сваког љубљен и ноштован, у истом манасхиру, оде Богу на истину у 67. години свог живота, 2.5. Априла године 1873;*) п заслуге браће Наиана манастирскнх парохијана, којп су на њено нољеишавање знатну суму новаца потрошили. На челу цркве еветог Никодс има звоник с једним оком и звоном, а у мадом звонпку цркве успенија, такође с јсдним оком, нема звона. Иконостас у једној и другој врло јо слаб и у ношљедњој је слабији. (нАСТАВићк СЕ). ИЗ БЕЛА СВЕТА Из Атине. 23. ов. м. ново мшшстаретво положидо је закдетву. Оно је овако склопл,ено: Делијанис, председседник, унутрашњих послова ивојни; Делигиоргис снољашњпх послова; Комундурос марине, КарапаносФпнансије Зајмнс нравде н Геракостопулос просвете. Обешен Шпијун. Потпуковник 1Пмит, чије се име у аФери кронштатскешпијунаже нролетос много спомињало, пре неколико недеља осуђен је, на после у тамници обешен. — То је онај о-

*) О овом врлом иокојнику ког Ке лијепа усномена у оном и још дуго трајатн, може се укратко читати у шематизму нравослаане епархије Бококоторско Дубровачкс, године 1874.

: *ицир, који је енглеском војном ата: шеу Херберту, који је нз Петроград I : поеде тога одмах одазват, иродао ве ; ома важне тајне хартије. Утопио се. Јован Орт, нли својим нравнм именом иадвојвода Јован Неномук Салватор од Тоскане, који ее одрекао био свнју својих нрава н титула, које је имао као члан царске ауетриске нороднце, нестао је и но свој нриднци утопио се са својом даћом дСв. Маргаритом" на нуту измећу Монтевидеа и Валнареза. Аустро-угар| скн консулат у Монтевидеу потврђује да се Јован Орт налазно на броду и с њим да је отнловио, а како су доцније уз јужно америчку обаду беснСди страховнтн циклонп, бојати се да је Орт пострадао и нашао евој гроб у морским валима. ЈКивог Јована Орта бно је доста буран. Отац му беше надвојвода тоскански, на кад оно Аустрија изгуби Итадију, па прогнаше ц све еитне владаоце нз Ломбардијс тада н он бсше нрогнан заједно с оцем. Као виши ОФицнр одликовао се у боеанској окупацнји, али није могао брзо нанредовахп због њсгова слободоумља, као остали чланови царске нородице, већ је увек долазио у сукоб с високи.м личностима. Одлазио Је без допуста у Лондон, хтео је битп изабран за бугарског кнеза, но том је хтео само да служн у бугарској војецн, ма да је био ћенерад Кобургу те, због свега тога њега смене са заповедвиштва у Линцу. Иосле тога живео је неко времс на своме имању Орту, па потом у Ријецн се научн броцарству н науми да се њему н носвети. С тога се одречс свију права и ностане капетаном мрнарским, као такав је и можда н нашао смрт у таласима океанеким. Дочек руског царевића у Бечу. Нерон и цела ееверна жељезничка станина (ХогЛћаћпћо!') бнлп су пскићенн ћилимима н венцнма. На перону до чекали су царевнћа Никоду Алексан: дровића цар Фрања . Јосиф и све ау: стриске надвојводе у униФормама свопх рускпх пукова. Сем тога дочекади су царевића н нринц Кантакузен, ђенерални конеул Губаштов п прота Николајевскн у име руске насеобине у Бечу. Око два сахата приепео је вдак с царевићем дочекан свирањем руске химне. Царевић, обучен у униФорми аустриског улана, загрли се срдачно с царем Фрањом, рукова се са царским принчевима и седне заједно с царем, који седе с деве стране, у кода па се одвезс у двор. На путу кроз нратерску улицу и кроз рннг многобројна сакуиљена еветина поздрављала је владаоца н његовог висбког госха одушељено. Бечлије су очарани појавом и понашањем будућега цара великога северног царсхва. Из Беча ће царсвпћ ићи у Трст, иа одатле ночети своје велико путовањс око земље. — Бугарска и тројни савез. Из 11етрограда ипшу „Полптпчкој кореспон денцији" да је руска влада добила уверења о солидности држања тројјног савеза према бугарском питању. Тако, всдп се, „лиги мира" у будуће ће прсстахи [са јавннм утицајем на развој нолптичких догађаја у Бугар ској, не подбадајући је на прогдае иолитичке незавнсности. Исто тако, у погледу на прпзнање Кобурга за законог кнеза бугарског, „лнга" ће се се држати и неутрадно. Руснја са стране такоће обећава неутралност, остављајућн Бугарску еаму еебн. — Бисмаркови мемоари. Један немачки лнсг доноси вест, да ће Бисмаркови мемоари бити много пре готовн него што се замислило. Кнсз својски ради, а од велике су му помоћи Лотар Бухер и др. Хризандер. — Беда. Поред свију незгода, које руски народ подноси услед скученосги слободе граћанске и крајње деморалисаног чиновништва, постаје још две

