Male novine

Руеко-енглееки одноеи За карактеристику руско-енглеских односа и за утакмицу великих сила на далеком Истоку у опште, а посебице Русије и Енглеске, од значаја је чланак, који је донео петроградски „Свјет" у свом броју од 14. о. м. Наши читаоци ће из тог чланка имати јасну слику те утакмице, те га с тога овде и доносимо. Чланак гласи : Руско тражење концесије за грађење железнице, која ће везивати кинеску империју с мрежом манџурских железница, изазвало је у Енглеској читаву буру негодовања. Још кад је закључен енглеско руски уговор, енглеско јавно мишљење изјавило је неку сумњу у користи, које он доноси Енглеској, и приписивало га је једино мирољубивости лорда Солзберија, који је с погледом на заоштрено супарништво Русије и Енглеске у Персиском заливу признао за потребно да уреди односе обеју држава бар на далекоме Истоку. Пре свега, у Енглеској су били у недоумици, како се лорд Солзбери могао одрећи политике „отворених врата," толико корисне за британску индустрију и трговину, јер покрај сувишне скучености становништва небеске империје, једна њена провинција даје више потрошње робе, но сва Африка. С тога им се услови енглеско-рускога уговора нису баш сасвим допадали и они су се помирили с њима преко срца, као са свршеним Фактом. „Типев" је још тада изнео претпоставку, да тај уговор Русији може послужити као повод за ново нарушавање законитих интереса Енглеске у Кини, или за потпомагање Француске у њеној поаитици откидања. Из тога одзива органа лондонскога Ситија види се, да ни тада енглескоруски уговор није изазвао одушевљење у Енглеској, али би интересно било знати, шта управо Енглези сматрају као своје законске интересе у Кини, њихов је појам у томе веома растегљив, јер они као своје законите интересе рачунају све што је за њих корисно, што улази у њихове трговачке и стратегиске рачуне, што повећава њихово богаство, псјачава светску превласт. Што се тиче Францкске политике откида ња, нама је за сада познато само то, да је Француска попустила пред неодступним захтевима Велике Британије, учинивши јој знаменита уступања у Африци. Али Енглезе је тешко задовољити: што им се више даје, они више траже. Не налазећи до сада никаквих сметња својој безграничној самовољи они с недоумицом, можда не без страха, гледају рускога колоса, за борбу с којим снага им није дорасла, Изгледа да ни сам лорд Солзбери није очекивао оно што се десило, а то је да ће Русија одмах затражити концесију за железницу, чијеграђење прети таком опасношћу енглеском

капиталу. Министарски орган „б^апскгс!" с негодовањем узвикује, да Русија, која је отворено показала своју игру с таким др ским пренебрегавањем према нацији која с њом улази у споразум. чини нечасно дело, које ће нагнати Кинезе да се обрате ЕнглескоЈ, а ова последња ће се тиме и користити за повраћање свога престижа на далекоме Истоку. Осим тога, Енглези замерају Русији, што се Русија, противећи се Јапану да заузме Леаотонгско полуострво, јер бајаги нација, која влада тим полуострвом, може бити опасна Пекингу, — сама се сад угнездила тамо, штоје и нагнало Енглеску да заузме за њу непогодну позицију у Веј-Хај-Вају. Али ако присуство Русије у Порт Артуру прети да поремсти равнотежу, онда шта се може рећи о њеном присуству у Пекингу, о оној зависности, у коју ће бити стављена кинеска влада од онога момента, кад Русија имадне могућности да за 24 часа пребаци војску од 20.000 из Порт Артура у престоницу небеске империје. Али ваља приметити, да међу енглеским новинама има и таких, које не разуму уз буђење, изазвано у Енглеској вешћу о руском захтеву, који се сасвим јасно дозвољава једним од параграФа енглеско-рускога уговора, и ако доиста веза између Пекинга и манџуске пруге наноси тако знатну штету предузећу, у које су утрошени енглески капитали, онда значи да је енглеска влада учинила голему погрешку. Нашто онда оптуживати руску владу да је учинила нечасан поступак, кад она извршује оно, на што јој је сама енглеска влада дала право. Руска влада доиста ради сасвим правично, јер се њен захтев не дотиче ни једнога од рејона, на које је она признала право Енглеској. Осим тога, она је предвидела и уговорила тај захтев у последњем споразуму с Енглеском, јер је у ноти и у телеграмима, измењаним између обеју влада, Формално изјављено, да споразум углављен између Русије и Енглеске никако се не може дотицати права руске владе да помаже приватнз Ш тн доуштва у њихову тражењу концесија за грађење желрзница од манџурске пруге, у југозападном правцу. Према уговором Формално утврђеном услову остаје само чудити се, на каквом основу енглеске новине тако грубо и несправедљиво оптужују Русију. По свом обичају оне су надале таку ларму, да ј§ настао тренутак кад су у иностранству мислили, да ће сеРусија уплашити британскога шовинизма и похитати да ;одустане од своје намереј чак Француски полуслужбени ,/Гетре" дао је разуметц, да му се начин поступања рускога министра иноетраних дела чини и сувише смеон. Изгледало је као

