Male novine

своје Отаџбине и својега колеге на КонФеренцији, г. Светозара Гвоздића, г. Светомир Николајевић, опширан и дирљив поздравни говор, кога ми у изводу доносимо. Говор г. Николајевића примљен је необично бурно. Кад је говорник споменуо име нашега узвишеног Краља и његову заузимљивост за мир; кад је говорио о жртвама, које је Србија поднела за слободу своју, и о великој срећи, што је наша земља испливала из криза, у које беше.запала због заоштреног партизанства: — аплаудирању не бејаше краја. Том приликом се догодило неколико дирљивих сцена. Чувени норвешки књижевник, Бјернзен Бјернштерн, Француски драматичар Лабиш и мађарски државник гроФ Апоњи, пришли су говорнику, загрлили га и одушевљено пољубили пред целим свечаним скупом. Говор г. Николајевића гласи отприлике овако: „Госиодо, На конФеренцији у Будим-Пешти, на којој бејах срећан да учествујем више као волонтер и по титули бившега председника Скупштине, ја сам дао израза нади, да ни српска Народна Скупштина неће дуго остати иза парламената других уставних држава, него да ће се и у њеној средини скорим саставити група, која ће је везати за Унију Интерпарламентарну. То сам смео тврдити зато, што сам био уверен, да ће политички претставници у Србији умети достојно оценити и част и користи, какве отаџбини њиховој може донети суделовање на великом и благородномделу, којејеУнија Интерпарламентарна поставила себи за задатак. Моме уверењу ишла је у помоћ и та срећна околност, да се је Србија баш тада почела ослобођавати мучне унутарње ситуације, коју беше створила после абдикације Краља Мичана беспримерна партијска раздраженост, која више година улеваше у државни живот младе Краљевине несталност режима, и с врло честим мењањем министарстава и про мену парламентске Физиогномије. Ја морам констатовати и то, господо, да је Интерпарламентарни Савез примљен тако радо у Србији нарочито због оних узвишених начела и правца, правичности и равноправности великих и малих држава, које је Савез истакао као нужне основе за утврђење мира и мирнога споразумевања међу мародима. За један мали ндрод, а особито за народ као што је Српски, који је сам јединственим пожртвовањем и напорима, најдрагоценијом крвљу своје деце ослободио се и успео да створи две независне државице; који се у дугим борбама за своју слободу и права своја научио да цени благодети мира, и да поштује права других народа: — за један такав народ, у данашњем времену, Савез је Интерпарламентарни нешто више, ако смем рећи, него што је за велике народе. Он је за њих ириродни и жоћни сапезник. Тако осећање и уверење предоминирало је, господо, на састанку скупштинара српских, у Нишу, 1 децембра 1898 године, на ком су прочитане и радо усвојене све резолуције, које је Унија интерпарламентарна на досадањим својим конФеренцијама донела, и на којима је образована Српска Група. Ја вас могу уверити, господо да чланови Српске Групе вежу најлепше наде, какве има>у за своју земљу и човечанство, и за успехе Интерпарламенатарне Уније, и да ће са своје стране, колико је год у њиховој снази, помоћи да се до тих успеха дође. И ја имам права да се надам, да ће рад Српске Групе имати лепога плода и заслужити ваше признање, и симпатије младога владаоца земље, који је не само у више прилика дао израза, како високо цени рад Уније Интерпарламентарне, већ је својим симпатијама и награђивао људе, који су радили на организовању Српске Групе. То је свакако за нас велика добит и доказ, да је настало време, у ком ће родо-

