Male novine
Јхапшенога и да испита да ли шш саучесника. Порт Саид. Рагни брод „Год Жопе" с енглеским министром колонија Чемберленом, привпео је јуче у јутру овде с малим задоцњењем због рђава времена. №1адрид. По депеши коју су добили листови из Тангера, еултанове су трупе нанеле тежак пораз бунтовницима у области земурској. Султана устаници у мало нису заробили. И његове су трупе претрпеле велике губитке. (од 23. новембра) Цариград. „Хавасова Агенција" јавља да је Француска, која је у октобру тражила од Порте да ии тренутак више неодуговлачи увођење реФорама у Маћедонији, сада, пошто *у реФорме публиковане, јако настојава на томе да се те реФорме одмах и озбиљно у дело приведу, да би се отклониле опасности скорога општег устанка у тој провинцији, који свих страна прети и чије бш последице биле недогледне. Букурешт. Министар унутрашњих дела, Балаћен, из адравствених разлога, дао је оставку. Министар гра^евина, Стојическу, узео је портФељ жинистарства државнихдобара, мндустрије и трговине на меето Нурелијана, који је поетао председник Сената. Порт#ељ министарства грађевина ©тправљаће привремено Стурза.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Њихова Величанства, Краљ а Ераљица, за прво време Свога бављења у Нишу, неће ником давати аудијенције. Иинистарство финансија по*жва све државне повериоце, који ма што имају примати од
државе до 1901 год. закључно, било по признаницама и рачунима за испоручену какву набавку или за извршени какав посао, било по депозиту и обуставама, да се најдаље до 31. децембра ов. год. пријаве главној државној благајници оригиналним документима примања или изводом из тих докумената. Пријаве се примају сваког радног дана од 9 до 12 часова пре подне. Отпутовали у Ниш. Синоћ су отпутовали у Ниш министар преседник ђенерал г. Д. Марковић и министар унутрашњих послова г. Взља Тодоровић. Једно питање. Ваљда није нигата ружно питати кад човек нешто не зна, а изгледа му чудно. Да упитамо дакле и ми. У службеним „Српским Новинана" читали смо да јо г. Владимир Јовановић постављен за доживотног сенатора. У „Српској Застави" бр. 24-5 читали смо да се г. Вл. Јовановић међу првима потаисао на програм, који тражи укидање Сената. Нигде нисмо читали да се г. Вл. Јовановић одрекао тога наименовања за сенатора, које у осталом није могло ни бити без његовога добровољног пристанка. Изгледа нам чудно, с тога питамо: Како то, да г. Вл. Јовановић овамо тражи укидање Сената, јер је начелно убеђен да је Сенат штетан по Србију, а овамо, у исти мах, прима се да буде доживотни сенатор у том истом Сенату? Бићемо благодарни свакоме, ко нам ово објасни. Резолуција либералне конфереиције. На либералној конФеренцији, која је била 21 о. м. у кући г. Авакумовићевој учествовало је 69 чланова. На тој је конФеренцији решено: I. Донет без учешћа Народ-
БЕРЕ30В0КИ ПУЦАО НА ЦАРА («1 уепомена Гоеподина Клода.) (4) (НАСТАВАК) Убилац се с испаравлисаним ха лдааама а крвава дица скљусио под људском лавином те га ва часак нмво више није могао видети. Доме га је пак успламтели свет га аио ногама помамно| вичући; „Смрт Јликовцу! смрт вликовцу!* Ступа је тада са Сауштоњом био аа кошијском пољу, те одмах јави ввоме другу шта се догодило. Руља је убицу са брежуљва с кога је на цара нишанио свукла на нодножје где су га од очевидне змрти ваклањала два ОФицира с агентима. Злоеретник је само падао и диаао се, а таман га је руља хтеда понова у ру^е шчепати једнако безомучно вичући како га треба обе «пи на оближње дрво, наједаред
се пред ову разјарееу руљу исиречи Спуштоња свом својом енагом. Роб своје дужности по којој му је ваљало свакога убицу по што по то предати жива власти, Спуштоња ее био тврдо одлучио, да и ово га влосретника одбрани од ускипе ле руље, која му ј« хтела сама пресудити. Али ни он при свој својој снави не би могао ништа учинити, да му није упомоћ прискочио Сту па. Позивао је ва собом све агенте који су овде онде штрчали у раз јареној гомили, па је с њима доаао до јадног Спуштоње Кад је пак светина спааила с каквом је он вауветошћу убицу ваклањао, одм»х је и њега обележила као његовог помагача. По свој прилици би у овом тренутку и својим животом ва њега платио, јер је снага Ступина била недовољна да га ваклони од обесне руље, која ®е хтела на платити и с убицом и с његовим
