Male novine

Једно удр рејјење Најновија чиновничка кретања у министарству просвеге гоне нас да направимо једно упоређење, врло карактеристично како за процену данашњих политичких прилика у Србији, тако и за оцену рада појединих јавних посленика наших. Кад је пре тридесет и неколико месеца претходник данашњега министра просвете био позван на чело српске просвете, он је готово на свима важнијим положајима просветне струке застао све саме истакнуте партизане, отворене политичке противнике своје. И у самоме Министарству Просвете, на челу свих одељења, били су такођер све сами партијски људи, доведени на ове положаје махом не службеном потребом већ ради задовољења партијских интереса. Сви су очекивали, па и лични партијски противници Министра Просвете, да ће Министар, бар из своје непосредне близине, из самога Министарства уклонити најистакнутије и партијском борбом најкомпромитованије партизане и окружити се људима, који су били мање огрезли у партизанству, а истакли се јачом спремом и бољим способностима. И ни један, па ни најокорелији противник Министров није имао стварних разлога противу ових очекиваних промена у особљу Министарства Просвете, ово у толико пре, што је међу људима који су тада заузимали најуЛледније положаје у Министарству Просвете, било и таквих, који по својој спреми и способностима не би никада могли ни помишљати на таква угледна и висока места. Али какво изненађење ! Министар је био врло далеко од партијсхих предрасуда. Он је био потпуно свестан свога положаја, свестан тога, да није дошао на чело српске просвете као партизан, да расправља своје личне рачуне, те да гони политичке противнике а да награђује личне пријатеље: већ да је дошао на то место да води бригу о државним интересима и даје иницијативу поштеном и преданом раду, а сузбија непоштење и гони нераднике. И заиста он у особљу, које је био застао у Министарству није гледао своје политичке и личне противнике, већ јавне службенике, о којима се не сме судити по њиховој политичкој вери и личним расиоложењима према овоме или ономе, већ по способности и преданости службеним пословима. У својој великодушности и непартизанству ишао је чак и преко крајњих могућних граница, па је оставио да му буду саветници и најглавнији помоћници у намераваним просветним реФормама не само озлоглашени партизани, већ и они за које је по њиховој прошлости могао унапред предвиђати, да му неће бити искрени ни одани пословима. Оставио их је на положајима у којима их језастао, само да би се једном престало са оним ужасним гоњењем државних службеника, чиме се одликовала свака партијска владавина, а од чега толико пропатише и државни интереси и јавни морал. Једини је био реФеренат за основну наставу, који, због своје прекомерне партијске искључности и личних односа према Министру, није могао и даље остати у подожају, на који су га били довели партијски интереси. Али колико је било и овде и каваљерства и великодушности. Овоме човеку било је остављено на вољу, да сам себи избере други положај у просветној струци, а с платом коју је и дотле имао; а на његово место у Министарство био је доведен човдк од кога није било погоднијега лица у нас за то место; — доведен је човек, који је годинама био

одличан учитељ; који је одлично изучио педагошке науке на једноме од најчувенијих страних универзитета, и одлично положио проФесорски испит; који је већ био познат као одличан школски књижевни радник, као изредан познавалац наших просветних прилика и потреба и осведочени пријатељ народне просвете и њених радника; једном речи човек, какав се дотле све једнако желео видети у Министарству Просвете као реФеренат за основну наставу. * Како је то сада, после непуне три године сасвим друкчије ? Садашњи Министар Просвете још није како ваља ни сео на министарску столицу, а већ је почео уклањати из свога Министарства све боље и савесније раднике, да би направио места личним пријатељима својим и свога првога саветника. Као прва жртва партијских и личних рачуна у Министарству Просвете пао је реФеренат за црквене послове. Он је уклоњен с положаја у Министарству пре него што је и било прилике да се види његов рад; уклоњен је зато да би се направило место једноме „мученику", који треба тек да се васпитава за државну службу. Одмах, чим је овако била проваљена бреша, пошло се у недоглед. Убрзо су уклоњени и реФеренат за основну наставу и београдски школски надзорник; уклоњени су опет само зато, да би уступили своја места партијским шићарџијама, како би ови могли регули сати своје положаје и доћи до материјалног регреса. РеФеренат за основну наставу, чији је свеколики јавни рад цењен и признаван и у Србији и ван ове, уклања се демонстративно из министарства и шаље у унутрашњост да буде потчињен човеку, коме је до јуче био претпостављени старешина. А на његово се место доводи човек, познат као осведочени партизан, — човек, коме је ближа и познатија трговина с вином и зејтином но народна школа и њени интереси. Београдски школски надзорник избачен је на улицу, јер је тако морало бити, да би се дала што већа сатисФакција неколицини школских нерадника, чији нерад у школи школски надзорник није могао ни трпети ни одобравати. Не, не, не ваља овако како је почело. А још је горе што је ово, као што сви знаци упућују, тек почетак кретања и прогоњења просветних радника. Али опет морамо рећи нешто и у оправдање данашњега министра просвете. Није једино он одговоран за све ове погрешке, које је починио за тако кратко време, а чије су последице по штетност" тако замашне. Он Је још „млад и зелен", просвету сасвим нов човек; он не познаје ни посао ни људе у струци којом, ево, хоће да управља. Он је у положају човека, који на све ствари гледа кроз туђе наочари. Али у толико тежи грех и већа одговорност за све ово пада на његовог начелника, његовог најближег и најпречег саветника, који сада у ствари и управља српском просветом. Он ј е пређашњем министру био неискрен саветник и то му се онако прошло; сад ево, опет није искрен ни овом министру, већ на његов рачун, а очиту штету српске просвете гони га из погрешке у погрешку само да би задовољио ситне интересе своје и својих личних и партијских пријатеља. У општем интересу, а и у самоме интересу данашњега Министра Просвете, указујемо на ове погрешке ње-

