Male novine

^ )

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИ лА 13© ВЕОГРАД, СРЕДА 25. СЕПТЕМВРД 1902. ГОД. ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

БРОЈ 263

кхеше шгшш

1е ретгг ј0шша1

ГОД. XVII.

8а стр. земље: Година 6 мес. 3 мес. 40 днн. 20 дин. 10 дин. у влату.

За Босну и Херцеговину: Година 6 мес. 3 мес. 50 круна 15 кр. 7*50 МОЈКД. БР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА аш СТР1Н1 Иетит ред. . . 20 и. д ЧЕТВт СТРДН1 Петит ред . . . 10 и. д. ВЕЋИ (ЈГЛ.АСИ по погадби ГЈрипосдано од рвда I д. Рукоииси се не враћају Стари С>рој 10 п. дин.

ДЕНА ЛИСТУ За Србију: Годива 6 мес. 3 иес. 18 дин. 9 дин. 4-50 д.

| СТЕВА Д. П0П0ВИЋ Државни Саввтник у пензпји

Јуче је Србија изгубила једнога доброг сина свог и неуморног радника на напретку и бољитку њеном — умро је Стева Д. Поповић, члан Државног Савета у пенсији. Покојви Стева родио се у Шаплу 25. Јула 1844. год., где је и основне школе свршио, а гимназију је учио у Шапцу и Веограду. Био је две године и на Великој Школи, на философском Факултету, одакле је као државни питомац за ФилосоФску и педагошку струку отишао на страну. За све време учења био је одличан ђак. На страои учио је у Цнриху, Верлину и Готи, откудај се у Србију вратио 1868. год. Тада је пок. Стева први пут ступио у државну службу, као писар Министарства Просвете, и од тога доба кроз дуг низ година, он је био изврсан радник на нашем просветном пољу и много је допринео напретку и поправци наше просветне струке. У томе правцу његова је велика заслуга за напредак наше Учитељске Школе, у којој је он, после пок. Еарића, био један од највреднијих и најоданијих радника њених. Он је израдио и устав за Учитељску Школу (за време министровања пок. Д. Матића), а када је та школа установљена, он је прво био њен проФесор, а доцније, када се преселила из Крагујевца у Веоград, и њен управник, кроз 2 и по године. Одан својој струци, увиђајући како раднику на просветном пољу много треба, пок. Стева ишао је и доцније 1873. год. — на страну (у Аустрију и Немачку), да попуни своје педагошке студије у практичном правцу и успео је, да неко време ради уз Дитеса у Вечу и уз Кера у Халберштату, дакле уз два човека, који су у то доба рачунати међу најбоље немачке школске раднике и педагоге.

1882. год. пок. Стева постао је реФеренат за основну наставу и са тога положаја, у почетку 1884. год., ушао је у министарство Гарашаниново, као министар просвете и црквених послова, где је остао све до Марта 1886, год. Од тога доба покојни С. Д. Поповић био је јале увучен у политику и његов мирни живот једнога просветног радника постао је од тада много бурнији. И ако се он неколико пута отимао и натраг враћао својој струци и просвети (као начелник просветног одељења у Мин. Просвете), ипак су га политички догађаји отуда отргли. Тако су га 1891. год. радикали, као начелника Министар. Просвете, ставили у иенсију н то је било његово прво пенсионовање. Наш политички живот гради од наших јавних радника сваштаре, често и против њине воље. То је морао на себи осетити и наш врли покојник, кога су политички догађаји одвели, те се морао одавати и таквим пословима, за које није имао стручне спреме. Тако догађаји од 9. Јануара 1894. г. довели су пок. Стеву на положај председника Пореске Уираве, одакле је доцније постао и Министар Финансија. Али и ако је на ово поље рада потиснут против своје воље. пок. Стева својски се трудио да и ту привреди што више може. Као председник Пореске Управе трудио се да у тој струци створи што више реда и рада и да уреди што боље статиетику, која је врло важна за преглед целокупнога рада у овој струци. Као Министар Финансија, пок. Стева закључио је познати Карлзбадски аранжман, којим је придично био смањен тадашњи ануитет наших државних дугова. За време његова министровања у Финансији Србија је платила 3 купона својих дугова из својих редовних прихода, што је дотле била велика реткост код нас. Али и ако је и на другим

пољима имао успеха, ипак главни рад пок. Стеве осгаје на просветном пољу, где су његови труди донели обилне плодове и очигледан напредак у нашој основној настави. Покојникова је велика заслуга за то што је наша Учитељска Школа дала Србији читаву плејаду народних учитеља, који се могу рачунати у наше најбоље раднике у основној школи. Он је и много и добро радио и на нашој педагошкој и школској књижевности. У опште, пок. С. Д. Поповић био је крупан и неуморан раденик на нашој просвети и само се може жалити што га је политика отргла од тога поља, јер да је непрекидно на њему остао, према големој вредноћи и темељној спреми својој, иок. Стева био би без сумње један од наших највећих просветних радника. Као политичар, Стева је припадао напредној странци и бројао се у њене прваке. На политичком пољу покојник је много радио и на нашој журналисгици и наше „Мале Новине" имале су срзћу да им пок. Стева, кроз поду?ке време, буде главни сарадеик. Његови новинарски радови из тога доба осгаће увек лепа тековина за нашу штампу, и наш лист у врлом покојнику губи једнога од искрених пријатеља евојих. Многобројни су покојникови радови и на нашој лепој књижевности. Он је превео више позоришних комада, многе одабране сгране романе, између осгалога и чувено дело Фламаријона „ Уранија ", које у облику романа износи многе научне истине из астрономије. Вредан и неуморан, пок. Стева доспевао је на све стране, да учини добра и да притече у помоћ многим нашим младим и нејаким установама. Тако је дуже времена неуморно радио у „Друштву за улепшаваље Врачара";стекао је заслуге за нашу „Врачарску Штедионицу„; суделовао је у оснивању нашега „Вродарског Друштва" и радио на мвогим другим при-

вредним и хуманим установама нашим. Пок. Стева у свима свејим радовима одликовао се необичном савесношћу и брижљивошћу. Вио је управо неуморан у послу и кад се каквога рада лати, умео је на њему истрајати до краја борећи се с на1већим тешкоћама. Као јаван радник покојник је био карактеран и савесан; као и друг и пријатељ биоје драгоцен; као отац породице неисказано нежан и добар. Он је преминуо сувише рано и за Србију и за евју породицу. Његовом смрћу губимо много сви ми, који емо имали срећу да га бројимо у своје пријатеље. Али највише у њему губи његова неутешна породица. којој нико и ништа не може накнадити овако голем и ненакнадни губитак, и којој овде изјављујемо наше срдачно најдубље саучешће! Драги Стево, предајући те данас матери земљи, твоји пријатељи лију над тобом горке сузе искрене туге и машу ти последње братско и пријатељско — збогом! Дака ти била српска земља, за коју си толико радио и урадио и коју си тако жарко љубио!

Р Е в и (ПАРАДНИ ПРЕГЛВД ТРУПА) Пошто су Њихова Величансгва заузела згодан положај на трибини, отпочело је деФиловање трупа. У парадном маршу, уз евирку војне музике, редом једна за другом, трупе су пролазиле у смакнутом поретку испред ВВихових Величанстава, одајући Им прописну војну почаст. Прво се појавио командант активне војске, руковалац маневра, ђенерал г. Д. ЦинцарМарковић са својим штабом и обостраним маневарским судијама — сви на коњима. Пошто је промарширао испред Њих. Величанстава, г. ђенерал са својим шеФОм штаба, пуковни-