Male novine

ГЕДЕФОИ тт ТЗДОРбВИЋА 13© БЕОГРДД, СРЕДА 27. НОВЕМБРА 1902, ГОД. ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22в

<ШНА »1НСТУ 8а Србнју: Г!однна 6 мео 3 вее. 18 дин. 8 дин. 4*50 д. 8а етр. земље: Г !дина 6 нес. 3 мес. 40 двн. 20 дин. 10 дин. у адату. ла Восну в Хери,еговмну: Гадина 6 мео. 3 мес. 80 хруна 15 кр. 7*50 ШЕД.ВР.5П.Д,

ЦЕНА 0ГЛАСИМА ЕРВЈ СТРЈША Петит ред . . . 20 ј. д. ЧЕТВЈРТА ОТРЈЛА Петит ред . . . 10 и. д ВЕЋИ ОГЛА 00 по погодби Лрипоолаио од реда I д Рукоииси се ие враКају Стари број 10 п. див

ВРОЈ 326

ШЖЕ ШТШ0

Директор и вдасиик ЕРА ТОДОРОВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј01ЈНМА1

ГОЛ- XVII

Продаецита у унутрзшњасти Молимо све наше продавце

08 унутрашњости, да до 8. де-

цембра закључно пошљу новац,

обрачун и непродате бројеве за месец новембар. Јер ко то

не учини, лист ће му се одмах

обуставити а дуг судским путем

тражити.

Адк/ш. „(VI. Н."

10.030 дпхара у вребру тражи се на велико имање у Београду. Интабулација на другом месту. Упитати у администрацију „Малих Новина". 587

ДВОЈАКА МЕРА Госиодгте Уредниче, „Одјек", у бр. 42, 44 и 4К нктгаг« т ;

~ ТјЈј ■ а., ■1 Т< •- - г\ и ии*а 1 V * ■

Светомира Николајевића због једног говора његовог, држаног 15. (28) октобра о. г. у Фрамасонској великој ложи у Будимпешти, која је ложа тога дана прослављала 100-годишњицу рођења мађарскога родољуба Лајоша Кошута. Први напад на г. Светомира извршио је новосадски „Браник", а „Одјек" је једва дочекао тај испад, и са слашћу прештампано све оно што је тим поводом „Браник" натрпао, па је онда и он у два своја броја те „Браникове" лудорије још допунио СЕОЈИМ рођеним будаааштинама. Ми нисмо позвани да бранимо г. Светомира. То ће он учинити и сам, ако нађе за вредно. Ми о тој ствари (која је од општег интереса) хоћемо кратко и разговетно да проговоримо са чисто начелног гледи шта, како се не би у заблуду доводило наше јавно мишљење Пре свега јавља се питање: шта је то тако страшно рекао г. Светомир, што би оправдало оне испаде „Браникове" и „Одјекове", који се најблаже могу назвати махнитим? Он је — но „Бранику" и „Од1еку" — рекао ево ово:

Нећу да кажем, да су Мађари били сасвим празедни ирема Србима ; ни то не кажем, да српвки народ није имао никаква уврока да буде незадовољан са евојим суседом, али осећај, осећај који над свима влада: осећај високог поштовања био је према народу, који се дигао да сломије окове гираније (г 1848 и 1849,), који се пожртвовно борио, да поново дође до слободе. Јер нема на евету народа, који би тако добро знао, као ми, шта вначи бнти робикоји толико зна оценитивредност слободе, и ону жртву. што се за њу подноси." Ето, то је сое што је рекао г. Светомир. Још је испричао, како је, после свршене буне г. 1849, када су се у његово село вратили ратници из Војводине, чак и једна жеоа — како чујемо г. Светомирова мајка — осудила тај рат као неправедан. Па шта има у тој изјави г. Светомировој штј би онравдало о н о л и к у бесомучност „ Браникову" и ..Одјекову" 1 —и „Тјрааику"- Даље неиемо да говоримо;. знамо ми шта и где њега жуљи. Ми ћемо се разговорити само с „Одјеком". Шта има у тој изјави што би у истиви заслуживало, да се она, као што то „Одјек" чи ни, назове „ несриском„издајничком ?" Ми ту апсолутно не видимо ничега ни несрпског, а камо ли чак и издај ничког. „Одјек" је нросто мислио — рачунајући на необавештеност великог дела српске чита • лачке публике — да је уграбио згодну прилику да нападне г. Светомира, кога не воли, као што у онште не воли ниједног истински паметног и озбиљног човека. У ствари иак, „Одјек" и сам не мисли онако како је то набубао против г. Светомира. Ако жели за то доказа? Ево га. Није то било давно, ако се не варамо у 37. бр. „Српског Књижевног Гласника", изашао је чланак „ Срби и Крвати", који је прештампан и у „Србобрану" (јамачно за то што се с њим слагао) и због тога чланка — како Хрвати тврде — извршени су они дивљачки дога1/АЈи у Загребу, који су нам свима познати. У том члан

