Male novine

Број 10 иара

ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ

БРОЈ 292. — 1899.

КШ№ 2Е!ТиК6

Врој 10 пара

МШ ЕОШНЕ

1.Е РЛЈТ 0Ј:';М I

Орган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, споразум траеж, творе што говоре и тиме служе отацбини и српској мисли

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ПЕРА ТОДОРОВИЋ

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МИХ. XX. ЖИВАДИНОВИЋ АДВОКАТ

Преки еуд Јапно суђење у Преком суду оптуокенима за ашенташ и велеиздају. увреду Величанстава и расшурање забрањених сииса ДВАНАЕСТИ ДАН 7 сеишембра, уторак по иодне Влада Бошкови^ (наставак) Услед тогн створена је сада тешка и опаена ситуација, где смо не ми лично, ви г.г. судије и адвокати, ввћ где је цела Србија, цела наша отацбина изложека овој двострукој опасности : 1. Да буду осуђени невини људи и 2. Дн недирнути остану истински, прави аавереници, који су овај злочан подстакли и који ће, колвко сутра, покушати и другс слич не алочине. Јес, г. г. судије! Моје је уверење да грешни Кнежевић збил>а није сам у својој глави зачедио злочиначку замисао о убиству Њ В. Крал>а Милана, већ му је та опака замисао уса^ена у главу с друге стране и од других л»уди, или бол,е рећи нељуди, много већих препредењака и злочинаца но што је он сам. Али тако је исто моје непоколебл»иво уверења, да нити је Кнежевић показао те своје нити их ми данас знамо,

жлакав&чке "учителнпти~шттп 'игди п За атентат одговарају овде људи. који су само привидно криви за њега, а ирави злочинци оста.ки с.у недирнути на пољу, са чега, као што рекох, наша Србија стоји пред двогубом опаеношћу. Да казни невине, а да остави недирнуте истинске злочинце, који ће јој у најближем року спремити мокда још теже и опасни]е злочине, но што е овај садашњи У име свега тогг>, ја хокорно молим суд, да са обзиром на веливе и звете интересе нхше заједничке отаџбине, узге у озбил,ну оцену ове моје напомене и да прма томе оцењује изнете чињенице и изрекне вој меродавни суд. Јер, штована господо еудије, замислите само ову страховиту ситуацју која при оваком сплету прилика и околости није ни најмање немогућна, која је чаквероватна. Јес, замислите ово : —Ви данас осудите ове л,уде, и према тежини лочина, како га квалиФикује државна тужба, примените одговарајућу казну и десетак глва полети ! То се деси данас, а сЈра дан Ви и ми сви овако заједно нагазимо н;прави траг злочина и нађемо праве кривце . Какав ће онда бити по.жај свију нас ?! Моиим вас, удубите се озбино у ова размишл.ања; какав би био полоај свију нас при такој једној ситуацији, која I мало није не-

могућнл Шта би ту радили ви, 1та би радили ми, шта би радили и они одоз с владе ? Јес, тта би ту радили сви ми,:оји се зовемо Срби и који истински љубимспоју отаџбину и свога Крал.а — оличењеа преставника Отаџбине. Би ли смели, били моглвд бруке и пред собом самима, и пред целом Етом тада изаћи и исповедати јавно, да смоитавој гомили л.уди откинули главе на пгди Бога, и да смо то учинили једино с тога, то смо били толико неспособни да нађемо раве кривце, К01И су међутим били у нап непосредној близини, јер моје је истинско ув(ње, да истински подбадачи Кнежевићеви нг тако далеко од нас, а да далеко могу бити мо они, који су подболи Кнежевићеве подба,е! Да, би ли смели с том иом и бруком својом изаћи јавно и отвореноред свет, да смо само са своје брзоплетости дакомислене оцене једне велевмжне ствари шили стра-

