Male novine

ТРАНСВАЛИЈ А ДРУШТВО ЗА ИСТРАЗКИВАЊЕ И ЕКСШГОАТАЦИЈУ РУДА ДРУШТВЕНИ ЕАПИТАД 25,000.0000 ДИНАРА ЦЕН1 ЈЕ СВ1К0Ј АКЦИЈИ! 25 ДИНАРЛ

ПРЕСЕДНИК УПРАВЕ: С. Ј. ди Тоа, министатз просвете у Трансвалу ДИРЕКТОРИ: Ф. Н. де Вилие, изасланик Трансвала на светској излозкби у Паризу 1889. Др. В. Ј. Ван ден Мерв, директор МигсМбоп Ехр1ога1нт Сотрапу Др. Г. Б. Кларк, члан енглескога парламента И. В. Филипс, нлан енглеткога парламента Б А Н К А Р : Банка Наталска (Еа Вапцие <1е ^а(а1) у Преторији. ЦИЉ ДРУШТВА

Ово је друшт % образовано : 1-о Да. аадобије, образује и споји сва имања и сва права, која ирипадају 8оигћ-А1псап, Ехр1огаОоп аш! Еаш! Сошрапу (Нпп1ес1) као н друштву Хиге1|Јноп Ехр1огаИоп Сотрапу (1шп1еа). 2-о Да развије и ексидоатише сва њихова имаља, и сва права, или да образује помоћна друштва у цељи да с њима ексилоатише поједине деловс. Б-е Да задобије друга имања у Трансваду посредством компетентних људи и с помоћу велнке везе у самој земљи. СПИСАК ИМАЊА И ПРАВА I. Имања и права, добијена од 8оић1-АМсап Ехр1огаНп & Еапс! Сотрапу (Нпп4ес1), састојс се из 29 различних имања, чија целокунна површина износи 100.000 хектара добро изабрана а налази се у најбогатијим руднпм пределима у Трансвалу, у ]5итватерсранду, Клерксдорпу, Малмани, Хајдедбергу, Вуптансбергу, иредгорју ГолдФилду као и у дистрикту Преторијо и Марика, врло богатим сребром. II. Имања и права, добијена од друшгва МигсМзоп Ехр1ога<зоп Сотрапу (НтНес!), јесу ово: 1-о Извесне групе окана, која се налазе на теренима недавно откривеним и ванредно богатим златом, а којп се зове „Мигећшт Каш!" и има око 300 таквих окана на слојевима познатим са богаства. У изгледу јс, да ће скоро ночети сксплоатисање и у њима се ради дан и ноћ са новол.ним резултатима. 2 о Концесија од вдаде у Трансвалу за грађење колског пута, у дужини око 150 миља, почев од садашњег краја желсзнпце Дслагоа до новог златног терена, са овлашћењем да наплаћује за возпдбу свију родова кола која се служе овим путем; тако исго и концесију за подизање 8 трговачких центара (ћивтевб 81шк1б) сваки од једног хектара. Овај тек довршени нут доводи здатни терен у лаку везу с морем, које је удаљено 200 миља, а рачуна се, да ће доносити друштву годишње дохотка око 15.000 Фунти штерлинга. 3-е Концесију од владе у Трансвалу за грађењс трамваја поред слојева МигсћГбоп Каш1 а, као и дуж реке Салати са споредним пругама, да би се омогућио иреиос руда од окна до воденице, како за ово друштво, тако и за остала. 4-о Сдичну концесију за исстављање машина цснтралних на обале реке е нравом да подигне на апроприсаном земљишту(52 хектара) снраве које ће радити све или од чести с помоћу хидрауличне снаге, као и за жоиање канала или шанца у дужини око 7 миља. Друштво иритежава у ствари контролу над целим ново откривеним златним басеиом, који има тако сјајну будућност. Министар рударсгва у Трансвалу походио га је иедавно и веома се похвално изразио. Поред недостатака каквог месног комесара руда или представника ма какве администрације, плаћа се месечно више од 8000 иовдастица илн нрава закупа п овај се број увећава са 300 до 400 на месец. Влада је онет наумила, да ту установи комесаријат рударски и да оснује три вароши. Узевши у рачун бдискост Делагоа-Беја, као и ванредно богаство минералних слојсва, МигеМвоп Кан<1 обећава у најскоријој будућиости да ностанс златно поље иарочито Трансвала. ШК Ш 111 Љ Е „Ее Еј^аго" („Фигаро") У ивоје нреме, -1888. године ми смо топло нрепоручивали евојим читаодима акције „Робиниона" кбје С!сјаху тада иадате на вредпоет од 25 динара. Па шта је изишло из тотаУ Изишло је то, да су ове акције вредиле год. 1889. годину дана носле, 1725 динара. Дакле добијало се ва једну год. за 25 дин. 1725 днн. Једино рударска предузећа могу дати такав резултат. *Робнн80н" није нп први ни други ове врсте. Дужност нам је, да прикажемо данас нашим читаоцима акције „Трансвалије", које такође стају 25 дш1 ара. Ко моа:о прсдсказати курс, који ће имати ове акције? Што се тиче нас, кад носматрамо све користи које показује ово друштво. ништа нас нсби зачудидо, ако се пре једне године подигне курс акцијама на 2000 и.ш 3000 дии. За сада ми знамо, да је велнки број банкера еалнтересовап у овом послу и да нањ нолажу највеће иаде. у овим нрикикама човек може само да храбри нублику, да купује ове акндјс по умерену дсну од 25 дин.

