Male novine

б Е С Е Д А којом је Краљевско Намесмиштво у нме Његовога Величанства Краља Орбије АЈ1ЕКСАНДРА 1., отворило седнмце редовноме сашву Народне Скуиштине 7. новембра 1890. Госиодо кослангСцн ! Поздрављајући вас, народне избранике, сабране у први редовни сазив нрве трогодишње периоде скунштинске, Намесништво Његовог Беличанства Краља Александра I ноздравља, са задовољством, у исти мах, и нову еру државнога редовнога развоја Србије, на основу новога земаљског Устава. Позвани, да, у договору са владом земаљском, одлучујете о државним и народним нословима, будите нам : добро дошли ! Блада Краљевског Намесншнтва, иогкрепљена новом потврдом народ-; нога новерења, наставиће живо и доследно свој рад у нравцу, коме ј чврста парламентарна основа даје ново јемство живота и нову снагу. Уводећи у живот обилат законодазпи рад поеледњега ванредног сазива Народне | Скунштине, влади је већ ношло за руком, да, за ово кратко време, упути новољно свој важни и тсшки посао. Нов општински закон, којим је, по- ! ред измењенога састава онштина, проширена општинска самоуправа, свуда је већ ступио у живот. Последњи избори скунштински, који су извршени по новом изборном закону, служе за нотврду, да тај закон потгуно гарантује слободу избора; а примерни ред, који је владао на свима биралиштима, колико сведочи о нодесности изборне системе усвојенс ј нашим новим Уставом, толико, не! мање, служи на част народу, који је појмпо сву важност свога задатка извршеног на биралишту. Узакоњенс измене у уређењу наше војске и одобрени ванредни прирез ј за подмиривање њезиних потреба створили су нашој војној снази и у тактичном и у материјалном обзиру здраву основу, која одговарањезином иозиву. Већ на првим овогодпшњим скуповима и вежбањима наше војске ново је

преурећење иоказало ресултате који могу да задовоље српс ;о родољубље за жртве, које је народ прннео и које приноси својој војсци. Ми смо срећни што можемо свечано одати хвалу и признање њеним старешинама и нас! тавницима, који су радили с оданошј ћу и неуморно на њеном обучавању. Исто је тако ностигнут неоспоран наиредак и на иољу Финанцијском. Извођењем Финанцијских закона иуреј ђнк.тем Финанцијских извора нашој је влади пошло за руком, да Финанцијско стање наше државе упути правјцем сталнога консолидовања: да др; жавне приходе умножи и да наш кре| дит на странн опоравп и оснажи. Госаодо иослапици! Уз ове главнпје радове око увођења V живот нових закона, који су на прошлој Народној Скунштини решени, Наша је влада настала, да за садашњп сазив Народне Скупштине нрнпреми и законске предлоге, који но одредбама и у духу новога Устава, имају да наставе започети преображај у нашој држави, како би се уставне ело боде обезбедиле и у нашој Отаџбипи сгално утврдила владавина законитости. Задатци, који вас на томе пољу чекаЈу, озбиљни су и важни, јер у најмучније задатке спада обезбедиги нра; ву слободу у исти мах и од стешњавања с једне и од могућнпх злоупотреба ;с друге стране. Према томе, Господо Поеланици, Наша ће вам влада ноднетн законске нредлоге: о министарској одговорности: о уређењу Главне Контроле; о пословном реду у Државном Савету: о штампи: о зборовима и удружењима. Уверена да ће одговорити очекиваљима народним, Наша ће вам влада поднети, осим наведених законских нредлога, још и друге, којима је задатак, да тачнијом одређеношћу дужности и јачом заштитом права, нодмнре неке животне нотребе, које се у земљи осећају. Из пројекта државнога буџета и законског нредлога о склапању буџета који ће вам се поднети, увернћете се Госнодо Посланици, о владиној тежњи, да што подробнијим одређивањем појединих нрихода и расхода у буџету,

