Male novine

судбоносни догаћаји спољни иза брда нижу — па сграхујући још, да иста бара ситничар ства не прогута и нашу Скуи штину , прмликом постојећег буџетског питања, нарочито приликом вотума војна нам буџета — ?а вае лепо молим да ми дозволите, да се јавно одвојим од Всше оцене значаја , који најновији, до сада и највећи, догађај на ДалекомИстоку, који Англо-Јаиански Уговор савевни, има и може имати на будућ ност блиска нам Истока. Да ће тај важни, као год и крупни, чин силно одскочити на све везе и прилике у Јевроли, да ће, пре а после, али неминовно, утицати и на развој догађаја на нашем Балка^у, о томе, Господине Уредниче, ја имам једнако мишљење с вашкм чланкописцем. Али, у чему се не слажем, и никако не могу да сложим, то је она његова иротивуборна теорија, по којој је англо јапанеки савез у једно и исто време и пријатељ и непријатељ Тројноме Савезу- од ноено, главноме члану истога Савеза: цоревини Немачкој Ако је тај савез у истини оно што га дотични публициста Фррнпуски, г. Андре Шерадам, и себи и другоме свету пред ставља, а имено, иродужење ан гло немачког савеза противу Русије, или и противу Двојнога Савеза руско-францускога, онда, доиста, шта ће ту „Бтћип(1 а , или Тројни Савез? И кад брже стиже тај англо-немачки савез, да, преко Тројнога Са веза, дакле и преко Аустрије и преко Италије, оетвари немачки програм, „Бгап^ пасћ, 0&1еа" ? Пре свега, Господине Уред ниче, не треба заборављати, да је Енглеска у самој ствари тако исто противна немачкоме Бгап^-у и немачкоме ширењу на наш Исток, колико год и рускоме Бгап§;-у, и руекоме ма шању за Цариград. Тек, уз силне прогесте и тешку повику од стране Гледсгонове Енглеске, повике, која је тадањега БиконсФМЛда и с власти срушила, допустила је Ентлеска, али не једној Немачкој него тек једној Аустрији, па и то тек окуиацију једне Босне!

Да! и на ту иривремену меру пристала је Енглеска једнога Биконсфилда тек у једној теш кој невољм својој — кад јој је т. ј. требало победоносне Русе терати са капија цариградских; и кад је, ваљада, и морала нешто дати тој Аустрији за њену сарддњу. Велимо ваљада, јер, као што се зна покојни Глед стон није никако хтео веровати да мора, већ је налазио: да Енглеска и треба и може да исгера Русе из Бугарске, а да не пушта Аустријанцеу Бос^у. — Е, али, рећи ћете, нема више славнога Г''едстона, нема више ни тога великога Енгле • за, ни тога моћнога поборника слободе и независности бал канских народа. — И нема, ако је реч о томе да ли је Гледстон жив за своју кућу и 38 овај свет. Али, ја не говорим на памет, кад ка^жем, да са Гледстоном није умрла и балканска политика жи" ве Енглеске; да се и Русм и Аустријанци љуто варају, ако мисле, да се Енглееке тиче" само далеки Исток азијеки, а не и ни мало овај наш блиски Исток јевропски; или ако збиља мисле, да су Бури оковали Енглезе у Јужној Африци, да гек што не зену!.., Већ дабог ме, Гоеп дине Уредниче, ја се, заједно са сваким братом Ср-" бином, иекрено надам: да и Русија и Аустрија имају до вољно мудрих државника на крмилу, да мзбегну свако игра ње ватром н г д нашим главама, и нашим и турским, амо на И • стоку. Али, ако и онај јессњашњк пут рускога великога ки-" ■ш у Беч, И овај садањи аустријскога ирестолонаследника у Петроград, значи иоремеКај, у место утврђења, постојећега стања (вШив ^ио) на Балкану, онда ја смем да будем пророк: да ће и пред Аустријанце , и пред све ортаке њихове у грабежи и подели балканскога Истока, искочмти какав англотурски уговор, као што је ово пред руске пријатеље Китаја искочио овај англо-јаиански уговор ! Није, аакле, Господине Уредниче, хтео сам да кажем, код далеког Истока, ннје прввиђен нн овај наш ближн Исток

И у то име, молим вас, да примите уверење мога одличнога поштовања. Београд, 15 Фебр. 1902 Ник. С. Јовановић „АМЕРИКАНАЦ"

ТЕЛЕГРД1И (од 16, фебруара) Парнз. Кад се министар преседник Валдек Русо враћао синоћ са својом некаком с новин&рског банкета, коњски трамвбј сударио се с његовим комима. Министар преседник и његова нећака контузовани су. Атина- Јуче је министар пре-«едник саопштио скупштини, да је министар правде Топалис дао ост вку и да ће министар унутр. дела привремено управљати министар. правде. Тополис е дао оетавку за то, што је пуковнику Кумундуроеу, који га је изазвао у аФери Карталисовој, послао своје сведоке. Двобој између То полиеа и Кумундурооа биће по свој прилицч данас. Хаг. Службено јављају да је неоснована вест, као да је краљица Вилхелмина најмила јед ну вилу у Сан Рему. Букурешт. Парламеитске седнице продужене су до 25. Фебруара. (од 17. фебруара) Нариз При одласку са бан кета новинарског, сударила се кола мин. председника Валдек Русо-а са електричним трамвајем. Об^м приликом.Валзе^-Русо, повреден је' доета озбиљно по прсима, рамену, и лицу. Лека ри препоручују апсолутан мир, а изјављују мишљење, да ће се моћи опоравити у року од 15 дана.

