Male novine

су им иаре, јанџике и сикире. Хтели : леко проширида међе иаше интелигенсу разбити сандуке са еенаиом и бу-; тности, и која сваком даје могућност рад. Но на нрекдињање рабаџија да да се са целим родом људским обаје боље да их нобију но да им то вештава — друго је тгатање. Главно ало учине и на њихово уверавање дајје то, да остаје иетина, која је увек нема ништа друго до гаса и вага иста: слобода гитамае не може се раззликовди су „великодушно" одуста- ликоватџ од слободе говора. И једна и ли. Прштретнли су рабаџијама да ни- друга светиња је, као што је и сама коме не казују, јер, веле, ако само природа евета. И једна и друга неопкажете комо, ми ћемо вас двадесет! ходно је потребна, као што се и у година чекати да вам ее осветимо.

Један трговац

! самом принцину друштва огледа неоп! ходност.

ЖЗ СРПСЕОГ СВЕТА

— Нох у Хрватској. У држан зјбор лекара. из цеде., краљевцне • Хрватске и Славоније и расправљао у

I Па откуда онда настаје то, да су ј законн готово увек вољни.да ту свету слободу снутају и оскрвне? Поуздано; ни из каквог другог узрока, до једино ; с тога, што су закони дело деспота ; Заг )ебу је 1 а сл °бода штампе је неумитни и нај

сграшнији бич деспотизма. И на тај се начин даје појмити п објаенити то

„ чудо. да више милијуна. коте ]едан живом шкетресу иачшг дечења ]ектипе, Ј ^ • лмпу 1 1 ј . •> човек тнраипше, леже дубоко зако(туберкулозе) по ћоху, па ]е |дошао 1 ' V «' ! - > §}' Ј • _ : пани у незнањс н гдупу детаргшу. до овог закључка: Зоор не држи за,. Ј ' - „ А Ј ' „ „„„„„ ! Ади кад се човек толико опоравио да I онравдано и вредно, да кога чдана . . 1 I ' п . 1 , ' л 10 сазнао св01У вредност и досго]анШаље у ј( ј |)Јшн сем ако ко хоће сам Ј • * • ■' 1 ^ ч 1 > „ л ; ство, чнме ]е обедоданио и Изда]ничке да иде од своје воље), да дохову ме- ' •' ■ ■ ' А А А ■' л путеве и мрачне кутове тиранше; кад тоду проучава, оудући за сково времс • . Ј „ 1 Ј ■' ' Ј ' Ј , Ј л 1 „ 1 ]е човек оио у стању да стави права нсма изгде ха, да ће ее добити то сре- • - Ј ' л А „! човечанска на супрот разним деспот. ство лсчсља, а код садашње навадс, Ј Ј . 1 ' ским атентатима, који угрожава у сулскара у Берлину нема се прилике. ' >■■ ■' 1 Ј Ј - - 1 веринитет народа; кад Је нонижсна и потлачсна невпност нодигла свој

шта видети. Сви ће зборови чланови настати, да својим болесницима пруже што цре и обидатЕЈе помоћи с ногледом'.на овај нови док, а дотле ће се чекати док се не иречисти ствар о том новом проналаску. Осим нроч>есора д-ра А. у г обмаје,»а, који је нрепоруком ј земаљске владе у Бердину код Коха,; нолазе већ и другп чданови свОЈевољно '

страшни и дрхтави гдас и кад ј е истина усиеда да све духове и срца свије око светог имена слободе и отаџбпие, част људска беше тада већ толико силна да је већ била у стању нотиснути п уништити препоне деспо- ■

и нагнати га да корак по корак

' ■■ ■' .. „ оступа нред ненадмашном еилом авног у ±>срлин. Чим се проФесор д-р .чоо- Ј 1 , Ј Ј . 1 - ■ 1 г 1 ■ 1 мњења и опште воље.

