Male novine

Г. Лиои Кан, који нам је ту про- и колнко се у њој бавнтн, влада је сгу и обичну ствар тако .тепо објас-1 ишла да ноништи један јасан члан нио, још шш јо додао, да и трговач- Устава, но коме нн један Србнн не ки законик поименце набраја одредбе 1 може бити нрогнат из отаџбине. квје вреде о вученим менпц ма, акоје Што се тиче питања да лнјег. М. се примењују н на сопствене менице ! Мидовановић послат Њ. В. Краљнци (§ 164 с]»н. трг. зак. 187 франц. трг. •! од г. министра, нлије ишао као празак.) и ти параграФи нигде не помињу . вагна личност „ иетпна, иавестивши чо нокриће ни акцентирање сонственихме- дцжности претходно свогп министра" ннца. — ми би рекли да ће то битн све Према свему овоме, што изложисмо једно, и да ово „нретходно извештагоре, морамо нризнатн, да су париски вање" таман значи оно што смо ми листови посвс ираведно осудили ре- рекли да је г. Миловановић нослан. шсн>е крагујевачког првостопеног су- Збнља, г. Саво, каква су ово „иретда, којим је, како се вели у тпм ли- ходна иавештавања ио дужности". Не сговима Ра*по1е, РсШ- КаИопа! и Со-! значи лн то да је чиновницима забрасаг(1е, ирнтежатељ менице одбивен од! њено ићи краљици без нрегходне дотражења нандате, јер није — стоји зволе надлежног мннистра!

у судским разлознма — сем нотписа издаваочовог имао других доказа о провнзији. Ту судску аномалију тумаче овде утицајем полнтике партиске на све наше унутрашње сгварп н неразумевањем Момтествијевог нринципа о „Поделн вдаети" 17. новембра 1890 Јин! у Паризу ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ

И ако је тако, за што ? Шта је краљица да јој се не сме ићи? Да није огдашена за бунтовника, шта ди? Ади је најзанимљивијс у „Званичном одговору" оно место како је г. Миловановић „нмао повода мпслитп" да ће краљицујако ннтересовати шга I он лично мисли о њој и њеннм на:мерама! 0 слагке самообмане! „Имао је повода само мнслпти." А ко му, кад и где даде тај „повод"! Рецпте, то ј је веома интересно знати. Што се нас | тиче, ми мислимо да је Љ. В. Краљпца ј сасвим равнодушна шта о двој и ње-

: ном питању може мислнти Један, мла.V претпрошдом бр. донели смо „зва ј дпК, комс још бриди тур од школске :чан одговор" на наш ранијп чланак ; скамије.

иичан одговор на наш раниЈИ „Краљевски брачни снор". Тада смо рек.ш да ћемо се понова вратитн на ■ову ствар. Да одговорпмо дакле „ званичном •одговору," ма да он то од нас не тражи. 11о Формн он је истипа упућен нама, бајаги исправл.а нека наша еаонштења, али у егвари он има са свпм други задатак. Влади је требадо да изнесе писмо које је њен председник г. Грујић данс ппеао' крал>ицн. Из тога писма радикали треба да ј виде како јс г.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Општински избори у Румунији. По вестима из Букурешга, странка консервативна одржала је на општпнским изборима сјајну победу. Либерали су погучени чак и у оним градовима, где имј'с изгледала сигурна победа. Само у 4 града либерали продрли с/ са свој'им кандидатима, како ј - ављају вестн о ресс чин ноетали НелкендуФти, Розонбер| гови, Розентади, Силберштајни, Шенфо дери, ШвајнФусп и т. д. и т. д. по којима је данас врло лако распознатп евреја од немца. Ту скоро неколико берлпнских адвоката — евреја — об! ратили су се берлинскоЈ' влади с молбом, да нм дозводи да могу променити нрезпме, т.ј. узетн какво хрпшћанско, јер им ово евреЈ 'ско јако крњп адвокатске иптересе. Клијентн — веле они — са извесним ненријатним нредубеђењем гледају на евреје у опште, а нарочнто на адвокате-евреје, но ;нрезимену. Банкарска кућа Бринг Бротерс. По вестима из Лондона и Париза, прва банкарека кућа у Лондону, Брогерс, па!а је у новчану ненрилику, те Ј 'е тако нринуђена да ликвидира. Узрок непршшце ове по свом свету уважене и содидне куће јесте штета, коју је она нретрпеда даЈ'ући еувише кредита аргетинској републици. У предпрошлу суботу у вече био је скун најугледнијих чланова Сити -Фирама. који су ! се договарадп о начину како да се Фирма Вротерс спасе из ове несносне ситуацпје. Да би је номогао и сачувао од онасностп да нс дође у конкурс, реигао је синдикат лондонских банака и друге нрве куће, да јемче свотом од 50 милијуна Фуната штерлинга. Јемство ово траЈ 'аће три годи: не, те је се надатн, да ће се носрнута кућа у току тога времена опоравити. I Сем ових кућа п дондонског спндикати притеклп још у помоћ и Француска народна банка и епглеска народна банка.

