Male novine

само Један део хаљиниде — па се угасма ватра. Женско дете је ономад сарањено, а оно друго мушко остадо ја здраво и читаво. Родитељи, пазите на деду ! * Спроведен у луднигју. Мијајло Градиштанац, но констатовању лекара, душевно је оболео и ономад спроведен у болницу за душевно оболеле. Не знамо како се то нре није код Мијајла нознало, но кад је учпнио извесан дсфицит , онда иде комисија прегледа рачуне, налази деФицит, затвара Мијаила, а ноеле тек излази да је дуптевно оболео. Срећа Ш10 има и деФицита. Ето да тога није било, Градиштапац би и данас био паметан чиновник. * Две неереЋе. Ономад 21. децембра у вече око пола седам час.^непажњом једног човека деснле су се две несреће. Некакве сонице ишле су у највећем каеу одоздо од Скунштине новпм наоином ц сустигне троја кола воловека, којајјсу већ била спрам гостпонице ..Лондона". Човек који је возио у соницама једног госнодина, шибаше ознојене и задихане коње и хиташе да п|>о1)(! ове с воловскнм колима и да окрене у краљ Миланову улицу, ка дворцу. Близу стазе за шотање, а преко пута од „Лондона" стојала су два стражара и нису прпметшш пздаље куд цпља кочијаш да прође, онај онет беше се разуктао што год може, стражари се тргоше, један скочи у страну а преко другог нрелетеше н коњи и саонице: он оста онесвешћен на земљи главом окренут низ брдо. Саонице одмакоше на пред у истом темну. Но онај што држаше у рукама два лака коњића пажури да престигне воловска кола, окрете на лево ка дворцу, али у оној брзини занесоше се саонице и из један пут створи се читав лом. Госнодин који је седео у саоницама одлете за читава два метра у страну. У оном мраку, а у оној брзини не впди се баш све ла ни то шта би са кочијашем и како ее коњи зауставпше. Настаде ларма. Јечање прегеженога стражара помсшало се с псовком оног другог стра жара који одмах допаде овоме разузданом госи. Кочпјаш брже пеправи еаонпће, нотрна сицеве унугра, седе ј,а ошпну п поче бегати у највећем трку. Срећом ту се деси некакав чувар на једном коњићу, у мраку се не распознаваше ко је, да ли жандарм

да ли војннк, он се даде за саоницама вичућп: Стој!... етој!... а на тај његов глае са свију етрана осу ее: Стој !... Кочијаш стаде, коњи у саоницаца дрхте и диже се од њих пара као из табарке! — Те тако, да не би овога на коњу оде онај 'здрав и невин, а овако се изврши једна мала кошнја од „Лондона" до првих вратница па двору. Прегаженога стражара дигошо и одведоше у гостпоницу „Лондои". Има лп опасних новреда — не зна се, толико се зиа, да је он могао полако откорачати између два човека до „Лондона". Исте оне саонице које су нрегазиле овог сиромаха, вратише се те га понеше у теразиеки кварт. Шга би са гоеподином, који је испао из саоница не зиамо. Кочијаш је но евој прилици био пијан. Сад шта му је, то му је, но јиолиција нарочито треба да отвори очи кад овакве ствари узме у шаке и да да задовољења повређенима који ће једпно бити угешити тиме, ако полицнја по заслузи одмери казну и овоме разузданоме па било пијаноме. лудом трезном или наметном човеку Сромота је да ее овакве стварп дешавају у престоници међу Србнма. И турски гласоноша, татарин клд је бесно јурио друмом викао је Србима: Склањај се!.. Забава е играккогл. Невачке друштво „Даворје", уз нријагељско суде ловање гце Сдавие Ненадовићеве из Инђије, приређује 31. о. м у очи нове годипе забаву с игранком у дворанама краљеве ппваре. Ночстак је забаве тачно у 8 часова у вече. Улазница је за самца 3 динара а за нородпцу 2 дин од особе. Забрзњена пракса. Г. мшшетар полиције забранио јелекареку нраксу дру ЈосиФу Видаковићу овд. лекару. Ми не знамо како је г. миниетар могао учинпти овај корак, кад се знада г. Видаковић нма диплому с париског медецинског Факултета, да није сеуђеп за злочин п несавосну радњу у лекаској праксн и кад му је нраво нраксе јеДном већ п]шзпато. Ми ћемо ее о овој стварп раепитати и о њој оиши рпије говорити. * ј БожиЋнв Ферије на Вж Школи. Изашла је објава из канцедарије ректората Всд. Школе, да се ученицима

