Male novine

Врој 5 пнрн

ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ

Гдај! ш

1Е Р-ПГ УОпМЧ

Оргрн св.ију који слободу љубе, истини теже, правду врше, спогазун траеж, творе што говоре и тиие служе отаџбини и српској мисли

ВЛАСНИк И ДИР1ЖТОР ПЕРА ТОДОРОВИЋ

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК мих. 1*1- 'КИВА^ДИНаВИЂ АДВОКАТ

Преки еуд Јавнр; суђење у Лреко.и суду оишузкспима за ашентат и велеиздауу, увреду Величансшана и ристурање забрањених сииса ЈЕДАНАЕСТИ ДАН 6 сеитембра, ионедељак, ире чодне Пре суђења Публика је пуштена у судницу у 7-10 сах у јутру. Време је облачно и свнкојако ће падати киша. Јамачно услед тогд тгуб.лике је у почехку веома иадо. Жеиекога света -је прииично. Од стране дипиоматског тела у почетку није било никога, а за тим су дошлц скоро с.ви. "У току претреса судница се нрепуиила публиком, Почетак претреса Претрес је поч^о у 7'30 сах. ире поднс, кад су по реду и са страдаом као и до сада уведсни и оптужени у судницу. Таушановић је прездравио, те је д»нас понопо ивведен на оптужевичку клупу. Уверења о владању. Ђура Кнежевић је владања рђавог. Влајко Николић доброг, М. Димић доброг, Пашић доброг, Таушановић доброг. А. Станојевић доброг, Стојан Прбтић доброг, Љуба Живковић доброг, Алавантић доброг, ЂокаНоваковић добро!', Анђелија непознатог, прота Милан Ђурић доброг, Иван Павићевић доброг, Урош Пантелић доброг, Ђока Стојковић доброг, Гаја Милорадовић доброг, Ј. СтеФановић из Оштрел.а доброг, Настас Маринковић рђавбг, Јован Тодоровић рђавог, Јован и Милен СтеФановић из Грљишта доброг, Аврам Савић доброг, Тома Рајковић доброг, Држ. тужилац Држ. тужилац вели да је ислеђењем нред судом утврђено све што је изнето у тужби. Туженима се ставља на терет онако писање у „Одјеку", и ако су појединци одговарали по закону о штампи, за то, што су они давали листу тон и правац. Њиме се ставља на терет писање антидшјдстичких брошура за тб, што су радикални прваци претресали питање о отказивању пореза, а то се питање расправл>а у брошурама и онда се мора узети да су они творци тих брошура. Кад је утврђено да је писац „Демона" Љуба Живковић и кад се зна да се у брошурама заступа радикална странка а напада данашње стање и династија, онда је сасвим природно да су они гшсци и творци тих брошура. Тужени просто поричу Факта која их терете. Међу тим Кнежевић каже да су га наговорили Николић, Ковачевић и Димић. Кнежевић је то признао одмах по извршењу злочина и при том исказу остао непрестано. Да је Кнежевић то учини из пизме, они би против тога могли дати разлоге, а они нису дали ни једног разлога, већ просто одричу.