ноготову круине невоље : мода н вра џбина. Схари каФтан све се вншс и внше губн, сидно потискиван занадннм : +азоном. Још мало на ћо готово бнти реткост видети сел.ака у ееоском оделу — све је то добило неодољиву страст за варошком ношњом, шго их, наравно, из темеља упроиашћује у сваком погледу. (' враџбинама је још црње н горе. Ту скоро у Аксрману је било сућење двома врачарима, који лече народ „од&ваке болесги": Окривљенн су били због 2 смртна случаја. Један је, бајући н гатајући, нустпо крв своме болеснику и нечисгим чарком заразио га у толлкој мери, да је грешннк у скоро умр'о, а други према своме нацијепту на исти начин и толико му крви пустио, да је и овај јадник врло брзо скончао од анемије. — Обоје су оеуђени на два месеца етрогог затвора. — Двајеспетогодишњица. 5. Децем. ове год. навршује 25 године рада на иољу музике једног од најомиљенијнх руских композитора, — В. И. Чајковског. Царско музикално друштво приредиће тога дана концерт, којим ће управати Рубинштајн Програм ће бити састављсн само из комада јубпларових, и том ириднком иредпостаљаће ; се ирви пут његова опера „Пик-Дама." — Лечење туберкулозе. Лек , којн : је Др. Кох нронашао нротиву туберкудозе, то је матернја сдична мате]>ији, која ее употребљује за каламљење али н пј е никака в метални раствор, дакле нема цијана злата. То је срество већ једном било окушано. ади без новољна ресултата. Кох ће од сад својим проналасцима моћи ! лечитн и диФтерије и тиФус, а све то каламљењем. Како берлинеке новинс јављају, проФесор др. 1'обет Кох чини своје оиите на људским телима у друштву са својим зетомдр. Пфулом. Како се говори покушаји еу чпњенн само са сиротим болссницима из једнс болннце. Много-бројни нацнјенти, који су ое обратили Коху, одбпвени су. На нарочпту молбу :проФееора Герхарта, Др. Кох је нреј дузео лечење једне даме, која сс најлазиу стадијуму још не доцне тубсркулозе. Болесници је узето обсћање да држи све у тајности. Каламљење као да ће бити на ирсима п на лећима. — Састанак. Канцелар Каприви отнутовао је 23. ов. мес. у Монаков, од куда ће у Милано, где ће се сасгати - са председником министром Криспијем. — Посета. Бпвнга бугарски кнсз, нрннц Батемберг, а садашњн нуковник гроФ Хартенау носстио је ових дана у Бечу бпвшега краља Милана и ба вио се код њега три сахата. 0 како ес времена мењају, а с њима и људи! СМЕСИЦЕ Како султан живи. Садашњи султан Абдул Хамид II., који је недавпо навршно четрдееет и осам година, ностао је у послсдплш годпнама руменнји у лицу и јачи у телу, будући да умерено живи. Он уетаје веома рано, окуна се, што до сад нпје било у Турској, у хладном кунатилу које се онде зове „а л'англез ; " и шета за тим дуго у врту. У осам и ио сахатн седп већ у своме кабинету измећу двс громадс хартијс од којпх се јсдна састоји из турских новина и из преведених извадака из странпх новина, а друга из аката. Султанјекод | куће обучен са свим по европскп, а не носи никаква украса као што то обично чине други источни владари. Лети носи султан при радњи ордеан! ски „сако," а зимн топлнјн кратак капут. Судтанов је днсвнн програм од године до године исги. Крај њега, или бар њсму близу, седи његов нсуморни тајник Суреја наша, који мора сам донети сваки акат. Султан још