само од 23. да до 27. Децсмбра дају Феријо. Некаква чудновата вредноћа овладала код г.. проФесора Вел. Школе. Поред уобичајнног прозивања ученика с катсдре Вел. Школе, које се није упражњавало од како се наш највиши завод у Краљевинп назвао Велнком Школом, — сад ето, да не даду ученицима нн да Божпћне празнике проведу код куће. „Мпле ђипа, оће да утуче. „Мируј моро, " — рекао би Бранко да види ове покоре. * *| Царинска објава. Са одобрењем г. Министра Финанције, унростила је Београдска Царинарница своје магацинско књиговодсто у толико, што нашем трговачком свету нсће више бити теретна да за екснедицнју иријављену робу чека докле се она но пријему не уведе иретходно у магацин књигу, него ће таку робу моћи екснедовати одмах чим буде примљеиа. Ово ее јавља нашем трговачком свету на знање.

коме су поновилн збор учитељског удружења за Ужице и околину по новим друштвеним правилима. Идућн састанак држаћс се 6 Јан. идуће године када ће се држати и једно предавање у осн. школи. На овоме збору решено је, да удружење држп забаву на три Јерарха у корист своје касе, и да се за иету чинн спрема. Од како су сс учитељи српски удружили, то заједнички раде на унанређењу осповне нас/гаве и свога усавр шавања, нризнати се мора да је основна наетава напред коракнула. За ово корисно но учитеље и наставу удружење, очекује се труд и заузимљивост од свију учитеља и учител,ица не само из округа наппт него и из целе Србије; јер ако сами еебе не помогну ко ће им други по-

моћи.

■З."

Д0!МЋЕ 8ЕСТИ Горосеча. „Златибор" пише: У ово доба годиие највише се сече оиштинска и онште народна шума. Горосечење узело је такав мах, да ће се шуме веома потаманити, ако се томе нс стане на пут. Надлежни обратите своју пажњу, а нарочито мотрнте на оне који сечу н кажњавајте их. -' Ваља сачувати бар ово што смо од наших старих наследили, ако не можемо ништа приновити. * Онравка путева. Исти лист јавља: Као што смо извештени, наређена је ј онравка нутева сад кад томе није време. То јс неуд.есно, јер се путеви ' зими нигда не могу онравнтп. Најбоље I је да надлежни ову оправку путева нродуже до пролећа, а на нролеће да ј се оправе. Онравка треба да будо таква, да се не мора сваке године понављати. •Д: Стављен у притвор. Вдаст среза полсешкога ставида је под кривичну истрагу и у притвор г. Јована Т>. Ноповића свештеника нз Ариља, за вишс ;казнпмих деда. Учитељски збор. Ужички учите љи држали су састанак 9. ов. м. на

