Male novine

изводи, Јавно мњсње и општа вол.а народа су већ давно и давно нрезреди, сматрајући их као стидна среетва у борби власннка против здраве и слободне свести народне. Ја у целоме томе процесу видим само једнуједину паметну мисао, а то ј е г га: да се сваки снис забрани, који није снабдевен потписом нисца или издавача. Адн пошто је то нитање, које додази тек на друго место по вредности својој, то ћемо га ш сад оставити, а довешћемо га у везу с другим делом нашег говора, т. ј. «а теоријом казненог закона штампарских кривица. Могу ли се дозволити казне нротив оне нојаве, која се зове злоупотреба штампе? И у коме би сдучају могле бити принењене те казне? То су велика и тешка питања, која ваља решити; то је можда најважнији део нашег законског кодекеа. 0 слободи пнсати, значи чинити употребу двају објекта: — људи и ствари. Први објект закључује ее у томе, што додирује најбитннје интересе човека и целог друштва, на име: морад, законодаветво, полигика и религнја. Али закони нс би требаДи имати тога права да казне човека, шго је изнео своје мишљење в свима тим предметима. Јер само слободном разменом и изјавом миели човек уоавршава своје способности, добнја јаеније појмове о својим нравима, и уздиже се до тога ступња врлине, узвишености и среће, што му је н сама нрнрода наменила. Али каква ми је то размсна миели, ј кад не бива на онај начин, какав сама природа изискује? Сама прнрода за- | хгева да мисли једног човека проистичу као ресултат његовог карактера и духа. Нод слободом јавне исноведи свога мишљеља н својих назора не може се ништа друго узети, до слобода: супротне мпсли п назоре, без и каквог ограничења, јавно изнеги пред свет. У том погледу постојн алтернатива: илн морате том среству оставитн безграничну слободу, или морате изумети какво друго срество, помоћу кога ће свака истина јасно и опредељено издазитн из 1 - лаве човечије. Права истина истиче само из борбе свију нстинитих или погрешних, одврагннх иди разумних идеја. И у том трвењу веџба се обична проста свест, веџба се и способност: добро од рђавог разликовати, једно да се усвоји, а друго да се одбаци. Да ли бисте хтели да одузмете људма то човсчије нреимућство, а да на место тога ставите свој пара тикуларни аугоритет? Најпосле, која је то рука, која новлачи линију раз лпке између истине нзаблуде? Друга је ствар, кад бн они, који дају законс са онима, који те законе прнмењују, ј били створења ванчовечне интелигенције. У таквом случају они би с иравом и комотио могли госнодарнтн мишљу. Али пошто су то људи са свим обичног калибра, н пошго је апсурдум да разум једног човекавлада суверенски над свешћу других људи, то је такође и свакн закон ансурдан, који бн закраћивао јавну сдободну исповест начела н ногледа људских. Рђаво сватање тих односа н руши нрве принцине грађанске слободе и најпросгије нојмовс друштвеног норетка. И занста то би требало да носгоји као нравндо: гдс нс постојн кривица, ту не може ни закон изрицати казну. 'У противном, судбина грађана Је иотчињена својевољннм резонима нојединаца, и слободе не бн нн било. Наконп се могу односиги или примењиватн на криминалне случајеве, где говоре Факта, која, као сигурна, могу бити јасно одређена и констатована. Али погледп и назорн, и њиов карактер, на били добри нли рђави, могу бити одрећени тек помоћу више или мање укрштених односа нрема принципима разума, иравнчности, или чссто ирема множинн других околности. Да се нослужимо нримерима. Поткажу мн једног разбојннка, једног убицу, и ја