Против Пашића у питању о одрицању пореза рекло се онако како је у истини било и како је у брошурама изнето. Тиме се код народа хтела изазвати мржња против држ. власти и изазвати буна. 11ашић се бранио како је био вољан да се повуче с политичког поља, али држ. тужилац вели да је у таквом случају Пашић могао забранити штампање честитака које су излазиле у „Одјеку" поводом његова изласка из затвора, и те су депеше демонстративне. Ни један доказ који иротив Пашића стоји у тужби, није оборен. Пашић одриче свако своје општење са сведоком Николом Пајићем, али кад су заједно били у затвору и кад Пашић признаје свој сусретај са сведоком, онда Николина сведоџба не може се узети за лажну. Може се Пашић позивати на сведоке да није био у парку, али би то било излишно, јер би он могао подвести сведоке који би побили исказе Пашићевих сведока. 0 Таушановићу вели, како хоће да истакне неку сумњу у погледу суочења с Крезовићем. Овога нико није набавио по атент- -у да кога терети; он је још пре атентата ухваћен и дао своје исказе. Крезовић је за друге оптужене казао да не познаје, а кога је познавао рекао је да га познаје. Неистинита је Таушановићева одбрана о његову рукопису, јер је код иследне власти рекао да је то материјал за његове мемоаре, а на претресу труди се да то боље објасни па је рекао да су то изводи из Ранкеове историје. Али . у тој историји нема свега онога што има у Таушановићеву рукспису. Стојан Протић је доказивао легалност отказивања пореза, али колико у томе има истине, нека суд цени, јерје то скроз погрешно схватање, а то се види и из исказа оптужених да то сматрају као противзаконо. Стојан се чуди како полиција није спазила Крезовића кад је одлазио у радикалну штампарију. То није никакво чудо, јер и најбољој полицији то може се десити. Држ. тужилац одустаје од тужбе против Аце Станојевића у погледу отказивања пореза, а у свему осталом остаје, јер је доказано. О проти Ђурићу не би требало да потроши ни једне речи. И покрај свег игго је његово нерасположење про тив династије, он хоће да пориче сва Факта, па се прави смешним декламајући некакве стихове, које је по свој прилици саставио у затвору. Протину позивању сведока нема места, јер они нису били на састанку а и сам Крезовић казује време од прилике а и прота признаје да је у то време био код куће. Сведоџба Радоја Радојловића је несумњива, нити је ико, ко познаје Радоја, могао га наговорити. Радомир Милинковић се брани да је био новереник пок. Анђелића. А зар може бити то истина, кад он шил^е из Митровице жену у Букурешт с писмом да од Карађорђевића тражи новчану помоћ за лист. Али и кад би био пове-

реник, зашто се није обратио владајућем Краљу, но претенденту. Одбрана му је неистинита и с тога, што је рекао да је то учинио што је чуо како Карађорђевић купује имања, па према томе је рачунао да је богат и да ће га помоћи. Његови односи са Савом Видаковићем, Николом Надбантићем и Ђоком Марковићем не би постојали, да није завереник. Све што је рекао о Протићу, вреди и о Љуби Живковићу у погледу отказивања пореза. Доказано је несумњиво да је Живковић писац „Демона", а то се још доказује исказом Милинковићевим пред судом, коме је Ђока Марковић причао свој разговор с Љубом о растурању брошура, а доказ је још и то што је Ђока побегао и још се није вратио, чим се повела истрага по овоме делу. Љуба је и на самоме претресу изјављивао своје незадовољство на спрам постојећег стања, пајеу Фигури изражавао како је сунце Србије зашло за облаке, па једва чека да гране, а зна се ко је сунце. Тврђење Живковићеве лојалности у супротности је с његовим делима. Живковићу се не ставља на терет што је истицае дела Карађорђева, али кад говори о српским звездама није смео изоставити дела Великог Милоша и његових потомака, а Живковић је то учинио намерно. Живковић у једној највећој радњи декламује најгоре стихове против династије, а то лојални поданици и незавереници не чине. Овдеје свршено дело атентата, те нема места Љубином позивању на § 90 крив. зак. Одбрана Ивана Павићевића такође је просто негирање Факата; њему је све случајно и да му се кривица намеће на основу претпоставака. -А ту не може бити претпоставака кад се узме у обзир његова преписка с личностима које су познате са свог нерасположења према Обреновићима. Његов састанак с атентатором на лађи није случајан, но намеран, јер прво прелази у Турну « ради све оно што је у тужби изнето. Могао је Павићевић имати оне послове, за које вели да их је имао, па ипак вршити овај главни заверенички посао. На првом испиту о цедуљи Мати, на којој је адреса Настаса бојаџије из Ђурђева, који Је имао везе с атентатором, Павићевић је казао да не зна шта је она. Кад би Павићевић био стар човек, могло би се и разумети да се не сећа, али се мора сећати млад, тако рећи јучерашњи човек који зна све шта је радио као ђак. Нема места позивању његову на Љубу, јер ни сам не тврди да је то „Мата". Сви остали докази стоје. Јоцковић је утврдио да се Павићевић на лађи састајао и разговарао с личношћу, која је према опису атентаторову оно лице, с којим је он ишао у „Румунију". Све ово доказује да се Павићевић лажно брани, а нарочито што је на првом испиту казао да је прекинуо све односе с Црном Гором и родбином, а кад му је то побијено он онда признаје.