унесе иотпуну светлоет у све наше : Финанцијске носгове, те да Народном ■ Прсдставништву олакша тачан увиђај ј у државне нриходе и расходе у њи| хову онравданост. 1'осаодо џосланици! Не само повољио етање држ^вних Финансија, него и успешан развој васколнког државног и народногживота зависе првенствено од здравога и на преднога економског стања у земљи. После великих и успешних напора на утврђењу националне самоеталности у нашој Краљевини и уставиих политичких слобода, сада је неодложно на реду, да се оеобита нажња обрати на нривредно јачање и развијање нашега народа. Тимс ће се моћи поуздано обезбедити досадашње нацио-1 налне и политичне тековине и успешно вршити даљи државни задатци. У тој тежњи Наша ће вам влада још овога еазива ночети нодносити законске предлоге, којима је задатак уређивање и ширсње наше народне нривреде. Госаодо Посланици ! Мидо Нам је. што можемо објавити, да су наши одношаји нрема свима државама новољни и нријатељски. Многи докази пријатељске наклоиости утврђују нас у уверењу, да је садашњој народној политици Краљевине Србије на њеноме- путу одмерености и самосталногопредељавања обезбеђено поверење свропских држава. Изузетне мере које су за неко време биле отежаде један део нашега земаљског нзвоза, уклоњене су пријатељским еноразумом са суседном аустро-угарском монархијом. Узајмним лојалним објашњсњем повраћено у уговорено стање, и очуван је нашим одношајима с великом суседном монархијом онај пријатељски карактер, који су добри суседи упућени да гаје и развијају, Познато вам ,је. Господо Посланици да је Берлинским уговором поверено аустро-угарској монархији, да, у интересу лакше нловидбе но Дунаву, изврши регулационе радове на г Бердапу. Србији је стављено у дужност да, без икаквих материјадних жртава учини олакшицс овоме културном ире-

дузећу, у колико би. при томе, било потребно послужити се иривремено Срнском обалом. Ти су радови отпочети 3. септембра, и нри том свечаном акту, одзивајући се позиву Краљевске угарске владе, била је заступљена и Наша влада. Преииска између наше и аусто-угарске владе, која је отпочињању тих радова претходила, биће вам стављена на увиђај. Мучко убиство извршено над нашим вице-консулом у Ириштини, јако нас је ожалостидо. Већ и с тога што нолЈЈжемо велику вредност на што боље одношаје са суеедном отоманеком царевином, Наша је влада настала, да то питање расправи са високом портом, и ми имамо основа надати се, да ће се оно и рас.правити путем доброга споразума на достојан и задовољавајући начин. У одношајима са балканским државама Наша влада није никада нронуетила обраћаги пажњу на то, да се, содидарном сагласношћу, олакша развој прилика на балканском полуострву, који би био и правичан и одговарао интересима свих балкански народа. Госиодо Посланици ! Поелови, који вас чекају, многостручни су и тешки. Прионимо на рад с вољом и узајамним поверењем, па ће Бог бдагословити труде наше. У то имс желећи вам срећан рад. оглашујемо у име Његовог Величанства Краља Александра, да су седнице скупштинске огворене. Живео Краљ Александар.! Живео Срнски Народ! У Београду 7. новембра 1890. Кнаљввски Намесници ; Јов. Рис■пгћ. К. С. Протнћ, Јов. Бели марковић. Председник Мшшстарског Савета Миниетар Иноетраних послова Заступник мпнистра војног Ђенерал; С Грујић.; Министар Финансије Др. М. В. Вујић.; Министар Народне Нривред* К. С. Таушановић; Министар Правде М. Кр. Ђорђевић. ; Министар Унутрашн.их поедгова Ј. Ђаја; Министар Просвете и Црквених Послова Андра Николић ; Мипистар Грађевина М. Јосимовић.