11 Р И М Е Д Б А Свн глаеови новина с ону страну канада доносе нам готово еваки дан новости о неизмерном богаству, створеном открићима златних терена У Тран"валу. До сада сама енглеска пијаца учинила је огромне користп оснивањем | многобројних друштава, која су вршила куиовање и истраживање ових златних руда. — Неки су видели да њихове акције достижу до Фантастичног курса, дајући више од 5000 за 100 номиналне вредности њиховим првим иритежаоцима. Од овог броја је Робинзои, уведеи на париску пијацу и купован од публике по овој цени. Више од 100 других друштава, чије се хартијс продају на лондонској пијаци, скакале су од 100 на 2000 7« вишка преко номинадне вредности. Ко нпје познавао 1 ,ош1ои аис! 8ои(ћ АМсап Ехр1огаиоп, чије акције од 10 шилинга вреде 24 ф . штер .У Ове цене пробудиде су евронске пијаце из њихове индиФерентности и отпочеле су куповати акције златних руда,остављајући тако све користи нашим суседима дрскијим и увиђавнијим од нас. Сад се на евронској пијацп нуди рад, који је, својим гигантским р азмерама и високом заштитом; коју има још од свог стварања, позват награди на сјајан начин уииснике, који би хтели нмати поверења, које ће мо се трудити да им дамо. Овог иута ово нису акције од 200, 300, иди 1000 за 100 номиналне вредности, које су нуђене публици — ово су акције с једнаком номинадном и куновном вредношћу, акције од 1 Фун. сгерлинга или 25 динара. „ТРАНСВАЛИЈА" је име овога друштва. Вндећи имсна тако чувеиа, као што су министар всре и нроевете Трансвала, С. Ј. ди Тоа, и Ф. Н. Вилие, изасданнк Трансвала на изложби 1889, који су обојица чланови административног савета „Трансвалије", нема ли основа да се каже, да је заштишншц тво друштва најсретније? Искуство администратора, њихова вел ика часност, њихово дубоко познавање земље, јеете саставни део несрав њеног усиеха. НЕИЗМЕРНО БОРАСТВО ГАРАНТ УЈЕ АКЦИОНАРИМА „Трансвалија", поред експлоатације -обара и истраживања злата на 100.000 хектара, које пма, не рачунајући 300 окана у Мае1топ Копсћу, која су неизмерно богата, има над свим друштвима превагу, која му осигурава непрестано могућност, да накнади красно свој капитал: с концесија за градњу колског нута одреке Салати до краја жедезнице Далагоа-Беј. Свак, ко тр ажи богатства има рачуна да куиује нспрестано акције „Траневадије." То нс би требадо сувише понављати: оно што оддикује овај носао од евнју других ове врсте јесте то, што је у исто време кад је рад подземни тада је и рад над земљом, нредузсћа нодземна кад п надземна. Таксе које је друштво овдашћено да прима за нролаз његовим путовима, кирије од воденице, нродаје терена јесу извор прихода, који не оеујећавају оно што ће се добити златним извлачењем здата у имањима, а која већ добијају да буду онако исто лепа као и она кој а су стекла леп глас и богаство рудницима најчувенијим у калиФорнији. Ж ШТАМПЕ

