Male novine

Овај је захтев, дакле, био апвурдан и ни мадо неозбиљан за озбил>не народне преставнике. 2. Леи® је то што се народви носланици брину о политичким слободама народним и траже од влздв да што вре иоднесе Скунштини на решење закон о зборовима и удружењима. Али је тако исто и лепо и паметно да се рачуна и с физичком могућношћу, да ли се имало довољно и времена в потребна материјала да се то и учини. А кад се зна да је г. Велимировићева влада једва месед дана била на управи ондн је и јасно и несумњиво, да ова за тако кратко време није могла ни проучити а камо ли снремити један тако важан закон, којим се нови Устав уводи у живот. Па и нокрај евега тога, влада ј« била обекала да ће још овом Сбзиву поднети закон о зборовима. а закон о удружењима доцвије. Али народним оцима ж е љ н и м с л о б о д а ни то није било доста, и они су изгласали г. Велимировићевој влади неповерење. 3. Ноновно постављање г. Каменчића могло се и не допасти радикалним Фузионашима; могло им је оно измедати и неумесно и неуиутно. Али г:оји ће наметан човек због једног чисто личног питања ебарати и ништити читаво једно стање, и читав један сисгем за које в е ћ и н а вели да су његове присталице и пријатељи?!. Таква ситна лична питања могла су се повољно расправити и путем интерпелација, којима обилују наши данашњи посланици. а нити се мора нвти се морао ниготити читав један са«тем ? коме се као највећи пријатељи показују баш они, који еу га оборили. 4. Право помиловања је једно од уставних орава Круне, па је Ј е д н о <|| з=ј= Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) —— (150) (нАСТАВА .к) — Јесу ли ти људи у Скупштини нолудели 1!... Знаду ли ©ни шта раде'?!... Та дворови не дају то ни поменути и ово је еамо лудо и беспослено крпање народа. Ето, најближи аустрајски двор, па неће дати ни да се помене о повратку Милошевом!... А тако исто мисли м тако ће се исто држати и покровитељски двор руски. Да има 50.000 војске са собом, па Милош не би могао сада ући у Орбију!... Само узалуд дангубе и пред светом брукају и себе

тако она имала право помиловати и г. Огокића, тим пре што г. Стокић, ако би у истини и био право оеуђен, не улази ни у какве политичке комбинације нити он једини може реметити успешан рад читаве једне велике политичке групе и читавог једног политичког сиетема. Дакле је и ова замерка апсурдна. 5. Најзад остаје најглавнија замерка: што је у споразумни кабинет као министар војни ушао човек, који „једе уставе". Тн је замерка јасно и одре ђено исказана и у опозиционој штампи и у радикалном клубу скупштинске већине. Може се министар војаи ђенерал г. Милован Павловић коме допадати или не допадати. То је етвар укуса. Али је неоспорно да је К р у н и н о п р а в о и з б о р а владе, а посебице министра војног, као што је неовиорно и то, да војници, т положају министра војног, нису аолитичке личноети. Они се баве само војничким пословима, и ак© се г. Павловић нашао у кабинету који је „јео" на и „појео један Устав", то је свакојако било за. то што он као војник није имао о томе шта е:и мислити ни нресуђивати. Нећемо да говоримо о томе, коко су баш у чисто радикалним кабинетима и минисгри спољних послова и министри војни бивали људи, који су се у истини истакли као радикални политички противници. Али евакојако не можемо а да не напоменемо, да су г. радикални Фузиоваши имали и пута в начина да у Окупштиеи претресу и реше и то питање. Све ово јасно показује да го спода, која су довела до оставке и други споразумни кабинет, И 4И не знају шта раде или и себе и сав свет обмањују како су они за споразумну политику. Свакојако ова гоепода нису паи Србију. Неће Милош, ако Вог да, ни нагвирИти у Србију. Ваталака био је такође срдит, као и остали. Ов је предлагао да се они у Оовету чине невешти што је Скупштина прогласила повратак Обреновића, па да советнини и попечитељи чине своју дужност — т. ј. да изберу заступнике књажеве, који би заузели књажевску власт и одржавали ред и спокојство у земљи, док се не види шта ће даље бити, да ли ће покровитељски дворови истакнути за Орбију новога књаза, или ће учинити какав друкчији распоред. Други советници говорили су да би на тај налие у Ор* бији биле истакнуте две вла»

метно поетупила и јамачно ће доћи дан када ће и сами увидети своју данашњу погрешку и кајати се за њу. Али позна кајања слабо што вреде.

