Male novine
{
хтео цар извести. Гослер је још једии !г од Висмаркових људи, који је на влади. Ето то је тајна његовог одступања. Избори у Шпанији испади суу корист коисервативие владе. Изабрано је 212 коисервативца, 98 опозициона ра, међу којима 12 Карлиста. Забрана насељавања. Руске „С. Петербуршке иов." веле д& ће седржав савету скорим поднети законски предлог, којим се забрањује колонизовање странаца у р у с к о ј империји Изузеци зависиће од одлуке министра унутрашњих деда, али насељеници моР а ЈУ одмах прећи у руско иоданство или се иначе морају селити. МАЛИ ПОДЛИСТАК Сиису који ниже саоиштавамо дат је овакав обдик због места где је иостао и одакле је дошао. Отвореио ппсањес правим именом не би мог .10 угледати јавност. „Једиа Суза" (Успомеил из јутутунског Ваца.*) Вн, читаоци, јамачно добро знате да је Јутутуиска земља моиархичноусгавна. А кад то добро знате, онда ћете јамачно још боље знатн и где дежи та монархичио-уставна земља. Ако почем ке би тознали ни „добро" ни „још боље", онда ћете, опет јамачно, „најбоље" знати за нашега д-ра Владана и његову „Отаџбину". 1Та ако не знате ни оно „добро", ии оно „још боље", онда прелистајте туВладанову „Отаџбину", нађите Вжаданову „Коаерију" „Пет пара број па ћете у њој наћи све што се може наћи о Јутутунекој. Елем, кад овако зиате да је Јутутунска земља ,,монархичн» уставна", онда ћете јамачно знати и то (ила ако не не. знатр, ви ћете воп иомислит* кли замислити) да у њој. као таквој, има и нолитике, па дакле и повина, које иретресају политику. А кад је Јутутунскавећмонарахично-уставна земља, кад у њој већ има « нолитике и политичких новииа, онда можете ли номомислити да у јбој има власти, судова, и затвора за нолитичаре и новжнаре? Да богме, да не можете, јер и у Јутутунској, као и свакој другој монархичној земљи, има свију ступњева власги; има судова који суде н осуђУЈУ политичаре и новинаре; има нарочитих казнеиих завода, у које шиљу иа издржање казни осуђене политичаре и новинаре. Такав један завод био је и Вац, у који су слати осуђенж престонички политичари и новинари. Ево ћу вам исиричати једну иричу из Јутутунске, коју сам нашао у једном старом јутутунском рукоижсу. У старо време био је нослат у Вац на издржање казни и нрестонички новинар Хармакнз, који је радио на „Мајушнмм новинама", а доцнжје и нрестоннчки новжнар А*риканац, који је уређивао и издавао „Ратника". Оба су новинара бндн добрн пријатељи од вајкада, на су се радовали нгго су бар заједио, кад су већ у затвору. Као добрж пријатељи, они су се ж пре затвора састајали, разговарали © разним стварима, а највише о дневним иолнтичким догађајима. Ти њихови разговори често пута били су и једноме и другоме згодан материјад, из квга су после црпели своје нвлнтичке чланке. Такве разговоре продужилн су и у затвору. Баш у доба њихова затвора, бида је сазвата јутутунека скунштина и јутутунска в.жада, да бп ноказала колико води рачуна о Уставу и свом обећаном слободоумл.у, спреми веома реацкионаран закон о штампи за ју*) Вац је казнен« завод у Мађарској, у који ч-е, норид обкчнжх затвореника, шиљу н иолиТЦ1КИ КрМВЦИ.