Грујић лане нудио с ултатима изоора. У престоници

к])аљици ,СЈаЈне услове, •одбила, те је ио томе

а она их

глас о пооеди консервативаца разнео сама крива зај П0СЛС ноноћи. Огромна множина света <свој садашњп нодожаЈ. То је једно. 1 "оздрављала је с највећим одушевље,, .' њем иеход избора. Пред станом миНо из тога писма пмало је да ес ; нистра-председвика прпрећена је ве внди још и нонгго друго. о Је 0110 ЈШ ка маннФестација. У једном изборном место што је у „Одјеку п а С резу дибсрали покушавали су да начпто подвучено, а гласи: да Је, ^ ап1 уснелн. јер је краљица пристага да не живи сталио. " ш • ^ако рећп, у зачетку његоу СрбиЈП, но да долази по једн нут- ; вом Ј био у гушен од ' схраио })Л астп. два нута годпшње онда „краљ Милан у бЈАуПе нсто ба овако радио". Републикански покрет у Португалији. С обзпром на познате нежне осс | По вестнма из Лисабона, ренублпканћајо, који у ])аднкалним круговимајни се снремају, да за дочек добрововладају 'спрам краља Милана, ово је I љаца Португалаца нз Бразилије, који мссто врло важно. Иомислите! ствар | ће после отићи у Африку, нриреде је већ била готова да краљ Мидан | свечане маниФеетације. Кад дође та долазп у Србију само један иди два ј добровољака чета од 200 Португалаца, пут годишње н то само на десетак! нмају се у граду држати ренубдикандана, али, сто, краљица јс све то но- ј кански мптпизи, у којима ће бити анкварила. Ннје она хтела прпстати на тненглеске и антимонархичне дсмонтакву погодбу, па носле није хтео нн \ етрације. Осим тога, има се ио доласку краљ Милан. ' бразилскнх патриота издати маниФест Ето видите колико јс краљица кри- и но свој земљи рашпритн. У томе ва. Је л тс да је крива п да о њеном; ее мани®есту Португалци иозввају иа меморандуму не треба нп зборитп. А енергично н безобзирно постунање прото како бн се знало да није печатано | тиву енглеског ировизорја. Португалци шта је њој г. Сава лане ипсао. А то служе се сваком згодом, сваким до опет како бн се печатало тек онако ј гађајем у ј 'авноме животу, само да на ■боз икаква новода. Ваљало ј'с дакле ее сврате општу пажњу. У тој целп наћи новод и њега јс пружао иаш' биће јамачно и ово прирођнвање мачланак „Краљсвски брачни снор." Но „званичнп одговор" интересан је и у другом ногледу. Из њсга до-

ниФеста при доласку Португалаца из Бразплпје. — Влада јс одлучна, да сваку демонса-рацију најенергпчније угуши. Евроји. Почетком овог вска евреји, којп су ее доселили у Прајску, нису пмали свога презимена, већ су се просто разликовади: сип Аврамов, син

знаЈемо за ствари за којо нисмо зналн, алп дознајемо и за такве ствари које но постоје. Тако, на прилику, нећс бити да краљица нпје иишта одговорнла на предлоге нослате јој у Јалту н да је! Исаков, снн Мојсејев и т. д. Али како дошла у Београд и не известивши | им ј е т0 ј ак0 смета д 0 да дођу до I владу о теме. Кодико смо ми могди М<1Л0 углсднијег положаја у грађанстдознатп, краљица је за свој ' долазак | В у ; и как0 ј 0 само ј држави било до јавИда ђенералу 1рујнћу и нзјавила ј ТО пц д а их изједначи у грађански.м наду, да ће се усмено можда боље

вноразумети ио нреко ниеама, а уЈедно је дала своју реч да и не номншља мешати се у вдадине нолнгичке иослове. Својим нредлогом, пак, који одређује кад краљнца сме доћи у Србнју

правнма еа ; сталим својнм држављанима, то су сами државни чиновници узсли на се дужност, да у што краћом року свакој еврејској породнци даду нзвесно нрезиме, наравно нема-1 чко. Та нрезимена или еу етрана, или врдо поетске прнроде. На тај су на-

