Male novine

Познадп еу ео одмах: ма да не личе један на другог (иардон имају обојица наочари — што је у осталом н карактеристично затакве проФееије) ипак се слажу у томе што обојица жнво занииају своју околину, критикујући, појетишући тако, да им се виспрености чују с краја на крај сале... Ирелазећи преко тога као иреко сва кидашњости, која се по1еш-уо1епв мора десити свакоме, ми ове ретке завршавамо честитком аранжерима, што су се потруднли да тако нозабаве евоје гоете. На каси, како чујемо, пало је лепа прихода, око 400 динара. Овакав усиех треба ову ђачку дружину да нодстакне на још већу вољу и рад. А ми ћемо се радо сећати ове ђачке мда дежи која си збиља трудила да до<5рогворе својих другова одушеви и развесели. Рај. ДОМАЋЕ 8ЕСТИ Споменик на Дубљу. — Одбор за подизање сиоменика — „Милошеве цркве" на Дубљу објавњује, да је I од стране одбора умољена трговачка шабачка омладина ради ирикупљања добровољних ирилега за споменик дубљански. * Накнадно. 0 злочпну, за који смо јавшш да се десио у Нишу, пишка „Слобода* јавља. Дознали смп да је овд. шеФ. телеграФа г. Лонгиновић ранпје доставио иоштанско-телеграФ ском оделењу у минист. привреде да се на Живку Стојковићу телеграФисти показују симптоми лудила и дајетада још г. Лонгииовић изразио бојазан да ће Стојковић учииити какову не ерећу п молио да се он-- Стојковић — што пре уклопи из овд. телегра®а, На овај меродаван п нотнуно оправдан акт, г. Здравко Рајковић, еекрстар министаретва привредс, президијалним путем одговорио је г. Лонпшовићу да се нема гата бојати од Стојковића, и да јо Стојковић ииаче врло миран ведећи само, да га не треба дирати итд.. „Бриетро иојми о еуманутоеги јодан секретар министаретва!! Зпамо само толико, де и сада, .када је Сгојковић покушао да раенорп и Прендића и Лонгнновића, њега нико ннје дирао — али зато опет, поред свију нојмова г. Здравкових о еуманоети — могу н Прендић п Лоигиновић идатити главом. Желели би да у будуће телеграФеки секретари не резонују више о — суманости а за еада велимо да је једнна кривица што се је ова несрећа десила, нпко други до пошт -телеграФСко оделењс у минист. привреде, односно, г. Зеравко Рајковић секретар иетог одел>ења Лонгиновић је врло онаено болестан а Прендић је отишао Богу на истину да прича како су бистри иојмови о еуманутооти на овом свету. Збор Македонаца и СтароСрбијанца. У недељу 9 Декембра ове год. држат је у Брањи збор братетва Македонаца и Старо-Србнјанапа. Збор је био добро иосећен. На збору је говорно г. Кузман Баџовић македонац. Беседа је била складна н јозгровита. Осудив строго шовинистичку радњу пебраће Бугара. беседннк је јасно доказао шта и у којој мери трпо наша браћа Срби од тих вукодлака. Дивно је било видети онолики број срба ш! Старе Србије и Македолије, како воеелим срцем кличу „живео Краљ" "жпвело Срнсгво. Братству јс свети аманотји задаћа, да шири идеју српства, да у свачему штнтн и потпомаже своју браћу жнвећу у Македонији п Старој Србнји, једном речју да свима силама ради за идеју „Иеднке Србије". Ми желимо најсретнији успсгх. Само нанред Срби победа је сигурна. ,,С."

13 Б-.ДА СВЕТА _ с аМ оубиств 0 из страха. Пре " ; неки дан убио се у Олмпцу некн Емнл — Земљотрес. У Ма^арској, у се јСушни, који је био 18 година чиновверном делу земплинског комитата, у, ник КО д бринског кредитног завода. Хомони и Алзо Храбочу, осетио се ј Ху скоро га је нозвала чешга банка

16 о. м. у нодие доста јак земљотрес. У Хомопи су људи, кад се но кућама ночело све трести, трчали ужаснути на улицу; Земљотрсс је трајао 4—5 секунада. Расирсло се више зидова, али какве веће штете није бпло. У Алзо-Храбочу четири пута се ионовио потрес, који је био јужно-севернога правцу. — Барон Алберт Франшети. Један дражђднскн лист донео је вест, даје композитор опера „Азраел", Алберт Франшети, сишао с ума. Ова је всст доцније с поуздане стране нобијена. — Човек у сандуну. ...Хамбургер Нахрихтен" јављају да је у Хамбургу врдО рђаво прошао неки човек, којп је хтсо иреко океана да путује у сандуку. Сандук је био јак и добро саграђен, шраФОвима затворен и снабдевен читавом масом нримедаба, које

