Male novine
сам, да се нс обзирем на то, иего без' ми дозволе, да ми сии бар недељом и даљих преговора да се на нут кренем, евецем на иеколико чаеова дође, да (Нрилог 20.) Пре него шго сам се кре- ј га вндети могу. И ако 72. чланак у нула на пут етјггне ми 10. августа ј става ништа не сиета, дасеовамојај 1889. г. писмо од министра председ-1 модба испуни, они се ипак мозивају на ника, у коме он предлаже, да двапут тај чланак и ја морам да ее одречем у години по 15 дана будем гошћа код I једипе среће за којом ми жуди мате- ј снна евога. а све друго време да о- ј ринско ерце. станем у туђини, као да со срце мајке И сада анелујем ја на правдољубље ' може задовољити да неколико дана народног заступства! Њега молим, да <5уде гошћа сина свога. (Прилог 21.) | ие дозволи, да матери владајућег краОвај предлог ноново ме је раету- ља буде забрањено оно, што ни нрижио. Са којим правом хоће ти људи, родно нраво ни закон некоје државе, да матер од еина удаљују'? Каква еам нигде не одриче. Нека краљ Србије ја зла земљп нанела, да ме она неће код живих родитеља својих не буде \ да сносп , Ј 1о ме је још већма утвр- најнесретније сироче у земљи, и нека. дило у већ стеченом уверењу: да не | видећи ванијућу ненравду, која се греба да се обзирем на обећања, која ; В рши над мајком му, не дође до тог. су ми регенти у почетку давали, него увооења. да у овој земљи нема правде да се без обзира на нретње п ирепреке, илидајој правда и не треба. са којима су ми претили, морам кре
Наталија
НРАТНЕ 8ЕСТИ Преговори односно трговачког
ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Гасна врела у Хрзатској. Приликом
нути у Београд (Прилог 21.) Свечан дочек, који су ми моји љубљени суграђани спремили, ублажио је бол, кога сам кроз толико горких дана осећала, па ипак преко очекивања нисам смела загрлити своје чедо, коме аа л-убав сам.дошла. Ја сам нрошлакрај загво- • А , - „ Л т „ 8 1 1 Ј уговора са Аустро-,> га реком, као шго рених врата ра двору сина мога и * • 1 . се чуЈе, иочеће месеца 1ан\ г ара тек носле тринаЈест иуних даиа, мало; _ Ј ' пре састанка скупштине, дозвољено □ Као што се чује, уздрман је иоми је да видим сина; у тој тужној | л° ж ај аустриекога министарства Та<иесудби то беше за ме велика срећа. I овог. Заиоследника Та®еовог назначен Прошло је од то доба месеци и срећа ј е г Р аф Тун, садашњн гувернер крал>е се та није обнављала. За четрнајест! внне Чешке. мссеци бављења мога био је сии мој ј д Чиновннци енглееких железница само седам нута код мене и то за мало.! штрајкују. И сада нитам ја, шта смета мојој при- ј родној чежњн, ко је тај, који се усу- Нернел ових дана стижс у Париз ђује, да отуђује љубљеној мајци краља * а т Р ажи лекарске иомоћи (због очију). српског ? х Чувени комиозитор Ше1§ ДУПћећн Када се синод први пут после оног 6а<1е умро је ових д.ша у Кјобенхавну. кобног акта бившег мнтрополита са- , • , . 1 <1 Бечке новине јавља]у, да ће аустао, ооратила сам се 1а на њ с мол- , •> '•" Ј л ' 1 •' стриска влада у току овога месеца бом да доиесе сииодски закључак о „' , ■ л Ј Ј , •' нослати ]едан брод, да нотражи Јоватоме, како сикод суди о нознатом акту ,, „ , 1 ' • 1 , ' /гт ,, и 1г на Орта. оив. надвоЈводу аустриског. бнвшег митрополита. (Прилог 22.) На 1 ' Ј Ј Ј 1 то сам добила одлуку од 16. јуна 1890. ! : 7 тулонском нрнстаништу прекг. којом синод акт бившег митропо- јуче је беснела страховита бура, лита број 1247. у целој му садржини уелед које је потонуо један Францупроглашује за иезаконнт и ииштав. скп брод. (Прилог 24.) Први нут ми беше тада правда учињена. Али нашп непојмљиви власници ме сто да се том нојаву радују, све и сва нокренуше, сву важност свога ви•соког ноложаја унотребише, да зако- „рављен.а"пута" код Глоговца у кринитост помснуте одлуке илузорном у- жевачкој жупанији наишло се на гачнне и тиме су они ш.