Male novine

По уставу. Пре неколико дана неки Пера Стојановић, бивша штампарски шегрт а сада нисар општински, иапао је ноћу на стан једног поштеног грпђанина на Дорћолу, под наговором, да изврши претрес. Тај грађанин, злајући да се по Уетаву не сме никакаа претрес ноћу извршити, упутио је тога Перу, да прво прочита Устав, па ако има шта да тражи, ^а ^ође дању. Но Пвра се тиме не задовољп, него пиштаљком искуаи све патроле, које су Дорћоло* крстариле и поново јурне у стан, на шта други грађани који су се на ту ларму искуиали, озлојеђени на овакав поступав, Перу и патролу одбију. Колико је нама познато, општина београдска нема власт да ислеђује преступе или злочине, па нам онда и сувкше загонетно долази овакав поступак ошптинске „власти", да ноћу итоуправо раабојничкп напада на станове појединпх гр»ђава. Када се оваКЈ шта д тађа у сред престонице, ја шта ли је тек остало са онима по унутрашњости, који су остављени на малост и немилост оваквим оргаиима. * Народна Скупштина. Данас у 9 сати народна скупштина ћв наставити свој рад, који је бпла прекинула услед божићних празника. Саноћ су у Београд стигли скоро сви посланнци. * Нов /шст. Чујемо да ^е г Милан Р. Павловић, бив. телеграФзста покре нути кроа који дан двевни подитиччв лист, који неће припадата ни једној од постојећих полатичках странака. * Комисијаза регулисање Дрине састаће се 4. о. м. у Бељчни. * Књижевни конкурс. Југословечска академија расписала. је награду од сто дуката, за студију: „ЕтнограФски одношаји балкднскога полуострва, од најстарвјах времена до турскога освојења." Рок првјаве одређен је до 1 Јула 1891 год. п. н. анаписана може би ги само хрватским или српскпм језиком латиницом или ћирилвцом, пд вољи. Награда ће се прогласити у свечаиој седници исте године, а ис .латиће се, кад буде расправа штампана. Не учини ли то пвсац за годину дана, штампаће га академија о трошку наградних 100 дуката.

Ево прилике за наше егногр -Фе и нсторичаре, да се потруде те израде ово одиста потребно и корпсио дело , које ће им поред м&теријалне награде донети и славе а српском народу, српској с.вари лепе користи. На посао дакле! * „Косово", тако ће се знати нов незавасни војно послитички лпст, чпји ће први број пзаћи овог месеца. Владник и уредник је г. Светозар ТрпФ/нац, бив. коњччки капетан. Излазиће два нут недељпо а годишаа му је цена 12 динара. Програм листа изаћи ће у првом броју. * Словенска библиотека. Ми смо већ једном јавлли нашим читаоцпма о покретању за сад у нас. јединствене лепо уређене библиотеке, која би доносила најодабраније песничке производе из словенске лптературе. Али како је г. ЈеФта Угричаћ, редактор те, те« засаоваие „Словенске бпблиотеке", већ од неколико дана тешк» оболео, то је и посао на тој ствари морао у неколнко да застане. о чим се г. Угричић опорава, уверени смо, да ће се на заночетом делу порадита удвојеном счагом те ће прва свеска те ваљане бпблпотеке — која нам доноси Двл иријатељи од Ивана Тургењева — што пре взаћи. — Мило нам је шгоје избор за прву свеску пао баш на Тургењева, тог Шекспира у прози; а г. Угричићу желимо да што пре оздрави бар због „Словенске библиотеке". * Изостало. Пролужењечллика „ Офицпри ирадикали " изостало је из овог броја због нагомиланог материјала. И;аћи ће сутра.