д, опис Трсгеник 6 феб. 1902 год. Уредништву Малих Новина Београд У броју 29 „Народне Воље 11 од 3, овог месеца ивашао је допие Г. Саве Николетића свештен. из Третеника као одговор на мој допис штампан у 6р. 16 „Малих Новина" од 16 пр. месеца.

Оче Саво! да ви изађосте са именом, да део свет зна који је тај попа што цркву неће, и коме преко 40 деце некрштене помреше. Ја знам а зна и цела парохија ваша, да сте ви тај попа, али остали свет то није знао Ви изађосте са дописом вашим те му казасте да сте ви. Донисом вашим место мене, ошинусте сами себе по ооразу. Оче Саво, поп цркву неће то сте ви. Да причам овде како је то текло, и колико сметње чинисте да се црква подићи може. а кад се тако реКи сломи, од вас то оте и зидање цркве отпоче колико ви сметасте да се црква свршити може, то 6и много дугачка прича била, а и неве. оватно је да може онако што бити од ј лднога слуге Вожија Олтара. Бољб је и верова^гније, да о томе проговоре зранична акта духовног Суда, која ће бити огдедало вашега рада за подизање цркве. Иста ће кавати, како вас духовни суд на поправку у неке манастире шал>е два три пута по 40 дана, а Архијерејека власт одузе вама стрешин! етво у цркви, те млад свешеник поста старији, а ви од старијега оче Саво млађи. Кад се оно 1898 год. преко лета ауниле апсане радикалима и нашим првим грађаиима за оговарање власти, у том времену оче Саво ви бијасте са либералима а сада се правите некакав вођа радикални овде у Третенику, а они ее од вас отресају па 6и још хтели, да горње ваше грехове, што идоете на поправку у неке манастире. пренесете да је то рађено са иартиског гледишта. Ово 6и можда могло и да прође онде, где вас свет не познаје, али код нас баш нимало. Одкуда сте ви могли бити кажњавани са <-партиског глееивд^а оида када бијаше овладао етрах и ужас због хапшења грађана, а ви оче Саво иђасте рука под руку са онима који ово вршигае. Далеко ме ова прича одведе. Рекох да ћу бити краћи. Молим вас оче Саво, причекајте да добијем акга за подиз^ње цркве па ће онда она да говоре. Сада оче Саво, да пређемо на други млого тежи посао. Ви признајете да вам је 40 ро деце некрштено умрло у папохији вашој. Црква Христова и вера прзвославна да ли може дозволити да се и даље попом зове онај попа, у коме оволики број некрштене деце помреше. То нека кажу црквене власти и Господин

НАМЈЕ НА ПРЕСТОЛУ кеторијскк рожаж ка жквотк балканекжх иареда ПО ЛИЧНИМ УОПОМЕНАМА И ЗАПИСИМА ГЛА8НИЈИХ ЛИЦА НАПИСАО К... А„.) (145) (НАСТАВАК) — 'Го је погрешно мишље ње, Величанство, и оно не може опстати, приметити прота. — Зашто г. прото?!.... Да се не бојите ту ви какве одговорности, па се старате, да ову ствар уклоните што даље од себе? Али немојте ме разумети криво. Нисам ја заузет за редовно суђење. Напро тив, ја баш желим да избегнем све оне дуге Формалноети, које су неопходне при редовном суђењу, па да се ствар реши бр зо и кратко. Али мени долази чудно, како ви ту ствар одби-

јате од редовнога суда духов ног, у коме сте ви председник, па ми изгледа да то чините из личних обзира — рече краљ набусито. — Не дао Бог, Величанство! Моје еу побуде овде сасвим друге!... Не мој, ја ту чувам Ваш положај, Величанство! — Онда извините и изволте ж изнети ваше разлоге — при хватн краљ умирено. Но прота не одговори одмах. Видево се да га је онај прекор краљев дирнуо. Тек после подужега ћутања он узе реч оли сад је говорио мало слабијнм, чисто потмулим гласом : — Моји су разлозл, Величанство, врло прости. Владалац је миропомазаник божји и његов је положај и у држа-

ви и у цркви оасвим изузетан. Краљ има своје прерогативе, које га уздкжу над оетадим грађанима, и то важи и у по гледу суђења. Према томе као год што владалац никад и ни у ком случају не може изаћи и стати преи редовни грађан • еки суд да га суди за какво дело, ието тако за краља није надлежан ни редовни духовни суд, нити се краљу може су дити по оним законским прописима, по којима се суди о бачним грађанима у њиним брачним споровима. То не би могло бмти чак ни онда, кзда би се краљ сам добровољно понудио да му суди редовни духовни суд. Јер, краљев пристанак на такво суђење пред редовним духовним судом не би значио кишта друго, но одрицање свију својих влада-

лачких прерогатива, управо давање оставке на краљевеко достоЈанство. Пристати наредовни духовни еуд, значи унапред примити цео окај постуаак (процедуру) који је за тај случај ааконом проаисак. А то значи краљ бм морао прво упутити суду тужбу прописно напиеану и прописно такееним маркама енабдевену. Затим бм краљ морао примати судске позиве, на којима пише: како ће се, по том и том параграфу, силом довести пред судију, ако не би хтео доћи сам добровољно. Прети му се дакле отворено, да ће га жандарми дотерати, ако сам добровољно не дође у означенам року. Сем тога и краљ и краљица морали би лич но предстати еуду, ради прописног мирења. које је такође з коном предвиђено. И тако би