Male novine

€в. Савску каеу, еве да ее цаклн! И како би им онда био и леп, и мио, и паметан, и ро дољубив, и еве што хоћете овај исти садашњи „издајнички" Оветомир!.... Не, не, збиља је то човек аез срца, прави „издајник" и „Одјек" има пуно право што га анатемише!

ИЗ НАРОДА Освећење школе. Заузимањем вредног учитеља варошице и села Варварина, г. Чеде Урошевића, а уз припомоћ општ. и шкодског одбора, подигнута је у самој варошици величанствена основна школска зграда, са становима за учител>е, која по своме спољашњем и унутрашњем уређењу, нроетранетву и лепоти, спада у ред најмодернијих школских зграда, не само у околини, већ и у целом округу моравском. Тиме је испуњена давнашња жеља вредних Варваринаца, који су, не жалећи труда ни материјалних жртава, евим силама прегли, да својој деци и потомству створе угодну и, но хигијенским прописима, здраву школеку зграду. Свечано освећење ове школШ. I-, великог броја одабраног грађанства евих редова — позвани Њ. Високопреосвештенство г. митрополит Инокентије, г. г. министар проевете, инспектори основних школа и школски надзорници. — Судећи по припремама које се изодавна чине, ово ће бити једна од најлеиших школских свечаности, каквих је до сада код нас било. Наше искрено честитање. (Ур.)

Је дн 0 <1^• Пророчанство ЈИСТОРЦЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСНЕ ПРОШ ј ПОСТИ) {167; (НАСТАВАК) „Ево ја сам први, који нисам потписао и не могу ни потписати све ваше данашње одлуке и решења, јер налазим да оне нису правилне, законите, и за земљу корисне, и да ова Скупнггина није ни имала права да решава све оно што је она у истини решила". Ове речи Еапетан Мишине биле су тешке и од големога значаја, изговорене баш сад у овом еудбоносном тренутку, где је код скупштинара и иначе

ТЕЛЕГРАМИ (од 26. новембра) 1Д,ариград. Главни инспектор Хилми паша и његов помоћник дивизиони ђенерал Насир паша били су у Јилдизу на вечери и по том у аудајенцији код султана. У 9 сахати у вече отпутовали су са четири секретара и једним ађутантом засебиим возом за Солун и Скопље. Ораг. У седници, која је трајала неколико сахати, младочешки је клуб одбио немачке нредлоге. Берлин. „Нордд. Алг. Цтг." јавља: Многи . листови шире погрешне наводе о положају савезних влада према питању о отказу трговинских уговора, о већ огпочетим преговора за трговинске уговоре с другим уговорним силама и најзад о „новом војном предлогу" као „изборној лозинци". Измишљена су сва ова тврђења, чију је намеру лако прозрети. Нелн. На једном великом скупу центрума изјавио је посланик на државпом сабору Тимборн да опструкција мора пропасги. Центрут је решен да се сав заложи те да се дође до царинске тариФе, па ма колико стало. Нанси. Овде је приспео митттжотлр -оаттттж Јчогг л . А ттлпЛ кога Је етаповништво живо поздрављало. Кад су му представљене грађанске власти, поздравио га је главни кмет. који мује представио чланове општинског одбора. Министар је на поздрав одговорио, како зна да су у овом погран. граду више но игде уверени да само право не може довести до победе, већ да се мора ослањати на снажну војеку. Цри пријему ОФицира рекао је да се мора правити разлика између традици]"а у рутине. Еад смо у већ била настала сумња и колебање. Стога је Капетан Мишу требало нагнати да тргне ове евоје речи и да потпише решења скупштинска. То су сазнавали многи посланици. Јер и ако су били прости сељаци, они су, по својој здравој памети, врло правилно судили о многим политичким стварима и приликама. Стога навале разлозима на Капетан Мишу, да одустане од своје намере. ЈаниКије Дробњак , народни по сланик из Рипња, приђе састраг Капетан-Миши и рече му нрекорно : „Зар баш тако, г. нредседниче? Нећеш да потпишеш скупштинска решења и не сла-

