Male novine

Војна набавка Управи вој. техн. завода у Крагујевцу потребно је 80 кила свињске длаке и 1500 кила длаке од коњских репова. Ко је вољан да се ове набавке прими, било за целу количину или само за неки део од исте, нека се јави номенутој уирави ва мустру и погодбу.

ПАШИЋ. И ПРЕКОСАВСКА СРПСКА ШТАМПА У Пашићевој одбрани пред преким судом има више момената, који заслужују да се на њима зауставимо и да о њима нарочито проговоримо. Један је такав моменат и његова оцена прекосавске српске штампе, коју ћемо (ецену) овде изнети. Узимајући да одбије онај навод, како је он, као вођа радикалне странке, помагао баш оне прекоеавске листове, који су увек били зло расположени према народној династији Обреновића, и који су се нарочито одликовали својим испадима и клевбтама не само против Њ. В. Краља Милана, већ и против свештене особе самога владајућег Господара, Њ. В. Краља Александра — г. Н. Пашић рекао је ово: „Можда и није најласкавије за ме, али морам признати истину, да сам ја врло мало читао и слабо пратио рад наше прекосавске српске штампе. „А нисам се за ту штампу интересовао с тога, што су, како и она сама, тако и они који њу воде, далеко забасали, управо су се изгубили, и место корисна рада, бацили су се на поље бесплодних и штетних партиских задевица и свађа. »Наша прекосавска штампа има и велики и свети задатак на своме рођеном дому; она има толико посла на своме домаћем огњишту, да би га једва могла савладати и при највећој вредноћи својој, где би се искључно посветила само томе послу. „Међутим, место да се првенствено посвете својим домаћим пословима и бригама... „Место да се сами међусобно измире и да сви слошки приону, да тамошњи бедни српски народ сачувају бар од економске пропасти, ако му на политичком иољу не могу много помоћи.... „Место свега тога, ми код прекосавске штампе и прекосавских првака српских видимо ову жалосну појаву: „Они су заборавили све своје домаће бриге и потребе, па као најбеспосленији људи узели су да воде амо наше бриге у Краљевини Србији. Поделили су се према нашим политичким партијама у Србији, па чак узели и саме наше партијске називе, и онда се појављују једни као присталице и приврженици наших радикала, други опет као присталице и приврженици наших либерала, па чак имају и својих напредњака, и онда дај кољи се међу собом и потпируј заваду овамо међу нама, као да никаква друга преча посла немају. „Место као незаинтересовани посматраоци са стране да буду људи који ће ублажавати и стишавати наше унутрашње; страсти и борбе — наша прекосавска браћа само нас још оише завађају, још више подбаддју наше унутрашње раздоре, врше Дакле једну грешну и недостојну улогу и несвесно наносе тешке ударце најбитнијим интересима српским, јер их ето видимо

на жалосном послу да чак пред туђином омаловажавају и углед Србије и узвишени углед њенога владаоца. „Зато ето ја осуђујем нашу прекосавску штампу; зато јој нисам симпатисао, па је зато нисам ни читао, и државна тужба греши кад ми ставља у терет чак и неке везе с том и таком нашом прекосавском штампом"!... Ето. то и тако је г. Н. Пашић јавно и отворено рекао пред преким судом, пред страним представницима и пред стотинама публике која се ту десила. Ми не знамо у колико ова јавна исповест г. Пашићева одговара његовим истинским унутрашњим осећајима и убеђеЊима, као што не знамо ни то, како би у склад довели овакав јаван говор г. Пашићев са оним доказаним Фактом, да је радикална влада загребачком „Србобрану" дала око 30.000 динара,, а међутим, то је лист који најодсудније и најбестидније напада не само Краља Милана већ и целу династију Обреновића. Да, ми не знамо како ћемо то довести у један склад, и ту бригу радо остављамо самоме г. Пашићу. Што пак ми са своје стране можемо рећи — то је, да је ова оцена г. Пашићева врло тачно и умесуа. А прекосавски српски прваци вредно је да чују ове речи Пашићеве и да се мало замисле какав је њин- рад у истини, када их ево овако оцењује чак и један Пашић!

