Male novine

Меморандуму су приложена многобројна ннсма краља Милана, два званична писма намеснинхтва; нотом писма г. Саве Грујића, МијатовиКа, Алимпића, 5асиљевића и т. д. као год л целокунна акта о брачномс спору. ГГада у очи то, велп пештански „Лојд" нгго меморандуму није ириложено ни једно писмо напредњачких министара ма да краљица као нгго је познато, има многа таква писма. Исто је тако краљица Наталија задржала н најглавније писмо, у коме јој г. Ристић, у име намесништва, разлажо да она, краљица Наталија, тежи за положајем владајуће краљице и да добија уплива на образоваље мдадога краља што обоје Устав потпуно искључује. Држн се, да ће се нота намесништва, која ће ово нитање одлучпти, ускоро пундиковати. Влада јеједногласнога мип љења, да скупштина ннје компетентна да пред свој Форум пзноси нривагна питања краљевске породпце. Истога су мпшљења и млоги парламентарски кругови. Вођ либсралне опозицијс, г. Аваку мовић, затражно је од председника Пашнћа копију краљичиног меморандума, али јебио одбијен. Меморандум је адресован на нредседника народне скупштине, а дао гаје иродседнику у руке краљичин дворски маршал г. Си. моновић. У носледњем тренутку кра љица је меморандуму прнложила сву њену нреписку са садашњом владом. Меморандум ће са свима прнлозима бити штампан и на немачком језику, и то у Цириху од једнога књижара — издавача, комо је крал.ица устуни.та то ираво. ; л* КонФеренција. Мииистар-председник и нредседник скуиш-гине конФерисала су с првим памесником г. Ристићем, у ствари краљичина питања. Г. Ристић је изјавио, да регенти мисле, да краљичино иитањс но долази у опсег скупштинскога рада и да она нијо компетентна "за то. По том изгледа да је одбацивање краљичине жалбо већ снгурно. * Биз. краљ Милан] телеграФисао јо намесништву, да га извести да ли је истинита вест, да је краљица Нагалија нредала скуннггини меморандум. * Одборско решење. Одбор за молбе и жалбо решио јс већином гласова, да скупштими нредложи да се меморапдум краљице Наталије одбацн. Ово би се имало учинити уједоој тајној скупштинско) седници. Од радпкалаца втворено су за краљицу двојица нај-

углсднпЈех чланова радикалнога клуба, а то су прота Мплан Ђурић и Ранко Тајсић. *• Београдски гудачки квартет. Нанрвом концерту, који ће бити у локалима грађанско касине, у недел.у 2 децембра у 3 и по сах. по подне, суделоваће н наш ирипознати певач народиих несама г. Раја Павловић. Улазпице се добијају у књижари г. II. Ћурчића и код сваког члапа бсоградског гудачког квартета.

НАРОДНА СКУПШТИНА Уторак 27. новсмбра Ночетак у 9 часова пре подне. Председавао Вуковић. Читају сс молбо п жалбе, које се уиућују надлежним одборима. Читају се честитке. Ђорђе Брачинац нодносп предлог о измсни закона о основним школама. Чнта се интерпелација на миннстра унутраШњих дела. На дневном реду јо: 1. претрес извешгаја Финанциског одбора о понису становннка и домаће стоке, који јо у начелу примл.ен, Прелази со на специјалну дебату. Васа Мапојловик мишљења је,' да сс крајем пете годино чини попнс. Милоги БогдановиК говори 0 понису, за што да се баш иоследњег дана месеца чнни ноггис? И за што да то буде за један дан, и може лн со за тај дан учинити? Мишљења је, да со бар 8—4 дана за то остави. Министар народне иривредо, говорн иошто су пописно листе раздате раније, да се нопис можс пзвршити, ношто се оно тога дана само попншу и нопуне. А да се иопис једног дана учини то је за то, што се зна бројно стање стоке тога дана онако како је. Примљени су: 1., 2. и 3. члан. ЋориИ тражи, да се место срсскн у извештају мето нолпциски. Чл. 4. и 5. скупштииа нрима. 1Јрота Богосав НоаовпИ говори, да се број година не може тачно знати свакоме, јер нско може казаги на место тридесет да има педесет година, да би се штО пре курталпсао ндаћања порезе.