у Прагу да буде ше® њено иодружиницо у Бјелици. Баш кад јопошао на своје но«о 'место, убио се пугем у! Олмицу. На то га је нагнао страх од тешкоће своје нове службе. Обпчно се самоубиства дешавају због лакоумног вршења службе, а овога чиновника самоубиетву је узрок страх, да неће моћи савесно вршити својс тешке дужности. — Интересан покушај само убиства. Из Тријента јављају, да се I неки војник тамошње пошачке пуковније, стојећи на стражи пред пореским звањем, иокушао убити. Узрок самоубистку била је успомена на ка толичко бадње вочо, које јо некад вессло проводио код кућо, а овај нут морао је бити иа стражи. То је на њсгатако утицало да је метуо иушку у уста опалпо. Срећом тане није оеу опомињале на крајну нажљивост. тигало нраво у усга, воћ у лице. Са„Горе", „доле", „не [бацати", „најФи- [ моубица ће преболети рене. није стакло" и друге такве ономене ] _ Напад у једној руској жебнле еу исписане свуда но сандуку. лезница. На Лозов-Севастопољској Али при манинулациЈи с тим санду- 1 желсзницн напали су пре кратког вреј ком радници ее ни мало ниеу обзнра-! мена једног нутника. У једном вагону ; лн на све те ономене те су уследјд_ класе еедео је агент Драјфуе и тога из унутрашњости сандука најнре • Х рговац 1\ У овај вагон долазили су чули уздисање а за тим кукање. Одмах и 0 ддазили два сумњива човека, који су отворили сандук. На једној добро С у пажљнво загледалп ио вагону. Врло угараФованој дасци стајале су много ј ј е вероватно да нису ни обраћали паФлаше с разиим алкохолиим пићима, 1 ЖЊ у на агента Драјфуса, којије спакао коњак, вино и т. д., даље је уну- ва0 и у Век Н осио са собом велике сутра било зготовљена меса и конзерво ! мо _ ]ј )ИХ као да јо много више занисваке врсто а према свему томе седео ма0 р Кад је јодан од те две сумњиве је један добро одевон гоеподин. На дн , шости нрошао норд Г. дуно му он сва радознала питања, као да то ну | Н еку заношљиву иару у лице те Г. товање није предузето из онкладе, ] за К р атк0 време заепн Међу тим оба чудновати нутник ннје одговарао. Шга човека чекали су на платФорми ваговигае хтео се ноелуживи револвером, на Али се ј\ брзо расвести из свога те га они вежу и одведу га у ноли еца ц тако ђе одо на нлатФорму да Д И ЈУ- со надигае свежа ваздуха. Онда зло —• Прегазио их зоз. Из Оросхаза чинци наиадну на^њега, баце му ноI тслеграФшну 16 о. м, ово: Јутрос се; ку кожу надглаву ж и иротраже љогове возио овдагањи угледни гра^ани Иван џенове. Кад су ириметили да . . није Секас у Сенуоршу. На нрелазу нреко ■ био агенат Друјфус, хгелн су га бажелезничких пруга доватига теретни циги на железнички наенп, Али је 1. воз, који је шпао у Чабу, баци га из био врло снажан човек те се с успееаоннца и преломи му обе иого, Не- хом одбрани. Онда један зликовацдосрећиик је за неколико минута умро. викие другоме: „Сјури муножусрце." Исгл таки случај јавл.ају иа Теми- Али Г. уједе тога јунака на ножу швара. ПутнИцк који еу из Темишиара за руку те пепусти нож. Међу тим иутовали за Сегедин. доживели су • други зликовац му отме новчаник с иред станицом Ћерћамош ужасан при 2000 рубаља. Оба зликовца за тим зор. Баш пред станицом бацила се;одмах скочс с идатФорме и нестане лепа супруга тамошњег шеФа желе- мх у помрчини зничке етаницо Ванелмахера прод иоз, који ју је на месту размрскао. Узрок овоме с.амоубиству непозиат је. — Велика бура у Трсту. Оиомад је у Трсту бесиила ужасна бура, ; какве се људи давио не сећају, На многнм иролазима морала су се метутн ужета да ее људи имају зашта прихватпти. Бура је начинпла многе штете кућама, а има доста рањених ј људи, које јс својом снагом бацила на | су иодигли ларму на г. митроземљу. Многим бродовима истргла је полнта Николајевића што те књиге ланце на сидрима. штампа у Сарајеву код „земаљ— С пута руског цареви -ћа. | ске владе". Г. митрополит Нико! Руеки наревић срећно ,је_ ириснео нај дајевнћ је одговорио на те наласвом путовању у Бомбај, где су га I и ми доноеећи тај његов одсвечаво дочокали представници на - " _ . вигјих бомбајских влаети. Улице су Г0В °Р? морамо нриметити даје 4 иа| биле начичкано људима а ејајне уни- пад неумесан и неоиравдан, јер Формо руских великих кнезова, чиниле ј нико није крив што Србнја није су особит утиеак на урођенике. водила рачуна о томе да има го Панива у цркви. Ире неки дан тових штамианих црквених књига, за време елужбе божје у граслицкој ; те да она буде центар православне цркви ерушно се један део некога к Н а Балкану, већ се и сузида. услед чега 10 у цркви наетао - 1 велики страх. ЈБуди су божали као лез , ,ШП1е одала уну грашњим ра.шиглаве, тако да су у бежању одело по ј рицама које јој не дају да води цепал- Срећом нпјо се десила никаква рачуна ии 0 најбитнијим интеренесрећа, само пма нсколико рањеиих. 1 снма. — НесреЉа на железници. Из ј Та одбрана г. митрополитова гласи:

