Male novine

до данас као успомену сачувао ту прокламацију. Говорећи о Катићеву погребу и о речима Живковићевим на њему, бранилац вели да се Живковићу не може узети као доказ за дело велеиздаје што је помињао дела Карађорђева а није и дела Милоша Великога, то може бити засебно дело. Живковић није споменуо Милоша Великог, за то што је био на месту које су изазвале успомене из Карађорђева доба, а нигде ништа ружно није казао ни о Милошу Великом ни о његовим потомцима, али ту нема дела велеиздаје. Закон не предвиђа увреду мртвих предака владаочевих. А још мање може Живковић одговарати за то што о томе није говорио. Акоје и било казнимо, требао је одмах за то бити кажњен. Неки сведоци су причали како је Живковић говорио да је Карађорђе о слободио ову земљу, и друге речи које смо већ навели у тужби. На погребу Катићеву билојена 10.000 људи а нашло се само неколико сведока који терете Љубу, људи простих и неписмених који и не знају шта је говорио Живковић, за то оставимо суду да цени исказе тих сведока И зашто сведоци то нису одмах доставили власти, ако је то у истини било. Кад се цене искази тих сведока, наћи ће се да су они рекли оно што је Живковић рекао у посмртној речи Катићу (Живковић моли браниоца да о тој тачци не говори, јер су сведоци лажни и плаћени). Бранилац вели, да би могла бити само увреда Милоша Великог а не дело велеиздаје. Писмо Никодија Милетића Живковићу може бити доказ против онога ко га је иисао а никако и против Живковића, који га није писао. Живковићу се ставља на терет и што је власник „Одјека" у коме се онако писало. Протић је рекао да од кзко је Живковићх власник није билони једне увреде Краља и Краљевског Дома Али и да је било, то су дела из закона о штампи а нису доказ за дело велеиздаје. Што је Живковић био у близини места где је атентат извршен, не моЖе бити крив, јер му је ту стан; а и да није био, онда би га оиет оптужили. То је таква оптужба да не вреди о њој ни речи потрошити. Противу опт. Ђоке Новаковића, основ који га терети, што је пред двојицом наредника, говорио противу Њ. В. Краља Милана — не може опстати, јер, док сведок Милош Трипковић тврди, да је са опт. Ђоком био на Велики Петак, дотле сведок Божидар тврди, да је то било другог дана. Они су се на овако разне сведоџбе заклели и сад остаје суду — де цени ове и овакве различне исказе. Тражи, да се ови сведоци — наредници оптуже власти за нејављање овога говора. У другој земљи они не би више били војници а камо ли поДОФИЦИрИ. А кад сведоци ти тврде, а и сам оптужени признаје, да је тада био пијан — онда овде може бити само проношење лажних гласова. Други основ што је био под Судом за увреду Краља — не може опстати, када је Суд пустивши га испод суђења, утврдио тиме да туна није ни дела било. Бранилац је доказао да не постоји завере и велеиздаје. Изнесене су као доказ сасвим неприродне ствари. Неприродни су састанци код Димића, где сваки дан масом долазе људи нижег сталежа. Зар не би Димић за те састанке одредио собу у свом стану, на

горњем спрату? Шпартаљ је доказао да се није могла донети онолика количина наполеона, колико је атентатор казао да је донео. (Преседник га опомиње да се ограничи на одбрану својих клијената.) Очекује даћеоптужени па и његови клијенти, бити ослобођени сваке казне, осим Кнежевића и Крезовића. Награду тражи по уверењу суда. Г. Узунмирковић је говорио 2 и по сахата. Бранилац РајиЋ Г. Бранимир Рајић бранилац је проте Милана Ђурића. И г. Рајић у општем делу одбране побија постојање завере и дела велеиздаје, као што су то чинили и остали браниоци, а нарочито и исцрпно г. Узунмирковић. И од г. Рајића атентатор Кнежевић и оптужени Крезовић били су предмет тешког напада и оптужаба. Крезовић терети проту Ђурића да је по поруци Ранка Тајсића долазио протиној кући с порукама о убиству Краља Милана; да је ту ручао и да му је при поласку протадао писмозаРанка. Крезовић је неспособан за таке поверљиве ствари. Он носи поверљива писма, лута по Србији и после толиког времена свраћа протиној кући, узима од њега писмо, полази преко границе, па успут цепа протино писмо, знаке, пасоше. Дакле, тумара слободно по Србији ни мало не страхујући од власти. Такво казивање бесмислено је и неистинито. Да је повереник Карађорђевићев он би био опрезан. Истражна власт није прибрала доказедалије Крезовић доиста био свуда тамо где вели да је био, а да је то учинила, уверила би се да Крезовић неистину говори, као што говори неистину и да је одлазио у радикалну штампарију. Крезовић вели да је у ту штампарију —едлазио свега три пута а код иследне власти је рекао даје одлазио десетину пута. Тако исто Крезовић неистину говори да је одлазио протиној кући, јер на саслушању није умео да каже где је протина кућа а на суду вели да је код општинске суднице. Полиција би приметила одлазак Крезовићев у протину кућу. Према томе је све казивање Крезовићево неистинито. Требало је извидети, да ли се Крезовић издавао под именом Ристе Павловића, јер вели да је визирао пасош код турског конзула у Ужицу. Требало је сазнати да ли је он доиста из Пљеваља, да ли је трговац, да ли је и колико живео на Цетињу, да ли је доиста био перјаник. Све је то врло важно било утврдити те да се види да ли се може веровати казивању Крезовићеву. Истрага то није учинила, за то моли Преки суд да то учини и да се испитају сведоци, на које се прота позвао, који ће утврдити да је прога службом био ван куће у доба, у које Крезовић вели да су се састали. Пада у очи како Крезовић тврди да су му и у радикалној штампарији и код проте Ђурића казали, да ће „стари Шваба" до ГГетровадна бити смакнут. Крезовић је или грдан злочинац па побегао овамо или га је можда нашао и послао овамо претендент Карађорђевић да оклевета радикалне прваке, те да посеје раздор између двора и народа. Крезовићевим неистинитим исказима не треба поклонити вере, тим пре што се прота по сведоџби Радоја Радојловића неповољно изражавао о кнезу Николи Значајно је да код проте ниЈе нађено ни једно писмо, ни Кнеза Николе, ни Пере Карађорђевића, ни Ранка Тајсића.