већ имам преставу о једном акту, чнја је деФинициЈ 'а нроста и одређена. И ништа мн више не остаје, него ј'ош да чуј ем исказе сведока. С друге страно, неко онтужи код мене један сиис, и окарактернше га као опасан, заводљнв и убиствен. Лепо. Али шта је то опасан, заводљнв н убиствен спис ? Могу ли се нојмови из ирвог случаја применити на спис? Овде ностоји огромна множина питања, која иодлеже мери сталности назора и мншљења. Ја овде не могу да нађсм нн чнњенице, нн сведоке, ни закон, ни судтџу. Ја овде не опажам ништа више, до једну неодређену тужбу. Један надази злочин у ствари, други у намери, а трећи ће га наћи чак у стнлу. Ко са истином у слабом сроству, стоји, тај ће проклињати такве ноЈ 'аве, у којима се обарају његови застарелн појмови. Неко ,ће бити и за то, да се казии нлаовитост језика, с обзиром на време, у коме нисац подиже свој глас. Један исти епис може нлаховитом н срчаном човеку изгледати корисан и паметан, а ладном н малодушнои опасан п убиствен. И није никакво чудо. Роб иди деспот увек виде бунтовника у оном човеку, кога око слободног човека гледа као илеменптог човска. Судбина писаца је тссно скончана са временом п местом. Негде и некад добијају хвалу или нотвору. споменике или гидотину. Они славни, узвишени и бесмртни људи, чиј'н су духови принремиди ову славну револуцију, просдављени су као бдагодат човечанства, а, да се заиитамо, шта су били за време свога живота у очима оних који владаху? Онасни н претерапи људи, друкше рећи, одметници друшгвени. Није давно прошло то доба, када су нстн приицини, које смо ми проелавили, сматрани као онасна н штетна начела, строго осуђпвана оним судовима, коЈ 'е смо ми уништили. (Наставиће се) ИЗ БЕЛА СВЕТА Ирски емигранти. Посланици ирске народне партије Дилон н 0'Бријен и још неколико ирских посланика којп су смигровали у Америку, донутовалн су у Чикего. На станнци железничкој н у варошп снлна светина одушевл»еио их их јс дочекала. На мнгинзима, који су давани у њихову ночаст, држалп су емигранти беседе Митинизи су донели резолуцпје, које Хомрумнма нзражавају симпатнје и који захвално сномињу заслуге Пернеловс. 0 писму .Гледстоновом Дилон н 0'Бријен нису ништа спомињали. Поплаве. Штета, што ју је поидава учинила, рачуна сс на два милијуна Форината. Врела кунатила остала су неповрећена, а само су неке цевп покварене. Многн су трговци са свим унронашђепи, а и самој вароши држава мора притећи у номоћ. Ј»ода је сада мало сиада, тс су иекв улнце покривеис врло ниским сдојем воде. Водовод и осветлење са свим су разорсни. Споњи изглед града не да се описатп. Хиљадама радника ради да укдоне рушевине. Паробрадски гомнла је разних рушевина. Дрвеће је искорењено и изваљено, а нутеви изривени. Сиоменик Гетсов бачен је с нодножја, но није оштећен. — Из Брикса, из ЕберФелда јављају несреће од нондаве. По околини Штутгарт је страшна олуја са ноплавама ночпнила ово дана огромне штете. ТЕЛЕГРАМИ 20. новембра 1\ш. Краљ је дао амнестију свима полигичким преступницима који су били осуђенк због штам-

парских кривица и због политичј ких демонстрација. Лисабоп. По вестима из Бенвеле, експедиција, која је поелата у Бибе, побила је устанике, али с многим губитцима. Устанички вођа умакао је. Царжрад. Порта намерава да иа све овд. заступиике страних сила упр. циркулар, у коме изјављује да је одлучиа, пошто се при најновијим политичким демострацијама протнву владе констатовало живо саучеЈнће страиих поданика | при поновљеним случајима забра: нити им даље пребивање у својој држави. Узрок овоме кораку јесте саучешће г / 3 грчкога становништва патријаршиској демонстрацијп. Лопдон. И])ски посланици који емнгрују у Лмерици послали су Мек Кавтију следећи телеграм: ; „С великим болом читали смо најновији Пернелов маниФест, немо| гућно је да Пернел и даље остане вођ. Сутра ћемо ошпирније ј телеграФисати."