0

ПРЕШТАМПАВАЊУ НАШИХ ЦРЕВЕКИХ КЊИРА У САРАЈЕВУ Зато што је даро-босански мптронолит наредио штампање црквених књига у Сарајеву, многи

Тропаве јављају 17 о. м. да је по штанеки воз мскочио из шина. Срећом није се догодила никаква већа неерећа, само штв је лако рањеи једанпослунштел,. „јавна иеповијест." „Неки необавјештони дописници, а ваљда и моји нротивници, наетоје, да пиекарањем но но-

винама, оцрне мој карактер, моју иарав, и моју радњу. Ја се не оеврћем на те новпнарске нанадаје, моја је савјест чиста; мој је досадашњи рад припознат, н награђен не само од царева аустријанских, него и од царева руских, и од епископа далматинских, и од народа колпко иравославног, толико и католичког, који није Фанатичким духом задахнут. Ја држим, да је боље имати црквене књиге штампане ма и владииим трогаком, него ли цркве држати затворене без ц ; квених књига. И пријс су се црквене књиге штамнале и у Бечу, и у Будиму, иа нико томе раду никаква ириговора учинио није; а сад се но. диже граја иротиву црквених књига, које се штампају у Сарајеву по неизмјењеном руском типу, а са знањем цариградске иатријаршије и св. синода, и иод најстрожпјим надзором мојим и мојсга одбора, у коме су сваки дан четири свештеника присутна. Презирући нс умјесне ирекоре у но гдје-којим новинама сриским руским и ербијанским, иригрлпе сам циљ, који ће нашем православљу већу корист донијети и њу од пропасти еачувати. Настаиу ли иак тешка вргмена, Суудите увјеркни сви букачи, да 1>у за одбраиу сеоје ара' вослаене вјре, своје сриске народноети, и православне цркве , знати и своје достојанство жртвовати." У Сарајеву 11. новем. 1890. Д абро восан. митроиолит. Ђ. Николајевић с. г.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА „Вршачки Глаеник" доносн ову бедегаку: Краљ Александар. У Еврони седе на три краљевска прсстола непунолетна деца: у Србији краљ Александар 1. у Шпанији: краљ Алфонзо XIII. и у ^оландији девојчнца од 11 година Вилхелмина. Код ово троје деце разлика је та, што у Шиаиији и Холандији за време малолегства дечија унрављају као регонти матере саме, а у Србији но дозвољавају јад ној матери краљевој ни да се састаје са својим сином. Онамо владају матере, а овамо краљову матер ни у конак пе пуштају; па и то је један знак, којим се може одмерити кудтурни стеиен једног иарода. - ♦- • • • ••*<-• СЖЕСИЦЕ — Цар Вилхел?л о кнззу Бисмарку. Берлински дописник парискога ,,Журнал де Деба" јавља о следећој изјави цара Вилхема II о кнезу Биемарку . „Херцог умањује своју славу а повећава едаву мога великог деде Вилхелма 1; он убрзава доло будуће иравинчоеги п нотомци ће временом признати удео мога доде у обрту дога^аја 1870. У оегалом, ја јако жалим хорцога, јер ја му со всома дивим и гајим ирема њему најискренпје иријатељство, алн..." Овдс је цар Вилхелм прекннуо говор и свакоме је до воље како ће да доврши реченицу. Исти дописник вели да може уверити, да кнез Бисмарк већ неколико меееца без нрокида ради на редиговању својих усномена. Ма да ће дело бити веома велико, инак је велики део напиоан. Бивпш канцлер споразумео ее с једном гатамнаром у Хамбургу да Фототипише неколико стотина аутограма, чије ће се копија уметнути у текст. Он је решио да ево.је успомено изда у иностринству, јер је уверен да ће их немачка влада забранити.