маЈер врати из Берлина, замолиће га зб.ор, да му своја опажања што пре;

Кто сад видите с каквом су се веш

саоншти.

| тачком нолитиком подигли деспоти про| тив слободне речи и ппсања ; видите !варварског инкВизитОра, кбји у име Бога гања ту свету слобод/; видите владаре, да у име закона, којп су сами створили, злост'ављају ту светпњу, како бн само своја здочипства заштптили. Збацимо јарам предрасуда, које су нае начпниде слугама, и научимо постоји још од самих непрнјатеља слободне штамЈедна дивна особина, којом со човок пе, да ту благодат сазнамо и осетимо сдднкује н разликује од оеталих жи- У п>еној нотнуној вредности ! вотиња, а то је измена мисли човека 1 И шта треба да нам у овоме нос човеком. То је најкарактеристичнији служи као мсрило? Један велики п знак бесмртног позпва човековог, то сдаван иарод, којн је задобпо елободу, је веза, то је душа, то је дело дру-1 одговара нам на то само једним при-

Р0БЕСП1ЕРОВ ГОБОР 0 СЛОЕОДНОЈ ШТАМПИ

' (нАСТАВАк) Поред моћи мишљења

штва, а и Једино срество за њсгово усанршалаше и нодизање на ступањ сиде, нросвете и благостања. Да ди човек своје мисди доставља

мером. Право исказивања миелп, било говором, било штамном, не сме ни у ком' случају бити ограничено и спутаио.

штамне, и ја вас уверавам, да Је мени врдо мило да то своје уверавање изречем на оном месту, где се држи да су те миели или нретеране или неириродне. Сдобода штампе мора бити нсограничена и савршена — иначе она нпкако и не ностоји. Мени се чини, да се она, као таква, може само на два начина модиФпковати. Један је, кад се уиотреба њена подводи иод извесна ограппчења и извесне Формадности, а други је, кад се њсна кривица мери казненим законнком. — Једно као и друго изискује најзатегпутију нажљивост. У нанрсд је са свим јасно, да јо црво и ненрилично и недостојно^*јер свак .зна да закони за то ностоје, да осигурају човеку њсгово елободно напродовањо и усавршавање, н развиће његовпх сноеобностп, а не да их стсжу п спречавају. Зиају и то, да сс њиова моћ еводи на то, да оснорава право сваког оног, који тежи да другоме нанесе новрсде, а ни У кодико да пе изгуби од своје удобности. Удаиашње време није више иотребно одговарати онима, који би драгим срцем бацили слрбоду штампе у најтеже окове, а еве нод изговором, да се не чине зла у друштву на рачун њен, Одузетп човеку сресгво, ко.је му је и природа и "вештина дала да га уџотреби за нздагање и достављање евојпх мнсли и рее-ћаја; отсги му то срество, у намери да га снречо у здочину, зпачило би то Истб, што и везаги му "језик из бојазпи да пе оговара, илп везатп му руке из страха да се не би нодигаб на људе! Нема сумње да свак види, да је то већ бљутаво и да је та метода са свим проста тајна деспотизма, која не поетојп ни за шго друго, већ једино за то, да људе вуче за нос, и'да их ућуткује, преобраћајућн их у проете справе и ништавие аутомате. Зар бисте ви могли то опште и благородно добро васколнког човечанства отргнути од слободних грађана и предати га у сопственосг неколиципи најамника, који ће га екСплоатиеати за живота, а не смрти га оставити у наслеђе опет пеколнцшш? Да ли бисте се могли номирити с тим, да једнима дате идп придодате нраво да се искључпо зашгмају предметима литературо, а дру^ гима да искључио иретресају иитања политике и јавних односа ? Да ли би сте се ви могли сагласити с тим, да људи не треба слободно да изража-