ПОДЛИСФ&К

ЛЕПО ДРУШТВО (СиЛУЕТА ИЗ СКУ1ГШТИНСКЕ КАФАНК.) До десет сати из јутра иред каФаиомје ладовина. У тој ладовини — као што је београЈ>анима иознато — стоји један ред столова, застрвеии белим чаршавима, за којима, више мање, гости Фамилијарио седе и сркућу каФу или ракију. којој не би баш имало смисла спевати оду. (Читаоци и сами виде да је лето. 0 прашини на топчидерском друму, држим, не треба ни речце утрошити, јер се она сама собом препоручује.) —- Е, аттсе, изгледа ми да сте ви прилично заборавили ток те исте борбе — узима реч пензиониранн пешадијски пуковник, о коме се прича да редовно сваког лета плаче кад му жена справља компот, јамачно држећи да то може и ко други појести. — Што се тога тиче, драги мој — жести се пензионирани коњички пуковник, о коме се прича да плете и везе боље и брже него и једна уседелица београд-

ска — што се тога тиче, не по- ј пуштам ннкоме ама ни за длачнцу!... Шта више, могу те и сведоцима уверити, јер И ту напрасно заћута, побледе и усне му задрхташе. — Али, на жалост, они су већ покојни — додаде по кратком ћутању кратко и једва приметно ; уздану. — Све једно, све једно — сад паде у ватру л>убитељ компота — све једно, Бог да им душу прости, али ево како је ствар текла, ево ја износим <1е 1'ас!о: коњица је била иза оног шумарка лево, је л' те? — Лепо — рече везиља-пуковник. — Генерал-штаб је био...е...е... е... да! он је био на оном брдашцу позади је л' те ? — ,Ј1епо — одобрава пуковник | везиља. — Шумадијска бригада била је, братац си мој, на десној обали I Мора Ту прекиде напрасно и викну да се цело друштво чисто пре|паде: — Прико! Чујеш, пријатељу!; Старац се заустави на шосеу и поче разгледати. — Ја те зовем, ја! — рече | љубитељ компота и диже амрел

усправно. — Наворе ти, шта си дао за та два пилета? Старац издиже мало на прст пилиће и погледа их, па ће: — Равно осам. — Алал тн ћуФте! Међер си бољи трговац него ја ? Старац се осмешну задовољно, засијаша му се очи, узврда се, скиде капу п продужи пут. — Ви господин - пуковниче са свим по народски — умеша се неки промукли глас. —- Наворе ти, а ? Хахаха! — А, да, народски —- привати љубитељ компота смешкајући се задоволшо, — Хм! хм! е то ми| је за памет! Јутрос сам се љуто опекао на пнјаци... Али и скупоћа је, брате... После тога и ови ј лажљиви пиљари... Не, не, људи, истину рећи: баш се не може живети у овом пустом Београду... Боже мој, кад се нешто сетим како је било за владе блаженопочившег кнеза Михаила (то неколико речи изговорио је прилично тронутим гласом и то кроз кратки уздах) — јеФтино, џабе, братац си мој! Јегер сам онда био, па те почасти нигде, па и јеФтиније добијем него други... А како ће данае и бити јеФтино, кад је све дигло ук и оће да живи господски ! Т1 огледаш га : писарчић нли какав му драго други ђаво, лакто-

ви му пропали, аовамооћеда крка пилиће, а поцигурно (и тоје нагласио по народски) да се задужује и пропада... Па иди му ти сад! — Јест, што се тога тиче умеша се неки рапави глас шчастљива су то времена била. — Па нгга би с генерал-штабом? — опет ће везиља-пуковник. — То сам већ казао: на оном брдашцу позади; него него шумадијска бригада, аписе мој, била је тада на десној обали Мораве, и тога се сећам, као да је Ту опет напрасно прекиде и иикну да су се сви претргли: — Снајо! Снашо! Жена се заустави мало на исосеу и обазре се. — Ја, ја те зовем, снајо—привати л>убитељ компота и опет подиже амрел у вис. — А шта даде, колача ти, за те иилиће, а ? Жена, сматрајући то за спрдњу чисто се нађе увређена и продужи пут. — Је ли, је ли, снашо? —- опет ће љубител^ компота за њом. Она се осврне, незаустављајући се. — Осам мање десет пара! готово се обрецну и убрза коракс. — „Па баш снашо, колача ти?" — опет ће онај промукли глас.