није потпнсзо ииЈОдне неправе, коју ннје до краја ирочнтао, а има много да нотпише. Код ручка нема алколхол ннх пића, те се може ноуздано рећи да Абдул Хамнд II. ј ш нијо никад окусио вина. Али његовн гости — а међу т њнма су, што пре није у Тур! ској никада бидо, кад и кад и његови хришћанекн поданици —добивају вино ако нису мухамеданци. Кад нма сулган госте, јсде се из златних тањира али кад Њег. Величанство само руча ссрвира се на норцулану. Да се нозабави, судган јаши, вози се н нде : у лов. Његове су етаје још увек ј 'едне од наЈ 'ленших, а кад, враћајући се из Селамлика, сам обуздава ватрене берберске коње, види се, како је вешг укротилац коња. Он не чезне за нроменом места, иошто се свом душом одао владалачким н државним дужностима. Султан нознаје добро Европу, којом ј'с нронутовао у нратњи свога ујака, султана Абаул Азиса. Султан даје веома брижно васпитати своју децу, иа се особито весели, што његова кћи, НаЈ 'ма Сулгана, нанредује учећи се глаеовиру. Харсм нема никакве вредностн у животу тога вла! дара. У онште иије вишс подигамиЈа у Турској државна или друштвена уредба. ('ултану припадај у до душе 4 жене, али у истини игра у његовом обнчном ириватном животу улогу само једна жена, а како нежно осећа султан за ту своју жену, разабрато је не давно, кад је султан бпо непрестано узрујан и иомиран ради тешкога часа, који се нрнмпцао њоговој' жсни. Као што ј"с у свој'ој нородици, тако јс судтан еа свим пријатан и простодушан и онда, кад огпнти с министрима, с дипдоматима и са страним великашима. Премда је научно добро више евронских ј 'езика, нонајнре Француски, ипак има уза се тумача, кад општи са странцима, пошто неће да греши у говору. Веома га вссели, кад се може разговарати с којим неноданпком или с којим Европејцем на својем матерњем језику. Из Јапана. „ЈарапМаП" доносп вест да у Бизену живи некакав Јапанац, коме је сад тек 40 година, а до јако се развео са 35 жена и екоро оженио тридесет шестом. Први брак закључио је у осамшуестој годшш. Као главни узрок ходиким несрећнпм браковима сматра се то, што срећнп иди несрећни супруг има рођену сеетру која има кодуже. нокте и јако је суревњива према снајама. (Ова ће вест јамачно слатко иасти нашим „аџијама" н ко зна да Бизсн нсће нрегпоставити Монаку!)

ДРУШТВО СВ. САВЕ Ни састанку свом, 25. октобра ове год. ДСССБр. 133. Главнн Одбор Друштво Св. Саве бдлучио је, да јавно нротествује против неистина, изнесених у нисму пз Скопља, штамианом у „Одјеку" 11. септ. ов. год бр. 135. а ! с потписом: />. КариИ. Глаанп Одбор сажаљсва, што сс могло у Србији десити, и то да један сјшски консул , не уважавајући н заборављајућп важност узвпшеног ио: дожаја. у коме со налази, може онаквим тоном индиекретности и лакомисленостп говорити о раду једног патрпотског друштва српског. Не унуштајући се у ирл,ави носао пањкаља и дснунцирања, у који јо ушао тај „српски заступник" према Друшт. Св. Саве, Главни Одбор сматра за своју натриотску дужност, да из;јави: да је све оно, што је гај консул у саомс доиису мшео противу Друштва и њповв Уираве о иостављању учитеља ван граница Краљсвинс Србије, само дрска неистина. I, ДССБр. 1033 26. октобра, 1890. ! у Београду. Главни Одбор.