јсветије инте- сна врсЛ а. Она се налазе испод шуме ресе домовиие својо п нрестола срн-; Модведњака код села Рибњака гл;е су ског ногама згазили. Но заман им беше. и три ку к е направљене те да би се мука. Одлука, коју је синод у г пле- са коиањем бунарева могла сазнати иарној седници законито донео, не мо-; К оличина гаса. У јсдној су кућицп же се никаквим присиљеним потписом : смеш - тенв алатк0 за бушење земље, оборити. Само је жалост велика за |друга служп за ковачке нослове а {рбнју, да је така самовоља у осћате ј тр ећа као канцеларпја предузимачу. могућа. ! Ископана су већ за кратко време три Овим сам ево изпсла сву неправду; буш.ра од којих су дубоки један 225 која ми је до сад нанессна. метара, други 219, а трећи 146, тако Та запгго се тако са миом ради ? Када ее копа н четврти. Са једиом цевн ми се није нпкакво зло подметути мо- која у нросеку од 120 милиметара гло : сумњичи.ш су мс влаетољубљем вуче се гас. По досадашњим „окушаи полптичким интригама. Када самја јима није се више него 12 литара ј'ош тежила за другим чим осим по- дневно гаса могло добити. Предузиложаја у ком сам ? И шта с*м ја мачи 0<г>снхајм и Сингер из Беча на„друго искала него да ми се дозволи ставиће и на нродеће посео с надом једина срећа : да крај сина свога ма- на бољн успех. а ово им је као изтеринску дужносг своју вршим ? Ако вссно ставио у изглед грађ. мерннк жо има пгго друго да ми нребаци, нека Гулд. До сад је извађено 28 тона нзађе на среду еамо са стварним до- на®те која ће се у раФинеријп пспиказима, а не са лажима н клеветањем, тати те да се дозна квалитет гаса. које до сад нико доказатп могао није! За то се ја иозивам на све наше државнике од реда. Нека они кажу, да ли сам им ј - а на иуту стојала или се мешала у иослове њихове! Моји гонитељи који су у свакој поједииој •Фази овс моје ствари, тако мало нсжности показали, не би ме заисте но- иажњу богата библиотека, састављена штедили, да су у том погледу ма и махом из нредмета историеких, филоједно дело моглн изнети. Не, краљ софских и литерарних, како на старим Милан није имао никаквих доказа, јер; (класичким) тако и на новим (модердоказа нротив мене нема. Што се ми ним) језицима. То богаство он је у нисмо могли увек трпети, узрок ј е неколико наслсдио од предака, а нележао поглавито у гом, што сам ја нтго је и сам прпбавио, Тако, на присву љубав своју народу своме покло- мер, у састав љеговс библиотеке ушнила и свагда сирсмна биМа, да с њиме ла )'е и цела библиотека славнога делим радост и тугу Краљевске на- Бјељинског, коју ј'о он кунио носле
лпотеке носи на себн још и тај интерес, што се у њему налазе готово сви руски журнали из четрдесетих, тридесетих, на и двадееетпх година. Тако богата збирка истих можс сс иаљда наћи само у нашој јавној библиотеци, и нигде више. И велика би корисг била, кад бн та тако богата библпограФска тековина нрешла у својину јавне н опште библиотеке. У лето 1876. г., као што јс горс већ казано, Тургењев је завршавао роман „Новииу" нри чему је врло велики труд улагао. Радио јс махом ноћу, и то од осам у вече, па до три или четири ио поноћи. Дању се оби чно одмарао, или је разбираои старао се око газдинства, или се шетао. Понеки пиеци избирају ноћ као врсме свога литерарног рада, наодећи да ј'с она у опште најподесннја за такав рад, у коме и Фантазнја мора имати великог учешћа. И Тургењев је сиа дао у ту категорију ипсаца, а ноглавито зато, нгго је ноћу био миран од мува. III. Како је Тургсњев планирао и како нисао своје приповетке и романе, етвар је врло занимљива. Ево како је сам Тургењев одговорио на такво пИтање: — У опште тешко је то рећи. Могу се само онределити три Фазе, кроз које пролази свака несничка замисао Исирва сс узима и замишља једно од активних лица у роману и ириноветци ј само што се ја око тога не мучим, јер зз тако што увек узимам лица из реалног живота. И то не мора бити баш главно лицо, већ какво споредио, другоступно на пример, бсз кога се јне може бити као и без главнога. И : мислећп о карактеру, пореклу н ирошлости, као и образовању и васиитању п првег лица, мало по мало на се | груиишу и сва остала потребна лица I око нрвога као око каквог стожера. И то време, кад сс таква идеја носн у глави испреплетана н укрштена разнпм тавним сликама — то је време, велим, најнријатније уметнику." (нАСТАВИИЕ св) И-3 БЕЛА СВЕТА.