ПРИПОСЛАНО (За ствари под овом рубриком уредништво не одговара). Штовани госаодине урсдниче, Будите добри те отштампајге у вашем цењеном листу опис овога скандада, који се десио у мој'ој кавани. 17. ов. месеца у вече на моју кавану ненадно паиђе иекаква руља младих разуздан <х људи, о којима сам ја у ночетку мислио да еу ; некакви I мангупи, но после, на моје велико изиенађење, дознам да су то ђаци учи; тељске школе, будући учитељи сриски, наставници деце наше", паша народна снага, (Тешко нама!) ј у Та гомила дошла је у намсри да јиаправи иеред, ако се у мојој кавани буде невало немачкп и мађарски. Но ја сам тај неред нредупредно п спре ! чио тиме, што сам наредио да се те вачери нс пева. То сам учинио но | савету г. унравитеља вароши и једнога кмета, на чему им велика хвада. Њин савет иомогао мп је те сам се те вечери курталисао нсреда, али на жалос/г ја уједно изгубих и све моје госте. Ако би били вољни г. уредниче да се о томе уверите ј 'а вас молим, изволге послати једнога човека који би у мојој каФани седео од 6 часова У ЈУТРУ П <1 ДО 12 у вече' да види кодико ми гостију дође и колнко назарим, п да лн је могуће с тодиким назаром платити кирпју, норез н издржаги кавану са преко 50 динара дневна трошка. Ја еам вољан илатити трошак томе човеку, само да стечете увсрење, каквоје ираво стање ствари и да се осведочнтс, како данас радња једнога срнскога грађаннна зависн од милости и немплости разуздане и размажеие дечурлије. Власти нак, које су позванс да штите свачије нраво, објављују саме себе за немоћне да сс боре нротиву ове разузданостн. Збиља, мн каФеџнје требаде би да будемо једном на чисто: је ли слободно или забрањено невање по јавним локалима. Ако је слободно, онда је власт дужпа да нам да заштиту у вршењу овог нрава. А ако није слободно, онда пека нау власт то зачрани. Бидо једпо или друго, ми бнсмо бар знали на чему смо, па ако ј'с певање забрањено, ми се не бн бар излагали трошку и доводили певачице са стране. Од свега најгорс је овако како ј'с данас. Законом н вдастима дозвољено је невање, али и од закона и од власти старија је једиа руља разуздане

младежи, коЈа Ја еамовољно узела на се право да у туђој кућп зановеда. Да ли игде у свсту ина овога чуда? Београд 19. нов. 1890 год. С одличннм поштовањем Димитрије МарковчЧ гостиопичар код г 11озоришта. и СРПСКА ДРЖАВНА ТРГОВАЧКА АГЕНЦИЈА У СОЛУНУ Објављује нашим трговцима, да јој је устунила солунска царинска управа један транзитнн магацин захрану. Магацин је на обали морској где се храна утоварује у бродове, дакле на најнодеснијем месту за трговце. Да би се пак нашим трговцима на еолунскоЈ* пијаци дала прилика да свој'у храну лако и ноуздано могу и даље отнравл»ати, српска се агенција ноетарала да стече себи нреставнике на великим светским трговинама. За сада је у том погледу успела у Марсељу и Хамбургу. Наши трговци кад сместе своју робу у солунски транзитски магацин могу се с овим трговцима погађати и продати робу без икаквих незгода и ризика. Чим се погодба ма е ким свршн и храна у брод утовари^ агенција ће одмах ставити нашем продавцу 90% од нродајне цеие на раеположење, а остатак 10% чим роба буде примљена у иристаннште куда сс шаље, а на основу службених уверења о томе, коЈ 'а ће агенцији послати. За наплату и тнх 10% јамчи агенција. Што се тиче трошкова око упошења н изношења робе у магацин и из њега као и лежарнне, они неће бити већн од трошкова, који се илаћају кад се роба прсноси са железничке сганице до лађа; разлика је једина у подизању и мерењу џакова, али ношго је агенција подвезала уговор и за, ове трошкове, свакакоће и они биги много мањи од онпх које сваки појединац има да сноси. Кад се узме још у обзир да ће цена робе нз транзитног магацина бити нешто боља од обпчне просечне цене, онда је јаено да је пробитачније робу уиућивати агснцији, него је послати унраво у прпстанннгге. Лежарнну ћс агснција тако ј - евтино рачунати, да ћс корисније бити за продавца да држи робу у транзитном магацину овс агенције, нсго у каквом стоварипггу у своме меету. Сем ове користи, продавци могу снремл.еном робом у магацину свагда боље цене постићи него мустром, као што се могу и тренутним згодним приднкама за продају користити. Овакве згодне нрилике настушуу веома често нарочито што се тиче транспортних трошкова и на недосгатак у извесној количини , кад ваља купцима н натоварити и нонунити цео брод. Исто је тако чесго вслика тражња за готовом робом, тс се куд и камо веће цене добијају за неодложну нродају од оне на ночек. Најносле, данебинашим трговцима лежао капитал у кунљсној храни, агснција ће одма чим се храна емести у магацин давати у напред под најиовољннјим иогодбама 2 V« од вредности смештене робе. Ово су најглавније стварне користн, коЈ 'е може указати српска агениија у Солуну сваком трговцу, али има ј'ош и других о којима може дати сваком нашем трговцу ближа обавештења ако се на њу нисмено обрати. 15. новембра 1890. У Солуну. Ориски државнн трговннскк агент у Солуну, В. Радетић с. р. Адреса за телеграме — Адепсе зегће 8а1ошрие; за писма Адепсе соттег$1а1е (Ји Воуаите сЈе бегђје, 5а1ошдие.