М. Бог.ЈановиЛ захтева, да се измени члан, гдо се хоће да ирвостененом суду нду жалбе. Нрота Богосао и Радоје КостиИ говоре о истом. Р. Тајси/1 одговара проти Вогосаву да оцштине имају своје канцеларије, где су свн члановн записаии; за казне каже да не треба да буду веће, иошто ћо впше крпвица бити. М. МиљковиИ захтева, да се одређеније каже, који чиновпици да врше тај носао. Р. ТајсиЧ одговара, да то ннје државни носао, нсго кулук, који се гој тово сваки нети дан треба да врши. I Тражи, да се и чиновник намора, да истп врше као и остади. Чл. 6. н 7. иримљенн. То.ча БојичиГх. неће да остане уиуство министра: тражи, да со простаие са тим упуствима једном. Чж. 8. н 9. нримају се, као и остали до краја. Подареседник ВуковиИ каже да јс на рсду повластица дата г. Маршалу из Лондона за клање свиња нб амерпканском Начину. Д. ДимовиГг тражи, да дотнчнн мннистар одређује цсну робе. За таксу од 25 днц. нара каже да је велика. Минмстар наррдна џривреде у нодужем говору објашњујо корист од те новластице, а још ка томе треба додати да еваки продавац може држаги стоку у своме обору, и да поред цене ! стоји н нриватна конкуренција, где се стока неносредно нродаје.. П. (Јре&котК велн по што је то финансиски одбор усвојио, да нема сми- , ! сла да се исти продлог одбија. А. Василевић држп дајорадњаминистрова корпсна по земљу, али свраћа нажњу на јодно начелно шггање. Данас се ио Уставу не дају више новластнцо н уговори, ио у виду закона. Тражи, да се скине лањска иовластица, на тек да се ова усвоји. Министар народне кривреде говори, да ношто је скунштина дала законе, министар је тај којн нх врши. Одговара Васил.евићу што јо одузео концесију дагу ланс. Баличевац нијс противан овом новом закону о клању. Мика. СпасојевП г о в 0 р и, пошто има јодна кланица у Плани протнван је издашношћу са гговластпцама, а такођер и давању шума да сс бесилатно ; ССКу. Чл. 7. и 8. усвајају со.

Д. ДимооиЛ захгева, да не одрЦ ; таксу мин. нривреде, него трговачк.. | и индустриска комора. Ж. ЖишиовиИ говорсћи о члану због ; енидомије, геди, да је Србија велика и епидемија се можо нојавити само на једиом илн два места, п тражи да се тај члан одређецнјс прецизира. А. ВасиљсвиА тражи, да ако држава нађе за сходно, да и онда мора коицеснонар радити. | Др. Станоје НешиИ такођер говорп о истом. . ] Ж. ЖивановиИ говори како нема на; меру, да Фабрика нронадне и да треба ; обуставити рад само у случају оггште епндемије. Мииистар нар. иривреде говори 0 ! епидемији као болести локалној и држи да поједини случајеви не могу утицати да рад престане или ие. Од члаиа 18.:.—23. прнмају се. Нотиреседник наговешћује, да је сад на Ј>еду извсштај одбора о бродарском друштву. Погато се прочпта, усваја се. И.шестилац Ранко ПетровиЛ чита извештај одбора за преглед посланнчких предлега. Одбор јо одбио предлог о закону нродавања пресних онанака, пошто не одговара чл. 75. о иословном реду скунштинском. Одбор ирима предлог Ристе Поно вића, да со продавгшца солн отвори и у Градишту и да се поднесе скунштини на решење. Но најпро да се да на мишљење државном савету. Пошто је дневгш ред исцрнљен, седиица јо закључена у 12 часова, а друга саказана за јуче у 9 часова нре нодне. КРАТКЕ ВЕСТИ Београдска онштипа одобрила је 6000 дин. кредита за сондирање обалс савско да се гго томе састави и деФинитивнп иројект за грађење кеа од железничког мосга на до града. ' О Књаз Никола намсрава да се у Нануљу задржн неколико дана, па да отнутује у Кане, где му се бави најстарија кћи Милнца са својим супругом. После краткога борављоња црногорски ћо се кнез вратити нреко Трста у Цетчње. □ Клуб иародне хрватске. иартије прпродио јо 26. ов. м. бану Ходерварнју овацнју у част седмогодишњег ступања на угграву.