тутунску земљу. Тај пројекат допрео је и до ухашпених новинара. Шта је, даме, било природннје, но да оба ухапшена јутутунска новинара говоре о томе пројекту н да га претресају са сваке стране. Ресултат је био. да јенројекат осуђен као најгора н најцрња реакција. — Да ми је когод пред нолазак мој у затвор рекао, да ће министар подиције и његов начелник моћи и помислити да спреме овакав пројекат, ја бих га прогласио за лудака — рекао је Хармакиз Африканцу. — Одисга јетако —• рече Африканац — и ја сам тим људима веровао, 1 али, ето впдиш, да њима ннје до начела, није до слободе — њима је до миниетарских столица, до тога им је ј да само владају. А да би се што више I одржали, да би шго виша вдадади, можда мпсле вечито —- они ето мисле да ће им помоћи овакав реакционарски закон. Сви поштени људи осудиће овај пројекат, те е тога га треба у шгампи што више изрешетати. Опет се говор о пројекту настави; иројекат је скоробив свакидашњп предI мет њихова разговора. И Хармакиз и Африкажац чита.ти су и иретресали I сваки чдан пројекта, сваку примедбу своју казивали су један другоме без ! зазора. АФриканац је био и у Француској, и у Енгдеској, и у Русији, на чак и у Амермци. Нарочито је очширгш причао 1 каква је сдобода штампе у Француској и Америци, упоређивао писање њжхове штампе с писањем штампе ју: тутунске. Наводио је нримере колика је и каква је сдобода штампе у оним земљама. а како се у јутунској та слобода, на силу Бога и мимо Устав, хоће да скучи. Да бн показао кодико је пројекат реакциоиаран, рекао је, како му не доетаје само одредба, којом бж се 22. чдан Уетава јутутунског у кинуо. Једног дана вацке повине „Држав. љаннн", којм су припадале владжној етранци, донеше чдаиак „Кадне бнби ло скунштине,,... и осуде пројекат јутутунске вдаде о штампи као реакционаран и полаже еву наду на скупштину. Са свим прнродно, да су Хармакиз и Африканац говорили и о томо чланку и нохвадили држање „Држављанииа". -- Знаш шта — рећи ће једног дана Африканац Хармакизу — ја кроз који дан излазим из затвора. Ко зиа кад ћу пздати мога „Ратника", а о пројекту владином ваља говорити што цре и што више, јер ће он међу првима бити на решењу скупштинеком. | Међу тим „Држављанин" се тако лепо држао у овој ствари, осудио је нројекат, и за то га ваља јавно похвалити. Ја миелим да то учпним и да његовом уредништву упутим једно нисмо, у коме ћу, поред благодарности на онако лепом, поштеном, и мушквм држању, н еам нроговорити коју о пројекту и еузбити нема тврђења владина органа. И сам Хармакиз мислио је да му ваља што рећи о пројекту, чије реакционарство као да га је убило, јер је много патио и нод старим, слободоумнијим законима о штамиама. Он је и нре АФриканчева решења да пише о томе, већ био ночео писати о тој ствари, али о томе није ништа говорио, кад се А®риканац већ одлучио да нише. Хармакиз је био прекннуо иисање. Речено, учињено. Афрнканац је но цео дан, на често и цеде ноћи, писао и једног дана био је готов његов огромни чланак ,,3а слободу, за слободу! . ." Прочитао га је и Хармакизу, коме се чланак допао — то јр управо био чланак, који је нотекао из њихова међусобна разгоI вора, и у коме је био и ирнличан део Хармакизових мислн. Чланак се лено ношље уредништву „Држављанина" и сви су изгледи били да ће га урсд-
ништво, п ако стојн иначе уз вдаду, примнти кад је реч о јавноме начелу, које и оно само брани. Али урсдништво га ипак не примж, из разлога које оно није нашдо за нужно да објасни. Чланак враге АФриканцу. Сутра дан, баш у очи Аранђелова дана, Африканац је издржао затвор. Аранђелов дан је био крсно име његово и он остаде да га у Вацу нрослави. Хармакиз, међу тим остане сам. Видећи како је АФриканац одбнјен, а знајућн да је Африканац говорио како ће свога „Ратника" издати тек о Божи(1у, ако не и доцније, Хармакиз се реши да настави свој носао, т. ј. да продужж започето писање о иројекту. И он одиста наннше чланак „Гробари сдободне рсчи", у коме узгред напомене Африканчеве примере о сдободи штампе у Француској и Америци, а !Згодно му дође тс употреби и ону АФриканчеву мисао о укинућу чл. 22. јутунтунског У"става, вако је то употребио друкчжје, ако не згвдније. (Паставиће се)
