Male novine

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТСДОРОВИЋА 13®

&ЕОГРАД, УТОРАК 31. ДЕЦ1МБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

ЦКНА ДИСТУ ■ ■»а ИрОиЈу . 1'вдина 6 мес 3 мес. Ш 8»а. 9 дин. 4*50 д. стр, земље: Гвјигав 6 *ес. 3 мвс. 40 двн. 20 двн, 10 дии. у влату "... Боев}' и ХврцеговЕну: №«ш 6 аес. 8 аес. 30 еруна 15 жр. 7'50 иОЈЕД. ВР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА прв* странл Цетит ред . . . '20 и. ј. четвртд сгтнл Петит ред . . . 10 п * нкаи огласв пв погвдби Прмпмиани вд веда 1 $ Рукописи се не враћајЈ Стари. Г>рој 10 п. диа

8РОЈ 358

КШЖ 2Е1Т0К0

Д в р е& т о р к илавлиг М.1Р1 ТОДОРЛВВ

1Е РЕТ1Т Ј00МА1

ГОД. XVII

Продавцша у унутрашњости Молимо све наше продавце

зз унутрашњости, да до 5. јануара закључно пошљу новац,

обрачун и непро дате бројеве за месец децембар. Јер ко то

не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем

тражити.

Админ. „М1. Н."

ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНОТВУ КРАЉУ АЛЕКСАПДР7 I. Ниш На знамениту 25-годишњицу од освојења града и вароши Ниша, кад се најуспешнијом операцијом српеко оружје у руско турском рату 1877 и 78 године увенчало славом, Мени је особито пријатно изјагштк Ватем Величанству Моја искрена честитања са жељама за даље цветање сраске војске кад има да служи мирноме развићу, и напретку Русији сроднога српекога народа. николај. На горњу депешу Императора Ераљ је одговорио: 31 Ш1ЈЕЗТЕ I' ЕШРЕ&ЕШ1 Твагзкое 8е1о Дубоко тронут срдачном честитком коју Ми Ваше Величанство шаље приликом про славе данашњег светлог дана, хитам да Вашем Величанству изјавим Своју најтоплију захвалност на лепим жељама које гајите према Мојој драгој војсци и народу Моме. и да у исто доба уверим Ваше Величанство о Мојој ватрено? жељи за срећу и добро Вашег Величансгва као и за. величину и сјај храбре Вам војске и народа Вашег. алеесандар.

СРЕЋНА ЗНАМЕЊА 29. Децембра сјајно је прослављена у Нишу двајестпето • годишњица ослобођења гога старог и славног града српског. Цела та прослава значајна

је и као знаменити догађај остаће дубоко урезана у памћењу сувременика. Али у тој знаменитој прослави има два момента, који се нарочито исти чу својом необичном важношћу и заслужују да на њих свратимо нарочиту пажњу наших штованих читалаца. Први и најважнији моменат то је онај знаменити телеграм велемоћнога рускога Импера тора нашем узвишеном Ераљу Господару, као и Господарев одговор Императору, што све доносимо на челу данашњега броја. Његово Величанство Дар и Самодржац свију Гуса честита Ераљу Србије знамениту двајесгпетогодишњу прославу ослобођења славн ога града Ни ша, честита једну од сјајних победа сраскога оружја у по ; следњим ратовгх!, гдо су в&-. срнска и рубк^ уз раме бориле као савезницои поборнице за једно исто велико и племенито дело осло бођења. Већ сама та честитка по себи знаменит је Факат и сјајна сведоџба оне високе пажње, коју руски Император указује српском Ераљу, и оних присних односа и пријатељства, који постоје између ова два млада монарха словенска. Али уз то долазе још и други моменти, који повишују цену и значај ове знамените честитке. То је она топлина и ердачност, онај искрени израз осећаја која из ње веју, као и оне лепе жеље за цветање српске војске, што их велики Император тако значајно наглашује у Своме поздраву., Српска војска узданица је српскога Ераља и српскога народа. Стога цела Србија с одушевљењем прихвата лепе жеље великога Императора за, успехе и напредак наше храбре војске, а Његово Величанство наш узвишени Ераљ у Своме одговору нарочито наглашује, како је дубоко тро* нут срдачном честитком и лепим жељама, које велики Им-

ператор гаји премаЊему, ГБег(!Вој храброј војсци и народу Његовом. Овако значајне честитке и прасне измене овако топлих и срдачних осећаја између два словенска владаоца, између великог руског Императора и узвишеног Ераља Србије, у овим нагаим данима и прили кама. ми сматрамо као једно велико и срећно знамење садашњости за лепшу и ведрију оудућност српску, и то с радошћу бележимо и препору[ујемо нарочитој пажњи наших зуграђана. Друга значајна појава у ле пој нишкој прослави, то је она велика и плодна дарежљивост, којом су Њихова Величанства за навек обележила и прославила овај зеаменити дан. Д: ! би се велика дела вели■ .1Ћ6ШЦЏ наших осведочила и видним сиоменииом. Њихош Величачства Ераљ и Краљица, за усиомену на крваве борбе, на јуначка дела., на велике жртве и велике тековине неумрлога Ераља Милана и Љеговог јуначког народа сриског, даровали су милостивно 80 хиљада динара за иодизање болнице у Еишу, која &е иослужити за лечење болесника како из новоослобођених крајева, тако и из тамошњих иредела сриских ирепо граница наше Краљевине. Овако крупан дар за овако узвишено и племенито дело нов је сјајан доказ, како је велика она брига и она љубав, што је српски Ераљ и српска Ераљица у души Својој гаје према Своме верном и јуначком народу. Радосни глас о овоме дивноме делу с висине Престола прохујаће муњевитом брзином кроз целу Србију, кроз све крајеве српске, и милијуни благодарних срдаца српских одушевљено ће поздравити ову племениту дарежљивост свога драгог Ераља и своје племените Ераљице Српкиње. Влаго народу с оваким Ераљем и Ераљицом ! Благо Ераљу и Ераљици с

оваким народом, који с оволиким. одушевљењем предусрета племенита дела Њихова ! Благо земљи, где срце Ераља и Ераљице и срце народа Њинога овако сложно и једнодушно куцају, где се њине жеље овако сусрећу и грле! У такој слози све се може. Такву лепу заједницу сам Бог благосиља с висина небесних. То су срећна знамења на свршетку старе и не по-олу нове, ако Бог да, још срећније године. ИНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 ЛАМЗДОРФУ Еао што смо већ јавили, посланик Чаволски интерпелисао је у седници маџарског сабора од 28. о. м. министра преседника због путовања руског министра спољних послова гроФа Дамздорфа. Та интерпелација глава: „На основу §. 8. законског чланка од 1867. молим господина преседника за обавештења о томе, шта је био прави циљ бечком путовању руског министра спољних послова грОФа Ламздорфа? Да ли су том приликом учињене какве нарочите погодбе, које одступају од петроградског споразумаод 1897? Ако нису, онда бих молио господина министра преседника за обавештења о томе, како се догађаји који су искрсли на Балканском полуострву, а нарочито како се агитације и подбадања против целокупности Турске, која Русија од чести непосредна а од чести посредно потпомаже, како се, велим, те агитације и подбадања слажу с петроградским споразумом од 1897., коме, према изјавама министра спољних послова гроФа Голуховског у делегацијама, није никакав други циљ, но да се на Валканском полуострву утврдн стање створено међународним уговорима, да се очува целокупност Турске, да се обезбеди независност балканских држава и да се онемогући да ма која велика сила на Балканском