ДОГАЂУИ У БУГАРСКОЈ 0 зФери Пањичиној еад ређе долазе гласови, и што долазе то су врло противуречни Тако су „Њујоршком Херолду" јавили из Букурешта, да је мајор Пањица с још четири саучесника стрељан још 26 нр. месеца, али се тај глас није обистинио. Према вестима, које имамо из СоФије, истрага у ствари Нањичиној још није свршена. Страним лпстовима јављају, да су завереници на свом последњем скупу решили, да из Бугарске уклоне кнеза и његову околину. Ово би се имало извршити ноћу и у што већој тишини По једној версији, овај с план имао извршити ноћу у очи 1-ог Фебруара кад се држало, да ће бити бал |У двору. Завереници су дошли у сукоб око питања ко да се постави на место кнеза и владе кад се они уклоне. Веле, да је Пањица предлагао да се п ново позове кнез Батенберг, док су други говорилп, да ваља пред[ ложити руском цару да он предложи 1 киеза. ј Како из СоФије јављају, скинути су са својих места командири гарни! зона у Софији , Видину, Сливну, Шум| ли и Рушчуку и замоњени другим | командирима. Ове мере објашњују тиме што се боје, - да, и смењени командири нису били у каквом споразуму с Пањицом, јер се тврди, да је приличан број ОФИцнра био познат с циљем завере и да су је одобравали. Владаје, веле, решена на најенергичније мере. Против кога год буде јаких доказа да је участвовао у завери, она ће ноступити ирема њима као с велешдајницима, не водећа нпкаква обзира ни према стрнаним поданицима. За Нађина, за кога смо јавили да је у Рушчуку ухапшен, веле да је руски поданик, Познати бугарски емигрант и бив. министар-предеедник, издао јеупетроградском „Новом Времену" прокламацију у којој својим присталицама износи своје мишљење о садашњем стању у Бугарској и налази, да се кнез Фердиаанд мора уклонити. ИЗ Б^ЛА СВЕТА — ГрОФу Андрашију, как> теле графашу из Абације, боље је и надају се да ће оздравита. — Убио свог сина. Из П жуна јављају, да је боглти поседнпк !Никола Харач >њи уХодошу убио свога сина на најгрозвији начпн, с кпм се пре тога жестоко свадио. Николу су одмах ухансили. — Преседник „академског друштва" у Пешти, Стеван Панди, управио је на мађарску младеж одушевљен позпв, у коме их позива, да се придруже пештанским ђчцима која ће посетити у Турипу Кошута. — Умрла. У Лондову умрла је Маргарита Лукас, сестра Џона Брајта. Покојна Лукас бнла је једна од

најватренашх поборкпња за еманципацају женскиња. — Споилвник Мозартов. Одбор за нодпзање споменика Мозарту у Бечу решио 1 е, да замолп бпштинске веће да може подигвути спомеаик на Албрехтовом тргу. — Нвмири на унив9;,зитетима талиј>вск«м све се више шире. На универзитету у Ђенови протесгвовали су ђаци такође протав п< ступања градске напуљске власти. — Споменик девојци орлезнској. „РеШ; Јоигпа1-у" ^ављају вз Бар-леДик -а, да вердунски епископ није ЗЈ Довољан, да се иодвгве орлеавској девојци у Ванаулерсу једноставан споменик. За подпожије счградиће Шжес кае некзкву средњевековну тврђаву са четири торња с покретним мостом. Преко целе ку«е дизаће се еиет један тороњ на к ме ће битп огромна група: Жнш1 д' Арк на коњу, а око ње дв* вигеза, Дпноа и Ла Ир и други, којп су у битци стајзли уз њу. Еппскоп вердунски нада се, да ће преседвак Карпо примвти се патронства тога патриотскогчпредузећа. — Чудна забрани. Мухамеданска власт у Бомбају и 11они пздала Је стр; гу наредбу, по којој се не смеју давати драматске преставе. Ако ко иде у позориште мора као за први пун платпти пет, а другп пут десег руваја. Трећи пут мора се изгнати пз „јамта" и не сме бити покопан на мухамеданском гробљу. ПрекО 100000 мус.чомзна изјавпло је, да је задовољно с том норедбом, којој је дало повода то, шго се пре кратког времена у Понп престављао на позорнпци велики пророк Жухамед. - Ново Стечлијево дело, Кроз кратко време изаћи ће код књижара Морстона у Лондону најновије Стенлијево дело о његовом последњем путгвању и огкрићима. у Афрпци. Дело ће изаћи у две свееке, од којвх ће свика имати 450 до 500 страна, Ово своје дело Стенле је израдпо Ј по белсшкама, које је чинио ",у шест | великих бележника, а и по својим усп'менама. — Џепни сат од дрвета Берлинске новине нишу да је неки Рус по имену Охта, изврсни резач, изумео џепни сат обичне велнчине, чији је ! сав унутрашњи механпзам, сказаљке ' и све оо 1 ало направљено од финог 1 дрвета. Овај сат, који је уникум своје врсте, има још и ту добру страну шго иде веома тачно. Овај сат кунио је један руски богаташ.