„Ее Тешрв" („Тап") Пнтају нас са свију страна, шта мислимо акцијама „Трансвалије"

Паше је мишљен.е, да, кад једпо друштво има на чслу такве високс личности као „Трансвалија" — посао је добар ]ер сс друкчије не би њиме занимале ове високе и богате личности С друге стране из нашег личног иснитиваља излази, да је руднпк „Трансвалнја" одвпше богат рудама и да ће по мишљењу најкомнстептнијих инжињера, овамина ностати крал.нца златнпх рудника, ношто је за сад, дубл.ина елоја највећа а ниГе још дошло у свој последНИ 1111110. Гледалп с.мо, да се рудничке акцијс пењу од | 25 на 2000 Франака. Може ли ко прорећп, да акције „Трансвалије-' кој'е данас вреде 25 дип. неће достићи за мало огроман куре?

„Тће Тпнсв" „(Тајмс") Ко ништа не ризикује, нсма ништа. Један посао у коме, — сигурно је да ништз не ризикује н у коме 9!) случајева од 100 добије, — заслужује, држиио, да буде ириказан публици. — Овај поеао је „Трансвалија". Не само да држимо да је добар, већ смо убеђенн да ће ове акцијс кад посао отпочне постићи на баснослован успех. Више инжињера, који су бнли на лицу места донели ву нам најбоље утиске н један између њих пише нам ово : Траневалија .је земља најбогатија у рудама злзтним не само измс!)у оних, које ја сам иман, ве1. и измеЈ,у оних, чији сам онис читао. Учинпо сам један извод и:> иеиитипање и добио сам 80%. Ако ,је овакав резултат свуда у што ја. верујем, свака акција „Траневалије" од 20 днн. вреди већ 10000 дин. Ето то је еа свим јасно !

Службене Немачке Новине Сретни смо што можемо консгатовати, да је извесан број акција „Трансвалије" пуштен иа берлииску пијацу и да су добро дочекане не само великим банкарима ве!. и од публикс. Це.ча штампа је сагласиа у томс, да ће овс акцв.је доћи за краткб време до високог куреа. ЗГи не би могли више храбрити 1;ашу малу штедн.у, ко.ја образује предмет ианшх пајвећих уеиеха, да се зашптресује за ово предузеће, које ее иоказује тако добро и које има на челу л.уде часие а и комиетентне.Заиста треба 100 пута више интерееовати ее за једно такво лредузоће, него се бацзти слепо у поелове сиекуллције и лутрвје. У „Трансвалији" нема се нпшта рескирати а сигурпо се добија. Надати се, да ће пре годиие дана спакој акцији од 25 дин. мо',и свочити курс на 2000 на чак и 3000 дкн.

Мп, дакле, саветујемо нашим читаоцима, да купују ових акпија што више могу. ПОСЛЕДЊИ ЈЕ ДАИ УПИСА: 10. ДЕКЕМБРА II. Р. 1890. Да би нримиди акцнјо „Трансвалије" пошљите 25 динара за сваку акцију поштаиеком упутницом, чеком иди аманстом. Они који буду нослали иовац у папиру румунском, бугарском, у панпру српском, или у маркама ма које државе, мораће додати ажију 10%. Наруџбинс, које сгигну посде 10. дексмб])а, не^с бити примљене а новац ће се вратити натраг. Новац упуЈшвати на следсћу адресу: 1У1-г 8Р1М01ЕВ & сЈе 1)апсцпег8 10 Ко1кас1е р1ан С ВОТТЕКОАГЛ

В ласник и одговорни уредник П ера Т одоровић,

„С миљево" — штампарија П ере Т одоровит,а