Male novine

Преки еуд Јавно суђење у Преком суду оишуокенима за атеншаш и пелеиздају, уереду Величансшапа и расшурање забрањених сииса ДВАНАЕСТИ ДАН 7. сеишембра, ушорак, ире иодне Пре суђења Пубиика је пуштена у судниду у 7-20 часова пре подне. У почетку је пубиике било мало али је у току претреса долазила непрестано, те тако испунила сву судницу. Женеког света било је прилично. Од дипломатског тела бвии су: г. Шишманов, отправник бугарске агенције, г. Манзуров, отправник руског послан ства, г. Рикакис, отправник грчког посллнства, талијанска драгоман и г. Мамулов секретар овд. руског посланства. Почетак претресаОптужени су по обичном реду уведени у судницу у 7"45 сах. кад је отпочет претрес продужењем бранилачких одбрана. На реду је: Мирослае Узун-МирковиЂ Он брани оптуженог Љубу Живковића и Ђоку Новаковића. Г. Узунмирковић је направио дуг увод зашто се примио за браниоца (по дужности и другарству), па онда вели како су Кнежевић и Крезовић довели у питање 26 живота, 26 домова. Пошто је изјавио своју неизмерну радост што је спасен драгоцени живот Њ. В. Краља Ми лана, бранилац прелази на саму одбрану. БраниЈЈац сумња да је атентатор из Босне, јер Босна није у стању дати оваког сина. Боена, чији су синови били прогласили Књаза Милана за свога Књаза и присаједињење Босне са Србијом; Босна, која је дала 20000 гробова за свету идеју срп ску. Не само Босна но све Српство не може дати таког сина и све оно проклиње зликовачку руку. Изнео је за тим големе заслуге Краља Милана па твшш ла аа заспуге поизн И у и пптгг. - идм дш ЈЈ..11 аав*тар' — • " Ј ј§ жени, које ево оптужују за велбиздаЈу. По чл 10 зак. о Преком суду, Преки суд може одлагати претрес, и он предлаже да се претрес одложи и позову и испитају сведоци на које су се оптужени позвали; да се прочитају испити саслушања Крезовића код начелника среза златиборског; да се прочитају испити оних који су пуштени и акта ислеђења о самоубиству Живка Анђелића. По чл. 7 судије преког суда изричу казне по кривичном закону а по чл. 15 по убеђењу, и он ће се потрудити да судијама олакша тешку задаћу. Ни тужба иследникова ни тужба држ. тужиоца нису онакве какве треба да су, јер је држ. тужилац био дужан придржавати се прописа кривичног поступка у колико нису измењени законом о преком суду. Тако на пр. држ. тужилац дужан је био ирикупити доказе и против и у корисг оптуженика. А држ. тужилац то не ради и не пристаје да позове сведоке, на које су се позвали оптужени, куражно погађајући унапред да ти сведоци не могу ништа стварно сведочити. Даље, тужба није према закону кратко описала дело, нити, износи олакшавне и отежавне околности, нити је изнела казне, како треба да се казни које дело. Тако тужба није казала како треба да се казни дело атентата. § 87 крив. зак. други одељак говори о насилној промени наслества престола и устава. За то пак потребна је завера, а завера постоји ако су се бар два лица договарала и договорила у свему да изврше дело. Свега тога овде нема. Сам атентатор вели да ни на дан атентата није знао да ли ће и где пуцати. А кад