Преки еуд Јато суђење у Преком суду оишуокенима за пелеиздају, упреду Величансшат и растурање забрањених сииса ПЕТИ ДАН 31 авгусша, ушорак, ире иодне (наставак) Он није желео да се Краљу Милану што учини (Аца Станојевић се смеје). Од намере до одлуке, од ове до припреме и од ове до покушаја страховита је провала. Ако је што р/жно рекао, зар је учесник у велеиздајничком предузећу. У животу никад није имао антидинастичарске тежње (Аца се опет смеје) доказ је његов досадашњи рад; нити њега познаје атентатор, ни он атентатора, ни Димића, ни Николића, осим Ковачевића из општине, куда је одлазио као адвокат. Не познаје га ни Крезовић. Он зна зашто је доведен у овакав положај, али он никад неће учинити да њине главе лете, а ако лете, нека лзти и његова. Нема доказа да је он учесник у велеиздајничком предузећу. Он није ни јавно ни печатаним речима позивао на велеиздајничко предузеће, за које се казни по § 90 а не § 87 крив. зак. За њега, браниоце, дописнике, стране преставнике тврдо је убеђење да овде нема дела велеиздајничког предузећа. А да је имао тих намера, он је довољно смеон и то би рекао. У његовој су каси нађена два писма, доказ његове династичности и да су његове тежње обрнуте Бијарицу. Прича где је све био и куд је послом ишао 24 јуна. После ручка у 2 сах. узео је своје дете и отишао Божи Живковићу и провео до 5 и по сах. и отишао у свој стан преко путаод„Грчке Краљице", где не застане свога момка. За то је одвео своје дете у завод, одакле га је био и узео, па се врати кући оца свога, кога није затекао код куће. Идући својој кући, нашао га је Пера Ђорђевић дрогериста и разговарали о послу, и у том тренут-

К У чуо је пуцањ. Он је побледео и узбуђен био. Ушао је у један дућан и мислио „каква ли ће то несрећа бити." Мијаиловић Тоша дошао је и рекао, како је то дело Пашића и радикала, да се он уплашио, тим пре што му је управник Бадемлић рекао једном приликом пре, да се Љуба толико затрчава, да ће одмах бити ухапшен, чим се ма што деси. Није имао никакву сумњиву преписку. Никодије Милетић пише му 1896 и вели да он не зна како ће се ови^у Београду држати на митингу, али они неће бити лојални ци одлучни према а Љуба те тачке рачуна да се односе на Круну. То је Никодије мислио да се врати устав, али зашто је ту он крив, зашто је ту он оптужен за велеиздајничко предузеће. Из његових односа с Никодијем ништа више није нађено. У недостагку доказа да је он антидинастичар дошле су сведоџбе против њега за његов говор приликом Катићева погреба. Те су сведоџбе дошле исто онако као и против Пашића, најмудријег и најхладнијег човека у Србији, који му је казао да се радује измирењу Краљевом с Карађорђевићима, али се не радује што је Краљ положио венац на гроб Карађорђев, а за то је први корак требало учинити за измирење. Говорио је оне речи на погребу Катићеву о Карађорђу, али он припада народу, он је девет година водио борбу и пробудио народну свест, те се доцније ослободио. Али говорити о Карађорђу онако, како треба говорити, зар је то бити Карађорђевац, зар је то бити велеиздајник. Кад му тужба не баца на терет то што је говорио о Карађорђу, како му може бацати на терет оно што није говорио. Ни једне речи није казао људима, који су против њега сведочили. О прилогу на велико-школској забави вели: зар Је велеиздајник што је питао колико је дао командант активне војске, па дао 10 дин. више но Милан. То може бити увреда Краља Милана, па што га нису тужили за увреду. О целој ствари завере и атентата ништа није знао. Прокламацију ПаШићеву из 1883 добио је још као великошколац, прочитао је и задржао тако. Што је био власник „Одјека", није за то велеиздајник. Ако има какве кривице, по закону је одговоран одговорни уредник. Као власник „Одјека" он се највише бринуо о Финансиској страни листа. Речи „да је сунце зашло за облаке" и „да једва чека да сине сунце," тумачи тако, да је незадовољан данашњим стањем, он је противник данашње владе, па жели да се промени ова влада. Сшојан Прошик примећује да „Од-; јек* коме је власник био Љуба, нема ни једну оптужбу за увреду владаоца. Читају се искази Љубини код иследне власти. Претрес је прекинут у 12-10 сах. по подне, а после цодне наставиће се у 3 сах.

31. авгусша, ушорак ио подне. Пре суђења Публика је пуштена у судницу у 3-20 сах. цо подне. Женскиња Је у публици данас после подне било више но икад до сад. Особље дипломатских мисија и овог пута је било ревносно у посећивању претреса судског. Г. Мамулов и овог цута је био први који се нашао пред двориштем а за тим и у судници. У публици се живо инте-