љубље лакше скупити различне елементе скупштинске на један овако леп и важан посао, као што је посао нашега Савеза. У своме надању, господо, нисам се преварио. И Србија данас има своју групу, која броји близу сготину чланова, и свој уређени биро, који има свога председника у лицу старога и многозаслужнога ђенерала у пензији, г. Здравковића, свог потпредседника у лицу г. Гвоздића, посланика и бив. министра, и мог одличног друга на овој поштованој Скупштини. Ја не смем заузети вашу пажњу, господо, детаљњим причањем, шта је све припомогло организовању Српске Интерпарламентарне Групе, али ће ми бити довољно да констатујем, да су мисли и тежње Интерпарламентарнога Савеза прихваћене у Србији с извесним одушевљењем, и то не само од политичких група, него и од свих слојева народних. Међу скупштинарима, члановима Српске Групе, има сељака, трговаца, чиновника, свештеника, журналиста, адвоката. Овај Факат сведочи да и мала Србија жели оно, што и сви европски народи желе, — мира, који је њој можда потребнији него икојој другој земљи, да би могла поправити своје Финансије, довести равнотежу у свом буџету, и трошити више на побољшање земљорадње, сточарства, експлоатисање својих богатих рудника, на унапређење своје књижевности и уметности. То су побуде, које су и нас, преставнике Српске Групе, довеле на ову одличну конФеренцију". ГТосле овога говора, који је, као што горе рекосмо, најодушевљеније примљен, музика је свирала српску химну, а са говорничке катедре, за време говора, дизала се српска застава.

ДОГАЂАЈИ НА ИСТОКУ Цариград, 23. јула. Одређена је комисија од министара спољних и унутрашњих послова и правде, да одреди држање Портино о сиецијалној конвенцији с Грчком. Ова је комисија одређена с тога, што су посланици дали савете — не ноте — у којима су јој препоручгли предусретљивост. Франкфурт, 23. јула. Из Цариграда јавл .ају „ФранкФуртским Иовинама", да је султан забранио добротворну преставу овдашњих матроза и ОФИцира енглеског станичног брода под заштитом енглеских посланичких супрузкника, па забрану није повукао и покрај интервенције посланства. Сад посланство објављује, да ћв услед тога престава бити у затвореним просториЈама зграде посланства у Терапији. Цариград, 23. јула. Руски посланик и отправник немачког посланства примл.ени су данас после селамлика у аудијенциЈу од султана. Петроград, 25. јула. Бивши руски батал.он на Криту приспео је јуче у Одесу, где је свечано дочекан. Франкфурт, 26. јула. „Франкфуртским Новинама" јавл>ају из Цариграда: Султан је примио у аудијенцију нустро-угарског посланика барона Каличе, који је изјавио султану високо задовол.ство аустро-угарске владе због васпоставл,ања добрих односа између Србије и Турске. И немачког отправника посиова ИТлетера султан је примио у аудијенцију.

АРНАУТСКИ КОНГРЕС По једној депеши из Букурешта, једна окружница, коју су потписали један новинар и два мухомеданска изасланика арнаутског иивршног одбора, позива све Арнауте без разлике вероисповеди на арнаутски конгрес, који ће бити 15. о. м.

ДРАЈФУСОВА АФЕРА Париз, 23. јула. На захтев ратнога суда у Рену, администрација „Матена" предала је заступнику владиног комесара Каријеру Естерхазијево писмо, датирано 23. маја, у коме признаје, да је Бордеро израдио он по наредби, дал.е једну Факсимилу Бордероа и рукопис чланка, у коме Естерхази из носи своје односе с ђенералима БоадеФром и Гонзом. Како „Матен" јавља, Естерхази је јуче позван на суђење у Рену с гаранцијом његове слободе. Рен, 23. јула. Услед прекомерне жеге, која овде влада, суђење Драјфусу биће у великој дворани овдашње гимназије. ДрајФус ће имати да прође само једну улицу. Да би се избегле и најмање маниФестације, жандарми ће затворити улицу.