ДОПИС ИЗ ЛОНДОНА (01 нашега редовног допиеника) Лондок, 29, Октобра (НАСТА -ВАК) Тп се церемонија на такав начин обавља у очи 9-ог Новеибра већ од скоро пет стотина година; она. се тако и сада иввршила. Њоме је извршена „Фикција" да је слобоДно грађанство на слободан начин ееби изабрало кмета. Требало је са,д само још да се добије потврда краљева. Краљ је тако узвишен да он неће сам да пошље ту потврду кмету, него кмет мора да дође сам лично по њу ономе јавном Функционару, коме је краљ пре много стотина година ооверио да га нри томе акту заступа. За потврду ту кмет не одлази министру унутрашњих дела, него врховном судији ( ГјОгсЈ СМе^ Јћв^ее), без сумње зато што ДордМер врши у извесном обнму и еудсау власт. Да покаже своје поштовање према краљевском аукторитету, а. уједно и да докуаентира сво•ј <у -ДОСтојанстБО као .кмета главног града Лондона, Лорд Мер иде по своју потврду врховноме судији окружен највећом помпом и парадом, Отуда. је за лондонско грађанство, и особито за масу сирвмашнијег народа која нема новаца да иде у позоришга, девети Новембар п. н. велики данГ Философски расположене публицисте. журналисте и иолитичари, промукоше проЕоведајући како је таква парада могла некада, пре нвколико векова, одговарати ондашњим сувременим приликама и укусима „али данас у де — влада, коју је изабрала Скупшшна и влада коју би створио Совет Државни. Тако би се земља могла поцепати на два знвађена табора, а отуда могли би се изродити сукобм и опасна трвења. Стога треба окретати другим путем и азабратм други начин, хако да се пресече заночети рад скупштински, којим се опет повраћа и учвршћује дивастија Обреновића? V овој препирци падзли су разни предлози и чула су се сваковрсна мишљења. Оваки се мешао у говор и често се у еоветској дворани дизала то» лика галама, да се тешко могло чути шта ко говори. Највише их је бвло ва то ? да се

просвећеноме демократском двбу она нема емиела, и унраво ]е само једна комедија, која је у толико жалоснија у колико је у њој главни глумац „слободно изабрааи етарешина слободног грађанства" ! Алн нико доеада није имао куражи, нити ће је још задуго ко имати. да прекине с традицијама које су се кроз толике векове одржавале и попгговале. Управо она влада, која би дрзнула да спречи ,, инраду Лорда Мера сматрала би се да укида грађавству неку традиционалну његову слободу, и ■ не би добро прошла. Могло би се чак аргументоваги да је та парада сасвим демократска установа, јер њоме се даје прилика стотинама хиљада лондонских становника да покажу да ли „санкционишу" избор кмета, јер ако „народ лондонски" налази да је нови кмет човек на овоме месту, онда га он бурним акламацијнжа ноздравља, а ако он то није онда га маса света дочекује звиждањем или „јечањем" (^гоапв). Ако је судити по маси света која се сгекла по улицама да гледа параду Лорда Мера. онда» се мора мислити да је она данас поиуларнија но икада, јер је и по уверавању еаме цолиције света било више н» икада досада. (Наставике ев)

ТЕЛЕГРАМИ (од 8, повембра) Атина. Како јављају лиетови из Трикале (Тесалија), неколики бугарски устаеицс* које су Турцк- гонили, побегла су. на грчко земљитте, где су се. преставили грчжим властиш. Једеоме је име Јанкав. Сви ^се држе у затвору. ^ариград. Овима војним и грађанским властима на бугарсеој граници саонштена је ипостуии по аредлогу Ваталакино« и да се изберу људи,, , који ће правремено узети на се књажевеку власт, па о томе Скупштину само да известе. У том смиелу још је раније био спремљен чак т еам акт, који овај избор књажевских жамесвика објављује и утврђује. Тако бл .Државни совет и учинио да га народна Скушнтина није овакопретекла. Сада пак тешко је било ударати на Скупштину и њен рад огласити као неупуган и незаконит. Највиђенији советници и попечитељи били су ту у двоумици и пометњи, шта управо да се чини, и то је ометало целу ствар. (наетавике се)