ховит злочин и поОили читав низ невииих л>уди! Ево ја први изјавл.ујем, да не само због своје личне бруке, већ због оиасних последица које би то признање погрешке могло имати за цео наш живот другатвени, ја први не бих емео изаћи са јавним признањем да сам побио невине људе! Видите ли дакле, господо, како је клизава и опасна стаза на. коју ее наилази олаким оцењивањем чињеннца и пренагл,еним закл.учцима да су оптужени криви с»мо с тога, што се код по неког од њих нашло по нешто што у најстроже оцењивање може служити као доказ само за то, да су то л,уди који нису били задовол.ни са садашњим начиаом владавине, али што ни по чему, ни из далеча чак не наговешћује, да су ти л.уди неки завереници, а још најмање да имају ма какве везе с проклетим атентатом! Јес, господо, због прекагл.вне осуде невиних л.уди ми можемо доћи у несрећан положај да доцније не смемо ни показати праве злочинце, баш да их и нађемо. Ја вае молим дакле, да и нас и вас ради, а највише ради отаџбине и престола учините немогућим овако опасна забатргавања ! Што се пак тиче епецијално доказа изнесених у тужби противу мојвх клијената г. г. Стојака Протића и Ђоке С.ојковићи имам да приметим ово: У погледу г. Стојана Јротића. Он сам као оптужени а и бранилац г. Мостић, тако су силне разлоге навели да у тужби изнесени осиови не стоје, да ја сад у фав не бих имао гпт. вттп'". I- •: -Ја.д—вшЈвапФК Но ипак молим г. председника да ми, оез оозира на судско решење, којим је дато само по једном браниоцу да даје усмену реч, дозволи да за г. Протића кажем само нешто. Истрагом на самом претресу, у тужби изнесени основи противу Протића потрвени су. Тужба ни цротиву Протића нити противу и једног оптуженог, сем Милинковић* не износи нити утврђује каку спол.ну радњу којом би се преврат отпочео, а то је битан услов који тражи § 87 кр. зак. Тужба државна означује г. Стојана као заререника, а заверу према њему утврђује, у главноме његовим чланцима. Па зар то не етоји једно с другим у противности. Појам завере се одликује апсолутним прикривањем и најмањег трага о каком раду, а ево сад где се Протић обележава као завереник, што је у његовом листу било чланака који војују против постојећег политичког стањ«. То двсје једно друго искл.учује, или је г. Протић завереник, и онда му се не може бацати на терет његов јаван рад, или ако његов Ј &ван рад заслужујв критику, па и казну, има да се казни по одредбама зак. о штампи, а ке и иикако по § 87 кр. зак. Ко познаје г. Протића, знаће и то, да је његов цео рад и живот јаван. - Све што му ке допадне јавно хвали, као и све што му се чини да треба осудити, жигосати, јавно то чини, ево већ 18 година. — И по љубави и по темпераменту новииар као што је г. Протић нема ни оне природне подобности да може и мислити а камо ли бити превратник. — У погледу осталих основа подозрења противу г. Протића. усвајам његову одбрану. (свршиће се) Чеда Бркић Г. Бркић брани Гају Милорадовића и Настаса Маринковића. То што је Гаја саветовао општ. писару Владимиру Грбићу да не доводи своју породицу, никако не може значити да је Гаја знао за атентат. Гаја је и знао и погодио оно што је рекао Грбићу, јер га је после непуна два месеца Преки Суд осудио на две године затвора. Тако исто не може се Гаји на терет ни то метути, што је по сведоџби сведока

Гаја казао о благодарењу да ће бзлежити у свој теФтер ко је био на благодарењу. Прво је Гаја неписмен, а друго тај основ није ничим утврђен, а сведоци су с Гајом у непријатељству који то и не сведоче но веле да су чули од Грбића, а овај то не потврђује ничим. Сведоци су утврдили да Гаја није роптао на данашње стање, но се жалио на велики општински прирез, Јован сведок, и ако је у непријатељству са Гајом, признао је да га је полиција натерала да даде овакав исказ против Гаје. Према свему Гаја је невин и моли суд да Гају сваке казне ослободи. - Исто тако ни против Настаса Маринковића нема ни једног доказа. Један једини сведок који сам признаје да је у непријатељству, сведочи да је Настас, последни човек у селу, знао да ће се у скоро нешто крупно десити у Србији, а сви остали сведоци, који су били ту на месту, сведоче да Настас није говорио те речи. Несумњиво је да је и Настас невин и моли суд да га ослободи сваке казне. Награде тражи по уверењу суда Милић Милићевић Г. Милићевић брани Јована Стегз Оштпетд У аавери и до-

говору могу уч~естШЋати: егигаш И1 „ гентни људи па чак кад се све сврши и приступи извршењу, приступају завери и прости људи, као што је његов клијенат. Али овде нема завере, Јер нема договора, те према томе отпада и оптужба против његовог клијента. Погледајте Јована па реците може ли бити завереник, може ли му ко поверовати, може ли ко поћи за њим. То је један бедник који бесвесно блене и мучно зна да се налази пред преким судом. ГЈротив Јована нема никаквих доказа, те за то моли суд да Јована ослободи сваке казне, јер онај сведок који га терети вели да му је оне речи оптужени Јован дошануо на ухо, а глуви Бицуљ је једини чуо те речи а толики људи, који нису глуви, нису чули. Свршетак седнице Преседник је прекинуо седницу у 5'20 сах а другу заказао за сутра у 8 часова, кад ће г. Мостић дати одбрану по штампарским кривицама Стојана Протића. Атентатор се на крају пред преседником извинио за увредљиве речи, које је ономад изговорио сведоку Милану Вукашиновићу пешадијском поручнику. ТРИНАЈЕСТИ ДАН 8 сеитембра, среда, ире иодне Пре суђења Публика је пуштена у судницу у 87< сах. пре подне. Публике је одмах у почетку много, а доцније у току претреса све више. Женски свет данас је загтупл,ен више но икада до сад. Од дипломатског тела присутни су: драгомани аустриски, румунски, Француски. италиЈански, а допније су дошли: г. Шишманов за-