Male novine

мојим л и ч н и м пријатељима! Овде није ни дипломатски агенат Велике Вританије, нити ее ова пупшоница има сматрати као дипломатска агенција те велике силе". Ја не јемчим за речимичну тачност тога говора, али јемчим за тачност смисла и садржине. То молим да вреди и за ово даље. Затим је узео реч БутлерЏонстон. „Без икаква претеривања ја могу да кажем о себи да уживам лично поверење Његовог Царског Величанства Султана, и да уживам оријатељство главних људи на двору и на Порти. Ја сам дошао овамо једном врло деликатном поверљивом мисијом. Није ми њу дао Султан; али су ми је дали људи од пресудног уплива на Султана и на Порти. Зато ћете добити одмах несумњиве доказе чим се дође до начелног споразума. Ево у чему је ствар: „Ми на Порти и у двору султановом знамо да Србија није спремна за рат, да ни Србија, да ни Кнез, ни г. Ристић, не желе рат, али да се ви гурате у рат, и да ће по свој прилици упливима, који са стране долазе подлећи. „Ми на Порти и у двору султановом знамо сад већ позитивио да је Босна за нас, то јеет: за турску царевину, изгубљена, и да ћемо може бити и много више изгубити ако дође до рата с Русијом, а до тога ће рата доћи ако ви уђете у акцију, јер се ради тога и гурате у акцију! Око Султана и на Порти има државника и патриота који резонују овако: кад је Босна на сигурно за нас изгубљена, зар није боље да је уступимо Србији него Аустрији? И особито ако би погодбом са Србијом, уступајући јој под извесним условима Босеу, одвратили на-

ОПЕТ ВАМПИР (Из бележака Гоеподина Кдода) (НАСТАВАК) — Проклета сам, драги мој пријатељу. повикала му је. Јест, проклета еам вбог гадне матере, од које сам бегала кад сам се ,оно с тобом нашла на оној игранци. 11р во је продала моју сестру ономе човеку који ми јв дао овај прстен, па је затим хтела и мене продати истоме неваљалцу. А тај се зликовац сада свети клеветајући ме. само да скупо платим срећу којом нигда њега нисам хтела усрећитн! Јер више не може бити никакве сумње, човек кога си ти данас при мио, помагач је моје матере... — А и твој, несретнице! повиче Блах ван себе од љутине. — Ево ти ирстен што си ми га ти дала; жало час еам га хтео ногама рав

род српски да не улази у рат с нама, па да тиме избијемо извесној руској партији из руку средство, којим гледа руску Империју у рат да увуче! „Ја сам послат да поверљиво испитам: хоће ли кнез и влада његова пристати, да уђу у поверљиве преговоре с Портом о уступању Босне Србији мирном и пријатељском погодбом? Ако хоће, доћи ће амо други повереници. Али ми је наложено да пре свега положим као претходни услов за отварање тих преговора: да се г-ну Еарцову и Приицу Вреду ништа не поверава, ни о овој мојој претходној мисији, ни о преговорима, док се погодба не доврши, не потпише, и не постане свршено дело!" „Г. Вајт ми је казао да вас двојица имате приступа код кнеза. Можете ли ма израдити приватну и поверљиву аудијенцију у кнеза под условом, који вам мало час поменух, то јест: да се о предмету моје мисије ништа не казује ни руском ни аустро-угарском агенту Ја сам налазио да г. Филип треба да узме на себе мисију да види кнеза, и да му саопшти све ово што нам г. Бутлер-Џонетон каза. Г. Филип опет налажаше да ће мање пасти у очи ако ја, који и онако често идем у двор, отидем сутра те Његовом Виеочанству реФеришем о овоме што смо чули. Ја сам доиста сутрадан рано отишао у двор, и исприпао кнезу све што нам је г. Бутлер-Џонстон синоћ саопштио био. Енеза је то јако заинтересовало. Заповедио ми је да одмах г-дна Бутлер-Џонстона у двор к њему доведем, да га уверим да он — кнез — даје своју реч да не ће ствар саопштиги са своје стране ником осим наравно председнику гавити. Увми га! Однеси га својој! породици уа оних шееет хиљада ди нара као уцену коју су твоја мати и н»ен помагач утврдили аа твоје курвањске поелове! Млада се девојка оеетлла емртно увређена тим презрењем од стране свога драгог, па писне до ерца потресена, Прими свој иретен. па у® викне: — Рекла сам ти, како ће ми овај прстен само несрећу донети! А кад ти ипак не верујеш мојој очајиој одлуци по којој сам хтела само да се уклоним од своје недостојне породице, већ ме враћаш онима који су ми само пропаст припремали, мени је шилија смрт. Збогом! Наврати се сутра, прекосутра на ку ћу у којој се ивлажу самртници, па ћеш ме у њој наћи мртву, кад ме више нсћеш живу по вољи оних који ме тако страшно осуђују. Вбогом! И млада девојка одлети као му-