!зволи каквога му драго цензора или јвладе да смеју слободно мислити?! (НАСТАВИЋЕ СЕ.) ИЗ БЕЛА СВЕТА Промена у енглеском парламенту. До сад Ј 'е у енглеском иарламепту био обичаЈ' да се на краљциину беседу одговара адресом, у којој се додирну све тачке споменуто у беееди (од приликс као што бива и код нас). То је давало новод.а онозицији да код сваке тачке искаже своје мишљење ц да похуди рад владин. Услед тога вођене су у иарламенту дуге и дбсадне пренпрке, које су се ио некад иродужавале но читаве недеље' дана и губило се много врсмена. Да би се избегло ово узалудно дангубљење садашња влада настала је да се уведе нов ред. Место дуга одговора од сад ће се крЛвици просто подносити кратка благрдарност на прочитаној беседи. Тако је сад већ и цоетупљено. Др Кох и султан. Султан, пратећи напредак у Европи, вољаи је да награди сваки рад научни, који сдужи ; добру целога човечанства-То сс огледа ! и у овој прпдици с др. Кохом. Чим је : еудтаи дознао за велики пронадазак Кохов, одликоваога јс великим орденом Меџедије. Овај орден иредаће др. Коху ТеФик-паша отомански -посланнк у Берлину. СЖЕСЖЦЕ Електротехника у совзрној Амзрици. До конца Јуна 1890 годинс подигнуј та су у северн. Америци 1400 етабдисмана за осветљавање електрнцитетом. Укупна снага њиховпх иарних машина износи Б55.000 коњских снага, Сума која је у те етаблисмане уложенаиз] носи 480 милијлна марака. Сем поменутога има и 4000 елек| тричних етаблисмана који нрипадају приватним ноЈ'единцима а вреде иреко осам и по стотина мплиоиа динари. усмсно или нисмено, т. ј. унотребом; То су одредбе закона, који су дале; ваЈу евОЈе миеди, ако за то немаЈу ј оне срсгне вештине, која се тако да- сдободне америчке државе о слободи | одбрење од полиције, или тек но до-

ГЛАДАН САМ ИРИНОВЕТЕА Енрика Кастелнуова. с тал. нгевео ИИКОЛА ШЋЋ (свршетак) — Би ди узео мссто тога један хдепчић? — Не, мати, нисам гладан. — Ох! тешко мени! — повика грофица нлачним гдасом. — Не може се никако навести да .једе. — Одвише је миран, с тога не може да једе, — рече Марија у пме објашњења. За то се времс беше приближио јодан бос, издрпан и разбарушен од нрилике шестогодишњи дечко, с нешто упалим, али ипак сјајним и живим очима, пре мршав него ли слабачак, шта више широких плећа, прса п слабина, једна од оних снажних нрирода којима оскуднца и муке нису довољне да смање нриродну чврстину.

ГроФица Лаура, коЈ 'а беше тужно спустнла главу на нрса, трже се и упита дерана: — Шта хоћеш? — Гладан сам, — одговори он. — Милостива госнођо, — додаде ј 'една жена што је дотле етајала у странп, — уделите милостињу момс дотету... имам их код куће још троје којима морам однетп да једу. — Гладан сам, — нонови дечко. ГрОФица дпрнута поклони иросЈ'акињи неколико новчића а детету даде један хлепчић што бешо узалуд понела за свог Ђулијета. — Бог нека вас благослови, — узвикиу . јадна жена, — док је међутим њено дете прождирало хлеичић у једном једином залогају. — Мамо, хоћеш ли бити задовољна ако му дам и други? — упита Ђулијето лромуклим н иотмулнм гласом. ГроФици Лаури застаде у грлу некакав чвор. Она не одговори, него само одобрп главом. Гуке два детета, једна бела као алабастар и нежна као крин, а друга мрка, жилава и жуљевита сусретошо ее за један тренутак, и то једна да да, а друга да прими. За тим се устрашени Ђулијето новуче уз матер која га покри пољупцима.

— Има на свсту врло јадннх људи, — нримети собарица, чим се просјаци удалпше. — Да, Марија, — одговори гроФица подигавши сузпе очи, — али најјадинји нису они, за којо ви мислите. У том тренутку она би дала своју гроФОвску круну, своју депу палату на Великом Каналу, своје бисерне ђсрдане, своје куновино и свилоне хаљнне, дала би сво; иристада би чак и да проси, само да чује да њен син каже као онај просјакињин: — Гладан сам.

Н0В1 ШШШ Пере Тодоровића ❖ ♦ * У СОПСТВЕНОЈ ИУЋИ ИА ЕНГЛЕЗОВЦУ. -

ЈоЦУ- | »јиаммЈ