ног Представништва. Устав од 6 априла 1901 год. није могао и не може послужити као основа за сређивање и консолидовање унутрашњих одношаја државних. С тога либерали сматрају за дужност да захтевају ревизију Устава легалним путем: у смислу поузданијих гарантија за јавне слободе и са организацијом Народнога Представништва у чисто демократском духу. II. Кабинет г. ђенерала Цинцар-Марковића. не одговара ни духу данашњега уставнога реда, ни Фактичким одношајима и приликама у земљи. Са тога се акција либерала. објективна и начелна, има продужити и противу тога кабинета, — III. СвакЈ потпомагање режима од 6 Новембра противно је идејама либерала и одржавању њихова јединства, IV. „Српска Застава" остаје орган Либералне Странке. Изабран је одбор за руковођење послова. Тај одбор састао се 22 о. м. и конституисао овако: преседник: Ј. Ђ. Авакумовић, први потпреседник Ст. Рибарац, други потпресед. Др. Воја С. Вељковић. На исгом састанку одбора изабран је Финансијеко -економни одбор за проучавање наших Финансијеких и економних питања и за израду предлога о унааређењу истих. У тај од бор ушли су: г. г. Владимир Јовановић, др. Воја Вељвовић, Милош Туцаковић, Спасоје Стевановић, и још два члана; а одбор је овлашћен да може ангажовати и консултирати и друге пријатеље компетентне за то питање. Одлучено је: да редакциони одбор „Српске За саве" саставља председништво одбора и г. Владимир Јовановић са још једним изабраним чланом. Нласна лутрија. Прекосутра, ваштитницима. Настала је права битка ивмеђу агената, који су хте ли живога убицу предати власти, и руље која му је хтела пресудити на ономе мосту са кога је влочин покушао. То је била одиста огорчена борба, у којој су агенти убицу час имали у својим рукама, а час им га руља отимала, те су и сами били у истој опасности у каквој и сам убилац. И да овим агентима није на време притрчао у иомоћ читав одред варошкик позорника, убилац не би дочекао да му су ив рече васлужену осуда, већ би му се ва његово гнусно дело по кратком поступку пресудило на кошиј ском пољу. А и кад су варошки поворници увели у евоје руке неао8нвтог вликовца, морала је војска увдржати народ, да га не отме од варошких поворника. Ето то су ми испричали Спуштоња и Ступа после евојих нанора
у понедељак 25. о. м., отпочеће зучење срећака и згодитака класне лутрије у последњој класи садашњег кола. Народно Позориште. У суботу 23. о. м., предсгављаће се први пут ј Габријел Боркман, драма у четири чина, написао Хенрик Ибзен. Значај Ибзенов у драмској књижевности познат је и Веоградској публици, која је у овој години неколике Ибзенове драме примила с искреним допадањем. Габријел Боркман заслужује и нарочиту пажњу, јер је на једном од најугледнијих места у низу Ибзенових драма. Прекинуо преставе. Наш први народни комичар г. Ђорђе Бабић, услед изненадне болести своје жене, прекинуо је преставе, које је давао у Нишу у „Хотел Ввропи", о чему извештава поштоване грађане, и моли за извињење. Концерат. Ђачка Трпеза приређује концерт у недељу 24. ов. мес. у 4 часа по подне у сали Велике Школе с врло одабраним програмом. Улазна цена 1 дин. од особе. Раније распродате улазнице по 50 п. дин. важе са доплатом од 50 п. дин. Позив на упис. Управа I ве Столарскебраварске задруте за међусобно помагање у болести повреду у раду и смрти, повива ванатлије, раденике и раденице, да се упншу у ову вадругу. Задруга ова ва сада стсји готово понајбоље од свију постојећих, како са члановнма тако и с капиталом. Да је ова вадруга на чврстој основи докаа је то, што постоји и потпомаже својв чланове већ пуних 20 година. Нај корисније је ва чланове то, што ова Задруга лечи и оне, који несретним случајем онеспособе ва рад. Упис се вргаи свако вече од 6 и по до 8 часова, и недељом од 2—5 часова. Улог је месечни ва мушке Г50 а ва женске 2 дин. Стан: Македонска ул. бр 24. каФана гЗлатан Ј1аФ к (Игњата Петровића).
не би ли овога царског убицу жива дотерали власти; а тада је он већ био у управништву полицијском, где је увимат на одговор за ово своје недело Човек жоји је извршио овај напад био је Пољак, а ввао се Березовски. Био је врло млад човек, а побегао је у Француску после последње побуне своје отаџбине. Био је обичног пораста, а доста снажног састава. Имао је словенски облик, очи дубоко плаве и живе, а у њима се огледала велика равборитост и одважноот; чисто вас својим очима помилује кад би вас погледао. Али је кров ову благост провејавала и уцвељена ивгнаничка душа. Склонио се у Француску, где је од 1865 године као меканичар радио у једној Фабрици; али се као Пољак није мвшао са својим друговима (наетавићв св)