АМЕРИКАНСКО 8ИШЕ ДРУШТВО (нАСТАВАк) Астор, Хевајт, Вард и многи други њу-јоршки милијунари у том погледу живе и крећу се по кнежевском ма' ниру. Али осим њих има још врло много знатних богаташа, опет мили[јунара, који су до дана данашњег сачрвали у својим нородицама простоту опхођења и обичаја својнх нрадедова. Чесго нута из нрозрачних шнекулативних цели по која њу-јоршка кућа вишег реда, принуђена је ; на баснословни раскошлук но Фран; цуском укусу и шпанској разметл.ивости ! Сећам се једног ручка код познаника Н. Трпезарија и све остало блн стало је у раскоши и величанствено сти, али су обичаји куће исго тако прости, какви су, рецимо, били у породнци његовог нрадеда, који ее из Германије преседио у Америку. Тако, на пример сам домаћин трчкарар јв око етола, ма да је послуге било у довољној мери. Сам је еекао леб, сам наливао вино, сам секао печење, ну[ дећж сваког понаособ разним еалатама и зеленнм грашком, нарочито препоручујући и прнжељкујући традицпонални ростбе*. У северо-америчким сједињеним државама у домаћу слулгбу и поелугу узимају се искл.учно жсне. Реткост ;је видети мушкпње у служби кувара, | данеја и собара. Тако што може се саме видети код виђеннјнх мнлијонера, код којих мушка послуга добжја за евој труд баснословне суме. Невоља јс једна, што се код тпх домаћих | служитеља у сједињеним северо-аме ричким државама нијанство иагло раI звија и шири, достижући ужасне | размере. У целој [северној "Америци | праље, куварице, собарице и т. д. јесу ноготову све саме Ирландкиње. (нАСТАВИИЕ Се)
ђевпћа. 10. Крнвичаа дела, од А. Радуловића. 11. Моја муза, од Р. Ј. Одавића. 12. 0 цвећу, од Д. Ружића. 13. Један разговор о садагањо1' нашој Финансиекој ситуацији, од Вл. 'Борђевића. 14. Геније, с руског несма, М. Ј. М. 15. Француске виле, од Алфонзе Додса. 15. Њено срце. 17. Наш привредни ирограо. 18. Књижевни преглед. Дечији лист. На молбу г. Никетића од 15. нов. ов. јод . „Главни одбор учит. удружења" решио је: да „Малу Србадију" из извесних разлога не може даље издавати, и да нема ништа нротив тога. ако он настави издавањ „Ђачета". Г. Никетићрешио је се д од 1. јаиуара наетави издавање „Т ћета". У Србији има 60—70 хиљада ђ' Жалоено би било да тодики број ка не могне одржати ни једанједк бољи дечији лист. Што се самог уређивања тиче, г. ! уредннкова прошлоет и његова извеџ! баност у пословжма ове врсте јамчи нам да ће „Дечији Лнст" битн веља! но уређиван. Свака кућа у којој има ђаче треба! да би да држи овај лист. 8а „Дечији Лист" изаћиће засебан позив. Протплата ће со сдати „Смиљеву", књижари Пере Тодоровића и књижари г. Валожића Београд.
КЊИЖЕБНОСТ Уредништво је добидо на приказ ј ове књиге и листове : Отаубина. Свеека за децембар са овом садржииом : 1. Даша Ђонић, из | живота једног спадала, од Мжлана Савића. 2. Један поглед за економмју као науку, од Милића Ј. Радованови; ћа. 5. Ускоци, драма у пет чинова, од Борка Брђаннна. 4. Са Јавора, поЈ дацн за историју српско-турског рата 1876. год., од | пуковника Бориеав љевића. 5. Ана Карењина, роман Лава Толстога. 6. Иут, песма Миј. Ј. Гр, 7. Дарвиново посмрче, од Г1. В. Ву. јића. 8. Тражи место, од Берта Херта 9. Горњи дом Србије, од Вл. Ђор-1
I
ТЕЛЕГРАМИ 1. децембра Лондон Анти-Иернелисти издали су маниФест, у коме изјављују. да су били приморани да Нернела збаце, јер би, веде, иначе постади издајиици ирске ствари. Да је Пернед остао вођ партије при општем бирању Хоме-рули сигурно би подлегли. Странка сс труди свим силама својим дн одржи савез с ирском демокрацијом. Деблип Иернел је ово дана држао говор у коме изјављује да он није узрок садатпњој кризи. Да је се, вели, Гледстон раније изјаснио, он би иотражио код својих пријатеља савет, у питању његовог одступања са вођства. Да је кретање непријатељске веђине поштено и искрено он би иопустио. али то се мора припиеатп само обманама и незнању њиховом. ®0н је одлучан, да се држи онога иута, којим је иопгао пре 16 година. Цетиље. Малисери су понова напали на Црногорце. Један Црногорац рањен је тешко. Црногорске власти ухапсиле су 7 нападача. 13ВЕШТАЈ Стаље воде код Београда 1. Дедембра 1890. Код главне даринарниде (>.0'Ј м. Иролаз иепод моета железиичког 7.91. м. Вода опада за ноедедн.и 24 еата 0.10 м.
КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Изашла је из штампе „РАЧУНСНИ ЗАДАЦИ' (с објашњењем) за IV разред српске основне шкоде но програму израдио К. П. учитељ Можс се добити у књижарама В. Валожића у Београду и Д. Валонгаћа у Нишу. Цена је 60 пр . дин.