да су сви били навикли на безграничну енглеску самовољу, да нису могли без страха помишљати да се каква држава не дрзне ући у предузеће, које може оштетити енглеске капитале. Најмање су томе веровали сами Енглези, који су од некуда уобразили као да је руски посланик у Пекингу, г. Гирс, радио не толико по наредби своје владе, колико по својој иницијативи и да после отказа Чунг-Ли-Јамена Русија неће смети наваљивати за свој захтев. Али судећи по последњим извештајима из Пекинга, руски посланик, радећи по наредби своје владе, не узима у обзир кинески отказ и железница од Пекинга у Манџурију градиће се. Како изгледа, сам лорд Солзбери стара се да умири јавно мишљење своје зе мље; тако је на једном службеном банкету, говорећи о супарништву држава у Кини рекао, да он не дели узбуђење које је обузело један део енглеске публике и штампе после захтева, који је ставила руска влада у Пекингу. Енглеским интересима не може претити опасност, ако друге државе учествују у огромном предузећу, које ће покрити Кину железничком мрежом. Али енглески премије мучно да ће успети да се извуче голим речима, шовинисти се неће умирити, док им не да Фактичко задовољење, које ће се састојати у заузимању нове територије у Кине, као накнади. Кинези предвиђају то и за то се узнемирују. Не руско тражење концесије, већ перспектива нове самовоље Енглеске плаши Чунг-Ли-Јамен, Енглези не воле да одлажу своја решења. Кад не могу нагнати Русију да одустане од своје намере, они ће се постарати да се накнаде на рачун Кине.

ДОГАЂАЈИ НА ИСТОКУ Цариград, 17. јуна. Јуче су 200 Бугара из Куманова дошли нешке у Скопље и пред конаком валијиним демонстровали и протестовали због црквене аФере. Цариград, 16. јуна. Ванредни комесар за малонзиске вилајете, маршал Шакир паша, поново је молио за сво.)б опозивање с мотивацијом, што еу мере, које је он предложио, махом остале неизвргаене. 1Бегова молба на сад се неће" задовољити.

БУГАРСКИ ФИНАНСИСКИ УГОВОр У бугарском народном собрању непресТано трају дебате о Финансиским и железничким уговорима. До сада је говорило 17 говорника. У седници од 17 о. м. говорили су министри, војни, Финансија и грађевина, па је за тим дебата завршена и приступило се гласању. Поднесени Финансиски уговори усвојени су са 7? против 48 гласојзв;

ДРАЈФУСОВА АФЕРА Париз, 17. Јуна. Хадамар, брат жене ДрајФусове, изјављује у „Фигару" да је неистинита вест, као да породица Драјфусова намерава после извршеног суђења да се повуче у иностранство, и уве-

ПОДЛИСТАК

од КОЛОМАНА МИКСАТА (наставак) 9 Како није имао сна цуњао је по приземним просторијама своје куће од )утра до мрака, а често и ноћу заклонивши очи зеленим заклоном; ири том је увек само о себи мислио. Није га могла разгалити ни његова жена која је према њему била још млада. — Хоће киша, ЈозеФе. — П1та марим ја, прогунђао би не погледавши је. — Хајде седи. — Остави ме. Пирошка би га својвм меким рукама тихо шашољила по ћелавој глави. — Ја већ више немам косе ! бесно би узвикнуо подигавши стиснуту песницу. Већ ми је шездесет година, љутито би придодао као да 6и хтео рећи : — Ако ме волите скините ми с леђа те године. Тада би његово смршало тело затресао грчевит вагушљив кашал., па би му се коштано лице зацрвенело као кармин. — Проклета смрт почиње лајати, загушено би прокркљао.

Кад би ко хвалио јело, он би завцдљиво зверао око себе. — Ја већ више немам зуба, те ћу вал>да од глади умрети. Ако би се његови зарадовали доброј жетви, он би срдито узвикнуо : — Велика вајда кад ће и другима бити добра жетва ! Кад с.мо оне недеље стигли дочека нас госиођа Галова у цредворју. — Добар дан, добар дан, Од куда ви амо где ретко каква птица залута 9 — Ето и ја једном дођох. Је ли вам џуж код куће ? — Јесте, молим изволите унутра. А, та тоје ваш унук, — већ великн момак ! Како вамјеиме? — Павле. — Лепо име. И гроФ Зичи је тако име наденуо своме сину, а то и јесте врло згодно, јер Петров и Павлов дан пада у јуну када има довољпо зелени и пилежи, па и кукуруза. — Је ли сам ваш муж ? — Није, код њега је некн млад Господин из Моравске риди куповине њиве у Луцивни ; али ви елободно можете ући. — Зар ону подводну њиву ? Зар има таквог магарца на свету да би и њу могао купити ? Међу тим Госпођа Галова размаче били чаршав равастрт место завесе над вратима као одбрана од муха. и пусти нас унутра. За столом је седео старац и кредом бележио по њему велике бројеве, а пред њим су стојчле пре крштене обе штаке. Према н>ему је седео странац,

лепо обучен господин ретке, смеђе косе и бркова. Био је лепушкаст, одиста лепушкаст, од оних лица што их чвсто виђамо прилепл,ена на медрним колачима. — 8ег\ т ив, Јоаефе, викну мој старац, а у тај мах као да кроз празну собу пролете сунчана зрака. Да ли ћеш ме још познати стари друже ? Гал остави креду и мало подиже заклон над очима. — Већ сам и обневидео, прокрешта доста набусито, али ипак познаде деду, јер ће одмах рећи : — Ти још идеш без штапа ? Јрст, још се иде како тако, хвала Богу. — 1Пта ј5и ^тео ? запита немирно. — Имао бих да цроговориџ р тобом две три речи, ако ти не би било досадно. — Мени је све досадно ; али сад већ како тако, прођи седи. — Али ја бих с тобом имао рааговора у четири ока. — То не може бити! одговори он јетко, не могу ја бити толика будала па да Моравца упустим. Кад би само врднуо испред мене, дограбили би га моји противници и наговорили да не купи њиву у Луцивни. Не, не, Моравац мора остати. У осталом можеш мирно и пред њим говорити, јер он незна ни речи маџарски. Ко ти је овај дечко ? (Наставиће се)