сУСПОИЕНА НА ТУРГЕЊЕВА (нАСТАВАк) Највише у целој кући нрпвлачи
— Овације велике чињеие су кнезу Бисмарку, кад је ире неки дан, путујући из Варцина у Фридрихсруе, прошао кроз Берлин. — Руека академија у Паризу. Како јављају страни листовн, руски цар намсрава да у Паризу установи академнју за рускс уметнике и музнчаре. — Одликована краљица Енглеска краљица Викторија одликовала је румунску краљицу Јелиеавету великим орденом иодвезе Викторијиног и Албертовог рсда. — Пољубац узрок паркици. До сад су се људи тужакали и нарничнли због убнстава, крађе, отмице, насиља, повреде и т. д., али није било случаја да се парннца водн и збогједног невиног пољупца. Па инак се такав случај десио, како јављају новине, ту скоро у Готи, где је жена тужила свога мужа суду Јза то, што је иољубио своју куварицу. Наше жене би у таким приликама ствар еаме пресудиле, а не би и један невин нољубац правилс предметом правне расправе, али Немица ето и за то хоће да се суди. Интерсено ће биги да видимо, како ћс се ова занимљива парница свршити. лински кабинет био је закључио с руском владом ногодбу, по којој су не ки нрускн осуђенинцп предавани руским властима, којс су их слале у , пасељеничке колоније у Сибиру. Једна ; гаква државна наредба од 7 јула 1802. коју је потпнсао гроФ Шулсмбург, гласн: Да осуђеници иа вечиту робију не би рђаво утпцали на престу !ннике, њсгово величансгво наредило ј *е да се непоправљиви шпљу у веомз далеку зсмљу, од куда не би могли бсгати. У тој цели учнњена је с рус ким двором ногодба, којом се дозвољава да се такви злочиицн шиљу у Сибир. 57 осуђених рецидивиста нре дати су 17 јуна команданту Нарве. којн ће их иослатн у Спбир. Његово ;величанство краљ пруски чуваће сопствеиост својих поданика, шиљући <• [времена на време у Сибир своје рђавс поданике. 0 тој мери јављаће ео ради успокојења етановншнтва, узбу;ђеног многобројношћу ту скоро нзвршеннх злочнна. — ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ Зла навика. Како је то несретна сгвар кад се ко год научи лагаги ! Он прво лаже по нуждн, али мало ио мало то му прелази у иавику и он после лаже по навици, лаже без икакве нужде, лаже ради самог задовољ ства у лагању. Што бива с љуидма. то бива и с листовима. И њима сс дсшава да се навикну лагању, и онда лажу и где им треба и где им но треба, лажу по занату, лажу так > рећи по природи, као што по приро;,и славуЈ' пева своју милу иесму... Та ружна навика опажа се од подужо времена н на једном нашем но винарском преставнику. То јс главом наш полуслужбсни „Одјек". Ми пој мимо сву тежину израза кад се једном полуслтжбеном листу рекне да лажс. Али шта ћемо кад до сад за ту ружну навику нпје смишљено какво лепше име. Ко се од г. г. ч 'Јта теља интересује, ево ћсмо му казати и где је „Одјек" слагао. Ми смо донели белсшку да је наш одговорнн уредник, г. Светозар Јаиошевић номилован и да јс то помиловањс учињено но молби неких поели ника. На то устаје „Одјек" и вели да за нашег уредника није нпко моли.>, да га је помиловала влада но својој иницијативи. Какву је нужду има« „Одјек" да ово говори ми не знамо. Јамачно му се учнпило да је за мипистра всћа слава кад сс рекне да није учинио по молби, већ из својих рођених нобуда. Тако схватање ситни I чарско је и најмање је вредило да се њега ради лаже. Ствар је дакде текла овако у истини. Један од г. г. посланика састао сс с нашим уредником, г. Пером Тодо ровићем. Разговор дође и о г. Јан)шевићу. Г. носланик изјави да ће подејствовати код надлежног министра да г. Јаношевић буде помидовак. I Реч је одржана. Кад је помилован.с извршено, надлежни г. министар рекао је молитељу, г. посланику: „Хајд | да частиш каву, кад'* ти је учињено но жељи," н г. иосданик илатио је каву. Тако стоји ствар у истини. „Одјск" у својој тврдњи с опроштењем „обпшао је псгпну". Ако затрсба ми можемо и именовати г. посланика. меенике досад сам узалуд молила да
смрти његове. И тај дсо његове биб-
СМЕСИЦЕ — Пруска и Сибир. „ФранкФуртер Цајгунг" јављају, да је у пруским архивама нађен докуменат, којн доказује, да је пруска влада некад слала своје осуђеннке поданике у Сибир. Бер-
КЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добило на приказ ове нове књигс и листове: УЈсиа/, бр. 51. с овом садржином: Пред Божић, песма Августа Харамбашића, Преторијанац. Хисторичка прн новјест из 18. вијека, Пише Јосип ЕуI ген Томић. (наставак). — Разбој на ! Крбавском нољу (9 рујна 1493.) ! Обитељска тајна. Написао Еугеније I Кумичић. (Свршсгак). — Листак.
\