свога министарства и да очекује да г. Б. Џонстон после аудијенције отиде да лично говори и са г-дином Ристићем. Г. Бутлер-Џонстон је још то исто јутро имао дугу аудијенцију у кнеза. Да ли је ишао Г-дину Ристићу не знам. Двадесет и четири сата после аудијенције у двору г. БутлерЏонстон је отпутовао у Цариград нагло и пун и жалости и срдње што се једна мисао тако сиасоноена за Србију и за Турску, не да остварити. Ео је, зашто и како целу ствар покварио о томе не желим да говорим данас да не позле^ујем ране, које се залечују. Савест ми налаже да кажем да то није био ни кнез, ни г. Ристић, ни г. Филип Христић, нити сам ја тај био. Вест о напрасној смрти Бутле-Џонстон подсетила ме је на тај један моменат, кад је изгледало да има могућности за споразум с Портим о уступању Восне Србији. т 1ини ми се да би било неправедно не поменути његову радњу у томе погледу данас кад помињем смрт његову. А чини ми се да је вредно да се зна да је један такав покушај за споразум о Босни са Србијом чињен из Дариграда. А да је он доиста чињен томе има срећом осим мене још један жив сведок стари и заслужии српски државник г. Филип Христић. Ваља да кажем и то, да сам у оно време ја сам лично помишљао, да је то била енглеска влада, која је, сазнавши за извесне погодбе између Аустро-Угарске и Русије, хтела да „жредвари" извесне догађаје. Али сам се позније, као посланик Србије у Лондону, уверио да је она акција потекла само и једнино из иеицијативе- неких турских државг ника и њиховог пријатеља Бутлер-Џонстона, а никако из ња. Драгарг јој је у први мах хтее потрчати за њзм; али га од те намере аадржи лажан стид. Бојао е« да га не вуче ва нос девојка чија се мати упорно хтела кориетиги љубављу њеном, Пошто је одраела у кући у којој је само раепуштеност владала, никако му није ишло у главу, да је та девојка могла из такве куће побећи само у тој намери да где нађе склоништа у сво јој љубави. Кад се мало јаче прибрао, кад се мало више раехладио, сетио се оне ноћи, када се еа овом девојком упо знао мислећи у први мах да има посла с каквом обичном разувдани цом, док није ону ноћ провео с њоме како је проведе сретни муж у на ручју праве девојке. — Ба! ре&и ће тада сам себи, па шта ми све то доказује? Докааује ми да су париске девојке нрво по кварене по својој души, па тек онда

ивицијативе енглеске владе, која је и пре берлинског конгреса верно као пријатељ стајала уз Аустро-Угарску. Наравно да у Форењ-Офису има извештај г-на В. Вајта о доласку Бултер-Џонстона у Београд, о његовој мисији, и о узроцима због којих није усоела. Али знам и то да се покојном г-ну Вајту са меродавне стране замерало што је ма и за један минут мислио, да своју приватну личност може да одвоји од свога званичног карактера, па пошао своме пријатељу на руку да српском кнезу и бар неким српским политичарима донесе предлог о усгупању Босне Србији! Знам, да је данас „Туркофилство " непопуларно у престолници Српства. И опет ае могу а да јавно не узданем: „Ах, да је било среће да смо се онда с Турском споразумели!" Ако у овој жалосној историји може да има неке угешне поуке, онда је ова за мене у томе: као год што је дошао био један тренутак у коме су Турци налазили да је њихов интерес да понуде Босну Србији, тако може наступити тренутак, у коме ће Турци наћи да је мања штета њихова ако понуде Стару Србију Ераљу народа српског! Али, да не би било како је било, народ српски треба да чува слободу свога рада, своју самоопредељивост., Чеда Мијатови*.

ИЗ НАРОДА Бања Краљице Драге. Приликом путовања! Њихових Величанстава у Лесковац и Врање, Њихова Величанства су свратила и у Врањску Бању. Ту је народ одушевљено сачекао свогаЕраља и своју Ераљиду, а исгом приликом предс'1'авници тога краја тражили су милостиво> долаае до друге овоје поквареноети! У овом ми случају мати продајв чн стоту своје кћери за шесе® хил.ада динара. И иеплатићу ј ој : ту уцвну уз своје ду4око нрезирање ове ниске завере. Али ј'е Влах узалуд овако разлагао, јер је и покрај ^уога свога дубоког нрезирања др ааноеа волео ову лепу плавушу. Притом су му једнако звониле у ушима њене носледње речи: Дођи сутра или прекосутра У кућу у којој се иалажу на углед злосретни покојници, па ћеш међу њима и мене наћи мртву кад ме већ нећеш живу по жељн оних који ме тако немилосрдно ооуђују". Сутра дан се истина бог на ову изјаву мало смешио, али је ипак отпао до те куће. А кад тада није застао тамо мртво тело своје драгане, вратио се шапућући: — Знао еам ја да ће тако бити, (настзвиће @е)