Male novine

ТОЕФОН ПЕРЕ ТОД0РОВМЋА ,2,3©

БЕОГРДД, УТОР/Ш 17. ДЕЦЕ1БРА 1902. ГОД.

телефон у?штшт> аае

Ш.к дисјту Ш Србнју; ;ш 6 »00. 3 шес. 18 двн. » дм, 4*50 д. Ја ети« зажље: Г-.-д*8* 6 мес. 3 'мес. шш. 20 дин. 10 дин. јг вдату. « ВттЈ ш Хервдг&шну: ; ; 6 мее 8 М9С, Ш цуЏкш 15 хр. 7 а б0 •Ш вр, 5 п. д.

ЦЕНЛ омАсмш пт стажб Оем® ред . . . 20 в. .. чвт8ж 0трлеј Пеаат ред . . . 1џ п, д Н1ЋЖ «®ЖА€В «1» пвгадбм ертшмие ©д р»д» ј , ; . Рувотасв ее не вра&ту Стари број 10 п. двм

в?ш 347

КШШ 2ЕЈТГО6

д . ж р. е х- ф о р м в :д & е а и ». II .1 Р 1 Т IV |) р о'В Н Ћ

УЕ РЕТ1Т ЈООШЈЛ I год. XVI

| За ђожпћ в осшал* празкпке | Преиоручујем прави Вински коњак од старог

Врањског вива и то: 2 литра са паковањем и поштарином еамо 12 дин.; 4 литра само 23 дипара. Дпотекар КУ|||ј\К0ВИЂ — Врање.

* .

Гссподину КУШАКО ВИЋУ — Врање Ваш послати аш коњак добио је ивврсну оцену и т. д. Взш псштовалац реверв. пеш, мајор Сава Птовнновмк. Луњевичина ул бр. 57. 621

јсу џ жжџ жџџ уу у уу у у у ужуу џ АДВОК # ,Х ' ~ ™" Ђ. КАРАЈОВЛНОВИЋ примио је адв. канцеларију г. Веље Тодоровића, сада Мивистра Унутраш. Дела, и отиочео здвокатску праксу. Канцеларија )е у стану у новој Савчићевој кући на варош капији.

« 0ГР01АН ИЗБОР ЗАВЕСА *

штофаних, чипканих, аплицираних. плишаних и жанилСКИХ, свију врста, свиЈЈ квалитета, свијј боја и свијј цена.

ВЕЛИКО СТОВАРИШТЕ ТЕПИХА О од кокоса, јуте,' вуне и ж «.НИЛ0 готоввх, ј свима велиО чинама на, метар ј свима ширинама; а у ценама на ме ^ тар од 70 н. д. па до 10 дин. и готовн од 12 до 300 динара комад. Тако ието: Чаршаба а шшофа ј ванредно лепим и вајеовијјим МЈстрама добила је ј изобиљЈ ПЛАТНАРСКА ТРГОВИНА КОСТЕ 2280ДОА И ЈОВДНОВКЋА улмца Инез Михаила и „Теразије" Роба је из првих светских Фабрика. Цена |е веома М .. умерена ш утврђена. ПорЈџбине из Србије извршЈЈЈ X М се најбрижљивије и најбрже, Охххххххжхжххххгхххххххххх

зсх2»ЗЕ:Д; ЛАМЗДОРФОВ ДОЛАЗАК Вечки дописник петроградских Новост изнео је у том листу поводом доласка руског министра спољних послова гро®а ЛамзДорФа ово: Вечки кругови с најживљом

симпатиЈОМ поздрављају скору посету гро#а В. Н. ЛамздорФа, који ће се први пут преставита ћесару Фрањи-ЈосиФу као министар спољних п о с л о в а. ГроФ ЛамздорФ важи као ватрени присталица аустро-руског споразума, који је најпоузданије јемство за мир. Аустро-Угарска и Русија до сада

нису имале различно мишљење •' о маћедоноком питу а »у и радиле су у потпуној саглаеиости, Сматрајући да је неопходно да се у Маћедоеији уведу озбиљне реФорме, обе државе у исто време признају, да је агитацвја маћедонских кохитета оаасна и. велвка сметња да се на практици примеае какВе било понравке. Порта се до сада жалила на агжтацију, која је унесена сиоЉ8 ? и у њој гледа оокушај да се спреми преврат, ??,ао што је био пловдивски. Тим жалбама и сумњама учиниће кр.ај посете, које ће гр '0Ф ' Ламздор# уз пут учинвти у Нишу и СоФији. Балканска народи ће како треба оценита ту ванредну пажњу од стране Ру-нје и у исто време .увериће се у о сјлатотаорноа утицају %устро-руског споразума. Кад би између Русије и Аустро-Угарске поетојало пређашње неповерење, онда би руски миеистар спољних послова у садашњем тренутку, кад је маћедонско нитање силом околности стављено на дневни ред, мучно предузео ово балканско путовање, које би се у Бечу лажно могло протумачити. А сад у овдашњим надлежним круговима нико и не сумња, да то путовање има потиупо . мирољубиви карактер и да ће гроФ Ламздор® непосредно указати на потребу, да бадканске државе у свом сопственом интересу стану на пут опасној агитацији и да свом снагом помогиу да се на Балканском полуострву одржи мир, Добри савети еаћи ће одзив и Порта ће се уверити да нико и не помишља да заузме или подели Маћедоеију. Али нема сумње да је стање у Маћедонији више но жалосно; да је исељавање све јаче и да чини велике тешкоће и незгоде балканским државама; да су при таком нереду буне неизбежне и да Порта није испунила обвезе, које је примила Берлинским уговором- Као логична после« дица тих Факата јавља се што

брже увођење озбиљних преображаја, бе/. којих ће, пре свега, патати интереси саме Турске. ТуркоФоби не престају тврдити, да Турска нема могућности да уведе озбиљне реФорме и да заузимање сила неће бити крунисано успехом. Али Маћедонија није велика земља и било би жалосео, кад турска влада уз искрену жељу не би умела да уклони административни хаос, који влада у тој покрајини. Најзад, није тешко наћи мудре и ненристрасне унравнике, еамо аао се то озбилшо хоће. Стчар се тиче мирног решења маћедонског питања, а у таквом је решењу пре свега заинтересована Турска. Не приетајући на преврате, Руоија и Атстро-Угарска имају право оччкивати, да ће Турска послушати њихове непрестане савете да се у Маћедонији уведу мирни и озбиљни преображаји. и з ај а р о д а Захва/ш се, Гро® Ламздорф нре свога поласка из Ниша, позвао је к себи г. Јована Попаћа, тршвца, у чијој је кући био одсео, и најљубазније му се захвалио на гостопримству, предавши му том приликом за успомену своју ФОтограФију. Одлиновани. Француека је влада наименовала г. Јов. Милутиновића, ше®а нишке железничке станице, и г. Михаила В Стојковића, комесара нишке железн. полиције, за часнике Француске академије, одликујући их у исто време каваљерским орденом палме, са правом ношења одговарајуће титуле. Ова одликовања са ди« пломама, предата су им лично од странегроФа Вовине-а Француског посланика при нашем двору, приликом његовог бављења у Нишу, за време дочека гроФа ЛамздорФа. Честитамо овако ретко одликовање. Несрећан случај, Г. Стеван Милутиновић, командант пожарне дружине у Крагујевцу,