погледу војничке опреме измакли од другога, морамо увести боље методе и у погледу васпитања младихвојника. Дисциплина се еад мора ослањати на уверењу. На банкету, који је приредило у његову част републиканско друштво, Андре је рекао да Лотрингија није реакционарна као што су му нричали. Могли су је један тренутак злоуботребити они који се издају да су браниоци војске, али је она осгала земља Јованке д' Арк, коју је свештенство проклело, али је народ никад није напустио. Наздравао је војсци и победи републиканске идеје. Париз. Минастар правде Вале прочитао ј@ у сенату указ, којим се закључују седнице. Рим. Јуче је потписан споразум, којим се продужује италијанско - црногорски трговински уговор. 1У1адрид. По програму нове владе парламенат ће се одмах одложати а доцније распусти ти. Нови избор извршиће се у априлу идуће године Влада ће поштовати закон о удружењима и зборовииа, али ће бити неумољива према онима који ремете мир. Управа ђенералних муницапалних савета реФормисаће се у правцу л -*ј л л та г-т .л л V ас. ппсаиои! ском питању циљ је Валавердин, да у нрвом реду поврати равнотежу у буџету. Морнарица ће бити реорганизована. ^адрид. Шанеез Гуда постављен је за преФекта Мадрида. Гувернер шпаеске банке Меладо дао је оотавку. Барцелона. Полиција је ухапеила тројицу анархиста, који су распростирали брошуре анархистичке садржане, и поскидали плакате који су бнли излепљени по зидовима. жеш се с њима! Зар си тако брзо заборавио све оно, што је колико јуче било?! Сећаш ли се шта си рекао, када ее оно бејаемо састали у твојој кући? Нисмо ли онда из твојих рођених уста чули, како ћеш ти увек бити с народом и уз народ, на што хоће он то хоћеш н ти. Тада еи обећао да ћеш ее у свему с народом држати, а ево сада на првом кораку окрећеш леђа народу! Грех ти на душу, г. председниче !" Ове речи Дробњакове, које еу биле исказане свесрдно, и видело се да човеку са срца долазе и да их сасвим искрено изговара, јако дирнуше часто-

Петроград. Војсци и флотж издата је царева наредба, датирана 20 новембра у Ливадији, која гласи: Цре 25 година, 11?децембра 1877, пала је Плевна и отворен пут за победоносно наступање наших трупа, што је одлучило судбину последњега рата. На тај пун успомена дан по старинском обичају послаћемо наше молитве Богу да даде мира незаборављене успомене цару Александру II., по чијој је вољи би.аа значајна, за Русију у словенеке народе у 'Гурској славна племенита борба, и настало њихово ослобођење; и за покој душе блаженопочившег цара Александра III., који је са својам узвишеним оцем делио муке и невоље рагне, као и за покој душе свих другова, који су пали на бојеим пољима последњега рата. Али ћемо тога победоносног дана и живим учесницима рата за ослобођење указати част за њихову храброст, јунаштво и њихову безграничну оданост дужности. Они нам сдуже као живи сведоци традиција, на којима је заснована морална снага и моћ руске војске. Ако би по неиспитаној вољи божанског провиђења нашој отаџбива настао дан иокушења, уверен сам да ће моја славном увенчана војска и моја јудапп-о .ћлг>'рп, које еу момв срцу драге и блиске, с пуно части извршвта евоју дужност према престолу и отаџбини. Бунурешт. Овдашњиопштиески одбор једно гласно је изабрао за градоначелника Константива Робеска, који је још под либералном владом 1895 до 1899 био градоначелник Вукурешта. СПИРИТИОТИЧКЕ ПОЈАВЕ (НАСТАЈВАК) Седећи тако, одједном спавих на вратима пред собом свог седог деду. Био сам у некаквом полусвееном јввааиакшкаиашдавшдажеажш а- дии' ■■■■■»ммаашиивааиимддиминмииамиц љубивога Капетан-Мишу. Он се окрете посланицима и уз-> викну гласно : „Чујте ме, браћо! Желите ли ви збиља да ја потпишем ова решења скупштинска и желите ли то сви ви?" Из Скупштине гракнуше : „Дабогме да желимо! Како не би то желили?! Желимо. сви... сви од реда! „Добро, браћо, кад сви то желите, ево, ја ћу то и учинити — потписаћу сва сгупштинска решења, али онда нека је грех за све ва вашу душу!" Изговарајући то Капетан- Миша жустро дочепа перо и потписа редом сва решења скупштинска. (наетавиће ее)