ПОДЛИСТАК

КРВ1ВЛ Г0ДИЕ&

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОВЕЛЕЖНО Пера Тодоровић

(177)

(наставак)

Доношс хартију и перо и Гига седе да иише дспсшу. Међутим се соба исџуии плача. Прно је иочео на глас јецатиДндра. Он паде Рашн око врата и, окуиан у сунама, стаде јаукати. — Јао, зар ми да идемо! а вас да стрељају! Јао, Рашо, зар тебе да стрељају? Неће, неће, молићемо сви, краљ ће те иомнловати... неће те стрељати. Док јс Андра овако плакао на једној

г.тас јецао. Сад пристаде у плач и Коста. Он је ходао средином собе и, покрив лнце ]>укама, гупгио се од плача. Сад удари у плач и Раша. Али код њега брзо плач пређе у кризу. Јадник! тск прс недељу дана њему сс беше родило првенче, — прва радост, — прва љубав његова. — Ах, зар да не видим ни моје јединче — ишчуиа се Раши јаук из груди, а затим га спопаде страховито грцање и гушење; груди су му високо одскакале, а код њега наста загушивање. Сви су мислили да ће га тога тренутка ударити капља или ће се загушити. Скину му пошу, раскопчају коШуљу п оквасе га водом по грлу и грудима. Једва се на тај начин мало утиша. Док се све ово дешавало ја сам седео на кревету и наелоњен лактом на ивицу пушно цигару за цигаром, хладан и непомичан каб гтена. На једаред дође ми чисто стид, што толики људн. илачу, нлачу чак и они што IIII с у 0 С у 1) С Н И II КОЈН ћб Су 'Т ј! а

страни, на

другој је Наја Мнјандовић на кућама, а ]а стојјш као дрвендека, нитн

јнто говорнм, ннтн плачем, нити кога тсншм. Би ме стид, учинијии се прсступна оволика немарност и ја се наједаред, чисто усиљено, сетих своје матере, и сузе ми нотекоше. Почетак је бпо тежак док врело није било прокинуто, док ирва суза иије потекла, а носле се изли чнтав поток, што год сам вишс плакао, све сам вишс налазио разлога, да ми ваља збиља плакати. Сад су већ плакали сви у соби. Дежурни ОФицир, г. Евгеније Јуришић, плааво је, кријући главу на страну. На отвореним вратнма стајао је иеканав прост војник, Горча из Власотинаца, и гушио сс од плача. (Он јс за време затвора послуживао код ове госноде, знао нх је лепо све у нрсте и сад нх је братски жалио). Тако исто плакао је г. Гига Гершић. Табак раепрострте хартије пред њим, на коме је требао написати телсграфску молбеницу за помнловање био је сав оквашен сузама и измрљан. Нсколико пута Гига је покушавао да напише депешу н увек је брисао оно 1НТО нанише. Видећи то ја устаием, узмем у пола готов концепат и довршим га. . . . (НАСТАВИ Ј\ К СК)

\ Ч