је говор о велеиздаји, требало је све то бити унапред одређено и изабрано оружје, којим се може убити. Да је завера, зар б:г Влајко Николић, ко.ји уме да склапа и расклапа топове, пустио да се атентат извршује револвером којим Крезовићи пресрећу људе по друмовима. § 87 б. тражи да су предузета дела који«а се злочиначка намера има непосредно извршити. Тај параграФ говори о гтротеривању или збацивању владаоца с престола, и одређује да све то буде насилно, а свега тога овде нема. Код оваких дела су кажњиве и саме припремне радње, па и сами разговори и договори. То напомиње за то, што су власти за те припреме месец дана раније знале од Крезовића и оне нису ништа предузе ле но пустиле валда да се велеиздаја изврши. Знам да нема завере, јер би иначе власг учинила што треба. Да завере нема, доказ је и то, што се атентаторово казивање ни мало не слаже с ислеђеним околностима, ма да држ. тужба противно тврди. Све се оснива на атентаторову казивању и на томе што су неке новине и брошуре писале непријатељски против Краља и Краља Милана. Законе мења законодавно тело а судија их не сме игнорисати док постоје. Од како је Краљ Милан абдицицирао па до Његова повратка, у Србији се није дошло на мисао да се редигује § 87 крив. зак., и ако је то захтевала потреба народна. И он дели мишљење да би на случај какве несреће Краљ Милан имао на престо доћи по праву избора, а не по праву наследства. За то се атентатору има судити по § 155 у вези § 41 и 44 крив. зак. Признање атентаторово не слаже се с ислеђеним околностима дела. Моли држ. тужиоца ма и у завршној речи да му објасни речи, којима вели да је атентатор означио као непосредне подс^оекаче поменутр V тужбм заверенике, а даље се у тужби вели да су други завереници и творци завере остали непознати. А ти завереници нису нађени, но се тврди да су саучесници остали завереници. Творци су доиста нагнали атентатора да учини то дело, али то нису ови што су овде оптужени. Место да их нађе, државна тужба неодређено говори, да су творци и главни завереници неки прваци радикални. Тужба наводи имена да судр.Милован Миловановић и др. Веснић писали против династије у страним листовима; даље Ђока Симић, Сава Грујић и Миша Вујић који су писали позната писма. Па ако су они криви, ако тужба мисли да су они својим радом творци завере, зашто они нису доведени на оптуженичку клупу, но су доведени ови л>уди овде, за које нема доказа да су криви. Од куд то да 24 јуна у вече буду затворени ови радикални прваци ? Рећи ће се да их Крезовић а неке Кнежевић теретио. Бранилац сумња да је исказ атентаторов од оног вечера, а нада се да ће атентатор знајући шта га чека, најзад казати истину. Кад је атентатор исте вечери теретио и Влајка и Ковачевића и Димића, онда зашто одмах није исте вечери ухапшен и Димић кад и остала двојица. Али нека их је Кнежевић и теретио, нека се по казивању Крезовићеву сумњиче ови други људи; али како дође у затвор Сима Ђаковић, кога нико не терети? Њему је јасно да су похапшени радикални прваци за то, да се сузбије слобода. Бранилац не разуме оц куда да се потрже династично питање, кад оно не постоји. Да је по несрећи Краљ Милан и погин>о опет не би било буне, коју тужба само претпоставља, а и кад би

је било, зло би прошла; нема завере јер нема ни најбитнијих елемената за њу. Бранилац са страхом живи у земљи, у коју може да дође и један Крезовић, да клевета најбоље синове у земљи. Исто се тако и брошуре без икаквих доказа намећу првацима радикалне странке. Протестује, што су у тужби штампане речи из брошура. Доказао је да завера не постоји, и да су осим Кнежевића и Крезовића сви остали невини. Живковић се оптужује као саучесник, а против њега не стоји ни један законски услов за саучесништво. Па онда зашто је Живковић оптужен? То исто важи и за Ђоку Новаковића. Бранилац побија ону тачку оптужбе, која говори о Живковићеву предлогу за отказивање пореза, па пита под који би се параграФ то могло подвести, и како то онда може служити као доказ. Па то није никакав доказ, јер није препоручивано да народ одрекне порез, но да народ не даје добровољно порез. А то је у политичкој борби дозвољено срество, које се нигди не казни. Има ли законске одредбз да је неко крив ако не да добровољно порез? Нема и онда то не може бити ни доказ за постојање велеиздаје. Што је та мисао о отказивању пореза основа брошуре „Буна у ( рбији", зар једну мисао не могу имати више њих и онда је ту брошуру написао други, кад нема доказа да је Живковић писац. А и да је писац то би било само дело из § 90 б. крив. зак. Против Живковића износи се као да је утврђено да је он писац „Демона Србије". То сведочи Ђаковић. Па кадје Ђаковићу Љуба читао брошуру што није јавио власти па би се несумњиво утврдилодајеЉуба писац. Љуба то није учинио и он је за то крив и није требао бити пуштен. Ђаковић Је и на суочеГ К у Г ш Д гт и ц,егово_ каа и-.. вање не вреди. јер га терети после неколико дана притвора, па пуштен тек пошто је сведочио против Љубе. Интересно би било прочитати сва саслушања Ђаковићева. Његова сведоџба не вреди и по томе, што је доказано да је у отвореном непријатељству са Живковићем. Осуђени Илија Марковић тврдио је да му је непознато лице, које му је донело брошуре, казало да му их Је послао Љуба. Сведоџба по чувењу (§ 229) не вреди, и за то није ни требало изнети као доказ против Живковића. Не може бити ни доказ што је Љуба бранио Илију, јер по тој логици сви би браниоци били велеиздајници што бране оптужене за велеиздају. Што се при одбрани Марковића кодсудаЖивковић упуштао у коментарисање брошуре, такође не може биги доказ, јер му је то дужност бранилачка била. По тој логици могли би се оптужити и сви ови браниоци на Преком суду. Али нека је и доказано дајеЖивковић писац брошуре, то би био само доказ за дело из § 91 крив. зак. а не за дело велеиздаје. Сведоџбе сведока како је Живковић декламовао стихове против Краља Милана стоје; али су рекли и то да ништа сам није говорио против КраљаМилана. Дакле и ту, ако би имало каквог дела, могло би бити само из § 91 крив. зак. Да је он хтео растурати, он би дао препис сведоку, кад му га је тражио. Све то нису дела из § 87. Што је прокламација из 1883 год. нађена код Живковића, има у закону одређена казна што је држао такве списе, ако је забрањено држати их; али то не може бити предмет велеиздаје. Живковић је као ђак добио и све