Преписку протину с Пашићем и Станојевићем није требаао ни стављаги на терет проти, поштојето споменуто у 3 и 4 тачци тужбе. О писмима протиним Пашићу вели, да теши Пашића што је у затвору, те није могао бити о крсном имену код своје куће; а у другом писму жали му се како је Пашићу лакше у затвору но њему у слободи, кога покушава клеветати некакав Крезовић; па изводи да се спрема опет каква Чебинчева аФера. (наставиће се)

Говор Г. К. Шлартаља Држан пред прекнм судом приликом одбране Мих. Димића и Томе Рајковића (наставак) Дакле нешто што би могло бити, ако би биио забуне и нереда, има се казнити по тужби држ тужиоца. Али то нешто није казнимо. Завера у цел.и велеиздаје није нешто, она је раније уговорено дело са утврђеним планом и са истакнутим циљом. Још нешто. Ма да сам мало час одао част јачани иравних разлога тужби држ. тужиоца, ја ипак сматрам да је она погрешена у основу. Тако она је хотимично или не омаловажила силу, јачину самог извршеног дела атентата, а дала му је много мањи <шачај шго га има у природи и у самоме нашем крив. закону. Она је од самосталног казнимог дела етворила оно срество за велеиздају а срества нису ни по нашем ни по ичијем закону казнИма Кад се сравни оно што се имало десити у нереду и забуни са оним доказима што су против оптужених изнети, наћи ће се само један једини ресултат а то је да није било велеиздаје. Да би тужба државног тужиоца постигла вид између срества како она разуме атентат, и цељи у шта разуме веленздају, она је покушала да то учини једним добровољцем за оптуженичку клупу. Та веза, та спона јесте главом газда или господин (како он каже био је и једво и друго), Димитрије Крезовић, великокупац, перјаник. милионар (како сам себе назива) па најзад и завереник. Цео свет с интересовањем прати овај процес, осећа у души бол, кад само помисли каков* невал.алства у нашим друштвима има којима је најјачи представник овај Крезовић. Сви смо оценили држање овог човека пред судом. Не може се замислити да човек луђе са својом главом игра но што тај човек са својом ради. Да тај човек није исправан човек, да је тај човек нечисте савести ево вам једног најочитијег доказа. Ту пред судом суде се 25 завереника а један је умро. У ове не рачунам атентатора Кнежевића. Од ових 26, 24 су синови ове земље, 25-ти опет син друге српске земл>е, а он једини 26-ти је, како рече, царски поданик, јер је родЈМ из Пл>евал>а, места Турске царевине. Истрага се водила 2 пуна месеца, па не могаде да саломи ни једног завереника да нризнаду дело велеиздаје и ако у тим завереницима видимо л.уде мека срца па чак и жене, а сломила је једно срце арнаутско једног Крезовића, човека за кога се не зиа ни шта је, ни ко је, ни одакле је, ни које је вере, ни кога племена. Па ко Је тај човек који тако лако своју главу залаже, говорећи да он само истину овде говори. Хоћу да скренем пажњу још на неке околности, које ће у вас поред већ раније стеченог уверења о неиспитл>ивост тога човека створити потпуно уверење да је тоједан неисправан човек, човек коме се не сме веровати, јер му се и до сад није нигде ништа веровало. Пре свега тај човек није се у Србију и овде пред преким судом из небуха створио. Не зва се од куда долааи ни куда пролази, а не може му се ни знати, кад вели сам да је са два пасоша путовао. Еле он долази у Србију и то као завереник он носи поред себе издајничке списе. Кад би тај човек био добра срца и поштене душе, какав хоће сад да буде пред судом, тај човек зар ве би са оним хартијама отишао тамо где треба, где се иде по дужности и да као поштен човек преда ове списе тамо где треба. Он би поред благодарности био обдарен као сиромах човек материјдлно. Али он не ћв то да чини. Он, поверенив, мисионар „Господара Николе и Петра Карађорђевића'' који требају да з* своју цел> баце милијуне шал>у ову добру душу са важним документима и завереничком мисијом без крајцаре у Србију те да му се који грош удели у радикалној штампарији у Београду. Међутим тај човек да је имао код себе ма каквог документа он би отишао са тим документима право у Уираву вар. Београд* а не би скидао кчпу и просјачки примао милостињу у радикално; штампарији. (наставиће се).

Продужење извештаја

е иретреса излази у еутрашњем јутрењем броју нашем.