ИЗ НАРОДА Лепа појава. Један пријатељ са Лепенице иише нам: Срез Лепенички и општина у којој је село Жабаре — родно место потпуковника Н. М. Лукића, приступише испунењу своје патриотске дужности на начин који ће сузама радости облити сваког српског родол.уба. Срез ће узидати у дом у коме се Лукић родио мермерну плочу са одговарајућим натписом а уз то и слику Лукићеву. Општина ће пак подарити Лукићу, нарочиту израђену повељу на почасно чланство а осим тога сваке годиве на Ивањ дан председнкк општине, праћен одборницима, китиће речену плочу и слику Лукићеву у присуству народа Ивањским венцем Дал,е нам исти пријател. јавл.* да ће се у Жабарима крстити по дванаесторо новорођене мушке и женске деце именима Милан, Миланка, Никола, Николија, Иван, Иванка. Ово су решили одборници тога села са својим свештеником.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Из Снедерева нам јавл.ају : 3 пр. м. овдашња црквено певачка дружина „Слога" приредила је скроман, али сјајан банкет у хотелу „Лав" своме дугогодишњем члану н потпредседнику г. Лзуби Кујунџићу, ново изабраном књиговођи Официрске Задруге. Скроман—јер се ограничио на наЈ 'ужи круг приЈ 'ател,а и поштовалаца г. Л>убиних, а сјајан и величанствен по оној искреној радости и одушевљењу, којим су били опијени не само чланице и чланови овога друштва, већ и лица, која не припадују овоме друштву. У свачијем оку огледала се она радост, чијје извор у чистом, искреном срцу, које је госп. Л>уба, кроз дуги низ година, својим усталаштвом, умво придобити за се. Банкет је отпочео здравицом Њег. В. Краљу, наЈвишем заштитнику свих хуманих установа, коју је изговорио г. Коста М. Поповић, овд. чиновник. Здравица је проираћена хармоничним певањем мешовитог хора „Крал.еве Химне", многобројним ж Живео" и дуготрајним „многаја љета". За време вечере, лепе српске песме, извођене мелодичним гласовима чланиц* и чланова, свијале су се у диван славолук, кроз који г. Л>уба, овде, можда за навег, пролази, остављајући своје другове и приЈ'ател.е, свој завичај. Сви знамо за г. Л>убу; сви га волимо као друга и пријател.а, поштујемо као човека у потпуном смислу ове речи. Па, ипак, опроштајна реч председника г. Петра Вукашиновића, овд. дворског апотекара, и овај пут, последњи пут изнела нам је г. Л>убу у правој боји, у оној боји, чије нијансе напајају наше очи благошћу и нежношћу својом. По свршеном говору, у знак признања, чланице поднеле су г. Л>уби дивну китку мирисава цвећа, као што су и оне, које су му Ј'е поднеле, честитајући му тиме и на његовој издржљивости у оним критичним данима ио њега, када је изгледало да му немилосрдна судбина, изазвана злобом и пакошћу интригана, определила удес оскудице и очајања. После вечере настала је игранвз, зачињена одабраним песмама, а запојена веселом раздраганошћу, кроз коју је провејавала она дубоко скривена, али тешко здржана сета, која у највећој радости вири из очију родител>а, кад им весели звуци сватовца односе мило чвдо у дом изабраног војна, у највећем јеку весел>а зора нас је вратила јави из онога сна, у коме се душа одмара, а срце би хтело довека да сања. Г. Л>уба одлази, али собом односи и један део наших душа и срдаца, у којима ће усиомена на њега, док је нас, непрекидно траЈ - ати. На растанку желећи г. Л>уби да га ова л,убав и поштовање прати кроз цео живот, надамо се, да и нас неће заборавити, но да ће и нас, у кругу нових својих пријател.а, задржати у онакој успомени у каквоЈ - ће он довека живети међу нама. М. Из Шапца нам пишу: Чланови Нишког позо ришта „Синђелић" готови увек, да за Краља и Отаџбину гину — желећи дати и видна знака своје неизмерне и искрене радости за срећно спаеење драгоценог живота, Њвговог Величанства , јуначког ослободиоца Ниша, Оца узвишеног Господара и Крал,а Александра I. Команданта активне војске. Крал,а Милана, приредили су свечану преставу 21. о. м. „Милош Обреновић" или „Устанак на Такову" а сав приход припада Шабачкој сиротињи.' 5

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Одликован. Њ. В. Крал. благоволео је одликовати орденом Св. Саве другог реда Архимандрита Кирила Јовичића, Ректора Богословијо. Ограничавање шума. Миливоје Остојић, члан управе града Београда у пенсији, поставл>ен је за члана комисије за ограничавање државних шума у округу крајинском, на место Димитрија Миливојевића, привременог начелника среза нишког, који св од дужности у поменутој комисији разрешава. Инжињерски указ. 1Тоставл.ен је за подинжињера друге класе министарства грађевина Ђорђе С. Јевтовић, свршени техничар.