ИЗ СРПСКОГ СБЗТА - „Балканска Царица, "нозната драма црногорског кнеза Никоде, како јављају „Московскија Вједомости" комноноваиа је. Комноновао јује неки грчки музичар Д. Ђорђис. Чакјављају да ће ее ова онера први пут и то у скоро иевати у Београду? — Повреда границе „Глас Црногорца- нпше: Као што су стране новиие јавиле, прешли су прошле недеље неки Мадисори нашу границу на Бојанн и дошло је до крвава сукоба са нашом стражом. То се досило овако: Нашој стражи је наређсно, да не пушта преко границе никакве стоке ради заразне бодести у Арбанији. Прошде педеље нретерају неки Мадисори стоку преко наше границ,', а кад их стража устави, онн га убише из нушака. На то притрчаше наши из околине н и иретсраше Малисоре преко границе, а етока им остане у нашој граници. У том ирегону брат убијеног стражара нашег убије једно]' Малисора те заменп главу братовљеву Сутра дан опст се примакне чета малисорска нашој граници, по без стоке, гађаху со с нашим стражарима и ранише једнога но не тешко. 0 томе је одмах јављено валији скадарском тс је послао па место свога новереника, коме је нредата задржата стока малисорека. Валија је добио заповеет од Норте да обиђе села малисорска дуж границе и да кривце казни.

ПОДЛИСТАК КРВЛ.В& ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОВЕДЕЖИО Пера Тодорозић (192) Кад смо их упитали: — Што :нас осудигле ? обично су одговарали; — Па, ко зна. Рекоше нам дувај, ми дували, сад вгле градили смо буну. Од Скобаља до Пожаревца трсбалоје ићи на колима. Из оближњих села билојс реквернрано двајестак коладанассвс одвезу до Мораке. Док су сељаке ировозиди ми смо у механи чекали г. писара. Ие знајући да смо ими осуђени, сељаци онде у механи казивали су гласно своје примедбе о осуђеНицима. Гледајући велике криворечке шубаре и беле џоке код осуђених сељака, један Ке рећи: —Јасам мислио да су сетамо побунили неки људи, кад оно гле какви су накарети! Други ће додати. — 1 Нису свн ни таки; има међу осуђенима и госиоде. — Море ја њима иишта не верујем за

те осуде, Јесу ли они госноде, они јјједан другом неће иикакво зло учиннти. Сећам се ја тога из кређашњих година. Осудили га, божем и нокривен коњскнм ћебетом, терају га на робију. Кад после десетак месеци, а онај што је ишао под ћебетом заседава у министарству. Док смо ми седелн у механи н грсјалн се—једнаио једна кола одлазила су у правду Мораве, а у сваким колима било је по 2—3 осуђеника. Кад промакоше и последња кола, нођемо и ми. За непун час вожње били смо на Морави. Понтонски мост био је већ дидигнут —• ваљало нам се дакле иревозити на дереглијама или понтонима. Али ни то још није било свс спремно за правилну службу. Ваљало нам је чекати док је нанрављен излазак да не би из понтона морали газити у воду. Неколико војника и један ОФицир били су на овој служби при превозу. С оне стране Мораве била је повелика, незграина кућа где су овн људи становали. Ношто смо се иревезли морали смо иричекати док се дереглнја врати да нам иревезе и кола. За тим се кренемо за Пожаревац. Преко познатих поља, поред шумарака и хумака '.које су ми остале у памети још из дети њетва, кола нас новезу Пожа-

ревцу, месту у које еам пре 18 годинадошао, као мало еељаче, као ђачић да учим први разред гимназије; месту где сам ировео 2—о годиие мила детињства, а куда сад долазим као државии преступник, као осуђеник, да ту тавнујем 10дугих година! После непуна два часа вожње наша кола свртоше у десно и нреко њива* са којих је тек иедавно посечена шаша стадошс пред сииску иобочну вратницу пожаревачка казнена завода. Вратница се отвори и кола уђоше унутра. Поскидасмосе. и исправљајући иоге, радознало смо загледали авлију где ћемо провести читав низ година. Блед као смрт г. Стојан Протић изај)е пред нас (он је ту одлежавао свој затвор као уредник „Самоуправе"), ижљубисмо се и уђемо у његову хаисанску собу. Стигосмо дакле нашој мети! 25. октобра пред ноноћ повели су нас из наших станова у Београду и иосле големих мучења и патња ево су нас довели крајној мети — пожаревачком затвору! Пред нама је је стајало 10 година мрачна хапсанска живота, пуна страдања и тешке неизвесности. Тоје било 9 децембра 1883 год. у 4. часа по подне. К р а ј.