ку пак, казато је, у једној примвдби, чисто и јасно: да је држање Срба нротив Мађара г. 1848.-1849. било иогрегика и да се Срби ни мало немају разлога поносити тим својим иостуишч, јер су војевали против слободе другог народа. То је за цело много жешће речено но што је ово, што је рекао г. Светомир, јер ту нема оног правдања Срба, које се налази у г. Светомировом говору. Дакле, ето шта је речено у „Срп. Књ. Гласнику". А међу тим ми ни до данас нигде нисмо читали да је „Одјек" осудио тај чланак „Сри. Ењижевног Гласника". Наиротив, познато нам је, да су људи око „Одјека" тај чланак одобравали, Зашто и откуда та двојака мера'2 Зашто је много блажи говор г. Светомиров и несри

штрије мишљење »Срп. Књижевног Гласника" тоније? Нека нам објасни „Одјек" ту очевидну разлику. Биће свакако с тога, што у „Орп. Књижевном Гласнику" пишу „Одјекови" једномишљеници, а г. Светомир је „Одјеку" црн пред очима. Има ли у такој радњи „Одјековој" итруни политичке или ма какве озбиљносги и нравичности? Нека о томе пресуде непристрасни читаоци. „Али Срби у Угарској пиште од душевних мука, на које их ударату пријатељи Г. Светомира Николајевића..«." вели „Одјек". А кзд „Срп. Књажевеи Гласник" пише, како онда 1 — оеда јамачно „Срби у Угарској" не пиште, је л те И зар „Срби пиште" само у Угарској, то ваљда због г. Светомира?! У осталом ми бисмо чак рекли, да је данас од свих Срба, који живе ван слободних српских држава, још најбоље баш онима, који живе у Мађарској. Или зар није тако 1 Погледајте шта се ради са Србима у Хрватекој, Славонији и Далмацији, у Босии и Херцеговини, у Ст. Србији и Маћедонији и у Вугарекој.

Најзад, ако је Србима у Мађарској данас баш тако горко и чемерно, да не буде ту и нешто мало кривице њихових тамошњих ирвака, који су водили до зла Вога невешту политику, а за то их чак и данас не прекоравају, него их чак и у звезде кују! Да су којом срећом г. 1867. — кад се Угарска извила испод јарма аустријског — били на челу тамошњег српеког народа истинеки политичари, а не са свим обични дилетанти, друкчије би данас етојала срп. народна ствар у Угарској! И сад ко је крив за све то 1 — молимо не емејте се — Светомир Николајевић! У осталом данас је мишљење свих озбиљних политичара о догађајима г. 1848.-1849. потпуно прећишћ., пречишћено управцу да је ондашње држање 11иТнкма7?1оУи су још и данас код очију слепи, за то није довољан један чланак, за то би требало написати читаву књигу. Овде ћемо, цримера ради, изнети само једно једито питање: Шта мислите, да се г. 1849. Угарска одвојила од Аустрије и постала самостална држава, зар би се могло десити ово што се десило г. 1878. у Сан Сте®ану и на Берлинском .Конгрееу, и би ли данас Босна и Херцеговина биле аустријске? Али узалуд је то говорити „политичарима" „Одјекове" багре! У политици они само звају да дрече и да грде! А Светомира богме имају и за што. Стегао тај син кључеве од благајне „Друштва Св. Саве", па не да „Одјековим" „патриотама" ни да их пиину, бар да их помилују од све муке! Али пусти Светомир не да па не да! Па како онда да га људи не грде! Та сав им је црн! То се тако јасно види из последњих речи у „Одјековом" чланку у бр. 48. Ех, пусти кључеви. Да их хоће дати макар и на најкраће време. Ух, како би онда „Одјекови", чистунци окалајисали