гове, у какве његов претходник није упадао. Поређењем многих поступака садашњег и пређашњег Министра Просвете могу се извести многе за садашњицу врло корисне поуке, које неће бити на одмет ни садашњем Министру ни његовом првом саветнику.

СТРАНЕ ВЕСТИ Деманти. Руеко поеланство у Парззу побија веет, да ће руски цар Никола ићи у Париз. Али у Берлину шп&к за то не сматрају да ће дарева посета изостати; на против верују, да ће он у Париз отићи у другој половиии септембра. Бугавско-маћедансни комитзт. Из БукуI решта јлвљају, да су код Алексијева нађена пиома Ков&чеза, еекретара, и Кчлчева, благајника бугарског маћедонског главног одбора. У тим се писмима радило о убиству многих одличних Румуна, па и бив. минастра Таше Јонееку. ТрнФунов, убица Фитовсков, који се још налази у истразкном затвору, имао јв бити отрован стрихнином, који је такође нађен код Алексијева, а то због његових исклза, која | компромитује комитет. „Н. В. Тагблату" јављају I вз Букурешта: Румунека влада опширно је | саопштила заетупницима сграних еила о иетра I зи поводом убиетва проФесора Михајљана. Ресултат је истраге за маћедонеки револуционарни комитет и за оне бугарске кругове, којн еу с њим стајали у вези, веома тежак. Кораке, које је румунсаа влада предузела у Софији, потаомажу сви еоФиеки застуаницн сила. Бугарека влада ће ее у толико пре одлучити на кораке против маћедонског револуционарног коматета, што су јој позн&ти опшираи и непобитни докази о кривици маћедонеког комитета, од којих је она учинила зависним своје поступање. — „Ажане Румен« јавља: Бугарека влада још није одговорила на румунску ноту о поступању према румунским поданицама у Софији . Али изгледа, као да бугарека влада жели да ублажи ситуацију. У Софији држи се тајни маћедонеки коигрее, коме је тежња да се изда проглас, у коме ће виши револуционарни комитет дезавуисати почињена на| сил>а и њине виновнике. И бугарска влада као да потпомаже тај корак. Интиман пријатељ Радоелдаов.љев, Доцев, приспео је у Букурзшт и труди ее да улепша дела маћедонеког кома тета. Доцев ее изразио, да бугарска влада, пошто је румунска влада била веома оштра, зећ из обзира нИсвоју част наје могла одмах попуотити. У новинама се износи, да је румунска влада три пута учинила бугарској влади прајатељске преетавке, али без успеха^ Румунека влада била је приморана доставати миниетаретву софиском , да она више није вољна трпети соФијанска наеиља и да ће она бити приморана, ако њене преставке оетану без успеха, да предузме против многобројних Бугара у Румуиија оне мере, којз би Румунија употребила протав злочиначк)ах дела, која немају ничег заједаач ■ ког е политиком. ПОПЛАВА У ЈАДРУ (Допис „М. Новинама") Раније еам вам депешом јавао о поплази, која је енашла 2 и 3 овог мееаца долину Јадраиеку и долину између планиае Цера и Иверка, и то Иверску и Грнчареку општину па сам обећао, да ћу то и пиемом оашарније јавити, што овим и чиним. Иетина, срез Јадранеки дооро памтн поплаву из 1896 те године причињвну реком Дрином, која је оеакагила сву Дринску долнну, као и села близу иете, али мештаии, који обделавају Јадранеку долину, ниеу толико осећ>»ли ту поплаву јер је оила у мееецу Новембру, када је по могућству плод еабран и извршен. Али данас у почетку Азгуста, када многе кише нису дале сељаку ни оврћи ни евеети у стогове, задееила га је поплава и то таква, да ни један не памти већу поплаву у овим крајевима. Киша, која је од понедеоника, а то је 31. прошлог, почела падати, падала је непрекидно дан и ноћ све до 10 чаеова 2-ог овог^ месеца; нигде ииси на небу могао видети облака до једко белило, из кога је киша лила и хладноћа се осећала; воће што је иза леда, који је овај крај неколико пута тукао, што је остало^ еве је прскати почело а нарочато шљиве. 5 след овакве трајне кише сваки живи зебао је од поплаве и сгоку је пригонио кућама, а од стрмих уеева већ је дигао руку. Заиета је и етрашно и жалоено посматрати како сабрата летаиа пропада;^посматрао сам евојим очама са једног брега у Горњем Добрићу поред кога протиче Јадар. Са мном је билз много сељана, који су дошли да ваде; свака је упро поглед у евоју њиву, на којој су му ила стогови подезени еа етрмном храном, или пак кретине јоште неевежене.