СМЕСИЦЕ — Тајни полицајац. Ово дана је нски нренредени варалица у Бечу врло дрску нревару извео. Исти ј"с дошао око подне у стан неког Александра Спнгера банкара. Сингер није бно код куће, Јер је у то време у својој бан: карској радњн носла имао, а то је варалица добро знао, п ту за ссбе згодну прплику је баш н употребио. Зазвони и нрсда собарици карту са надписом: Јулијус Шгајн, тајни нолициста." На другој страни ка]»те био је царски опао п нодпнс: „Витез Пелц ц. кр. иоднцајни повереник у Бечу." Овај лупеж желио је нагло говориги са госпођом; нонашао со врло сигурно и нрпстојно, а пмао јс иоред себе више сииса. Госпођа Сингерова пустила ; га јо у нутра, он се нонова иредстави и саоншти ј'ој " „неугодну вост", ј да је њен супруг одједногконкурен{та деиунцнран, да у своме послу нздаје крнве баикноте, пајеусљед тога мора у стану нреметачину учпнитп Он јој показа п нолициски налог са печатом и иоттшсом нолицајног комесара, витеза Пслца. Што је сам до шао, мотивирао је тиме, да нијо хгео да укућанима ова немила носета у очи падне, али да га доле чекају један комесар н два тајна агента. Госпођа Спнгсрова се улЈаспо ноплашнда п отворпла му све ормане, које јо он протражио. Прсгледао н њене драгоцено- ј стн, али пх јс на миру оставио, већ је само са собом ионсо 700 Фор. па-1 пирног новца, које ћо „комссаријату" нредатп. За тпм је отншао. Госнођа ј со журно упути своме мужу у носао и тамо се открила прсвара. Знамење века. Преступннци, којн Ј су билп осуђени на издржаваце заг- ј вора у тавници „Га ВпсјиеМс," имади | су права до данас да својс муке п горке часове ублажују читањем романа Диме-оца. Алп је скоро и.зашла у ј Парнзу књига, ће, но садржини, ускоро истиснути Димнне романс из руку ј оеуђеннка. „Прича аа арестуаике, и та- ј ко се зове та нова књига, које је аутор некн Мориц Бобург. Исти писац сматра нресгунпика као нешто неоп- • ходно у друшвспом животу, као што је некад де-Месвр сматрао џелата као ! зашгнтннка друштвеног поретка. У

ЈедноЈ нрпчи ппсац пзносн злнковца како се каје н пребацује себи, штоје ј дотле убпо тако мало људи; и то само | из обзира нрема нрогросу људском, а ! у целини еветског ослобођења, без и; какво помнслн на какав сноредан разлог. У другој нричи пнсац описује злнковца, који је нутсм некаквог убиства, дошао до извесног канитала кој"и ј'с после у Америци умножио и ностао милнунаром. Кад је постнгао он да је потражно родбину своје жртве н с њом иоделно сво хиго има. — И нрсма томе, није ли наступио у истинн Гт с1е 81сс1е! Ручак у енглеске краљице. Ручати с краљицом енглеском сматра се као особнга част. Даме су тада обично обучоне у нридворно одело, а кавадери имају на себи винзорски мундир, т. ј. обичан Фрак с црвеном Ј 'аком и металним дугмадма. Позванн се прво скупл,ају у соби за нрнмање, раздељујући си у два реда: даме с једне, каваљсри с друге стране. Личности вишог реда у колико је могућно више склањају се од врата, на која ћс ући краљица. Ско 9 часова у вече јивља се краљица и поздравнв се са свој'им гостпма, упућује се право поетављеном столу, на свој'о место. Госги — два но два — нођу за њом. И ручак иро лазн у ћутању. Гости међу собои говоре иолугласно, јер се но етикету не прилпчи говорити на сав глас. 0 времена на време обраћа се краљнц) коме му драго од гостију с ма каквим нитањем, на што се укратко и понизно одговара, не сматрајући за нристојно да се е краљицом новеде каказ ј подужи расговор. Ручак траје чптав сат, носла чега со гости онет уклањају у пријемн у собу, где краљица са сваким нроговори по нсколико љубазних речи и за тим одлази у своЈ 'е одаје. Нов изуметак. Из Јокохамејављају, тамо је један научњак пзумео начин којим се добијају бојаднсане ФотограФпје. Проналазачево је име АруцицваРиоха-Нпхоме-Санјуканбоц- Кио-Бахси Ку!Јамачно се пзуметак неће зватн именом његова проналазача, каон. пр. дагелотин.

ТЕЛЕГРАМ 13. норембра. Хаг. Холандскн краљ Виљем III прсминуо је 11. ов. м. Хаг. 0 последњнм тренутцимл краља Виљема, у замку Ло, саопштавају следеће: Сино'ћ (10. ов. м.) стање кра.љево се погоршало тако, да је телеграФСкн ноаван лекар Ресинг и Девентера, пошто је било немогућно да краљеви угекари на време до!)у н:; Хага и Лајдена. Краљица и оба лечника, Вландерн и Ресннг, осталн су целе ноћи поред краљеве ностеље, који је у 5 часова у јутру издахнуо. На замку затворенн су свн прозори и свуда истакнуте црне заставе. Хаг. Кабинет је прокламовао насавског војводу АдолФа за великог војводу луксенбуршког. Холандска крал.нца Ема положиће заклетву као регенткиња малолетне краљнце Вилхелмнне. Каиро. Велики књаз престолонаследник руски, руски велики књаз '1Јој )ђе и грчки нринц Ђорђе прпснсли су амо. ЈЈисоке путнике дочегса.!« су кедив, министри, зановедници енглеске војне посаде н дишоматски агенти. Принчевн-

ма, кој н с.у

ли у рускоме

конзулату, прндодане су енглеске и мисирсве иочасне страже.