ПОДЛИСТА к КРВДВА Г0ДИЕ& (Дневпик једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (19) Одмах сутра дан радикалаи посланиди у скупштини поднели су интернелацију, у којој питају владу, да ли је њој познато из поузданих извора стање банке Генералне Уније, а за тим се у 12 тачака излаже, како ће Србија бити знатно оштећена због бавкротства Генералне Уније, и нита се какве мере миели влада предувимати, да »аштити срнске интересе? Блада није одговорила на ову интераеладију. Чим је стигао глас о наду Генералне Уније, тадашњи министар Финаасије г. Ч. Мијатовић одјурио је журно у Париз, и сад се извладиних кругова ч>/ло, да чекају новратак његов из Париза, па ће влада онда дати одговор на етерш ;цију опозиције. Међу тим, нрође читав Фебруар а влада 1>е одговори. 22 Фебр. били смо изненађени прогласом краљевине. 3. марта г. Накола Пашић затраж и од владе, у име целе опозвције да одговори на подвету интернелацвју. Напомињао је како се влада правдала да чека повра так г. Мијатовићев; међу тим већ је недељу дана како се г. Чеда виђа но Београду, а влада још не одговара. У једно је ставио и ултиматум, ако влада не одговори за 24 часа, онда ће се опозицнја латити мера, које јој налажу њене посланичке дужности и у1роженк интереси земаљски. Ова изјава упућена је влади нреко преседаиштва скупштинског, преко кога влада одмах и одговори, а њен је одговор гласио, да на оваке захтеве, где се влади стављају ултиматуми, она не може одговарати јер би то било иснод њеаог достојанства и значило би да ради под притиском. После оваког одговора сутра дан, 4. марта, цела опозиција да оставку и изађе из скупштине. Тиме је сгеупштина онеепособљена за даља рад, јео није имала 2 — 3 посланика, кно што је то знхтевао Устак. Стога је скушптинСки рад морао престати.

5-ога Марта „Самоуарава" је издала два ванредна броја. У оба се говориио само о томе догађају. Ту је штампан и цалокупан акт којим је опозицаја поднела скунштини своју оставку. Оиозицвја сенадала да ће, онеспособљена за рад, скупштина морати нрекинути своје седнице. Опозиција је очекивала да ће влада овом нриликом расписати опште изборе, доказујући, да по духу устава тако и мора бити. Међутим влада нареди за 15 Мај само накнадае нзборе, да се нопуне^места оних раднкалних носланика, који су дали оставке, Време од 4-огМарта па до 15-ог Маја, радикални посланкци употребили су на агитације, обавештавајући народ, зашто су и уелед чега су дачи оставке. По целој Србвјн држани су зборови на које су долазиле стотине и стотине људи, пред којима су радикадни посланици „полагали рачун" о свом екупштинском раду. Агнтације су узеле широк мах по свима крајевима. Пропаст Генералне Уни^ је с Бонтуом, кога је влада толико прспоручивала, давааа је опозицији моћно оружвје; напредњаци су отворено бележени као уиропаститељи земље.