Male novine

одговор. Појединце с члановима депутације г. гроф се мало разговарао. Понајвише се задржао с г. Милетићем, кога је још израније познавао, као члана руске, петроградске Академије Наука. Пријем ове маћедонске депутације био јо у присуству бугарског мин. председника г. Данева и руског представника у Софији г. Бахмећева. Обед у министарству уну= т?ашњих дела. Овај обед приредила је бугарска влада високоме руском госту, а служен је у великом салону министарства унутрашњих дела. Обед је био спремљен за 44 особе, а даван је у недељу 15. дец. у подне. Већ у 12 часова готово сви позвани гости већ су били на месту. Тачно у 12 час. и 40 м. појавио се кнез Фердинанд, кога су на уласку дочекали мин председник г. Данев с госпођом. Кнез каваљерски понуди руку дами и тако се зајаднички попењу уза степене и ступе у салон, праћени звуцима бугарске химне, коју је свирала војна музика кнежеве телесне гарде. Ту се кнез поздрави с госпођом Бахмећевом и осталим дамама и гостима, а за тим пре* ђу у велики салон, где је био послужен господски ручак. Дворана је била лепо окићена бугарским и руским заставама, а сто свежим цвећем. За све време обеда музика је свирала разне комаде. За столом су вођени оживљени разговори, у опште расположење је било весело, али здравица није било никаквих. Око 2 и по часа обед је био свршен; кнез устаде од стола, а за њим поустајаше и остали. Тада се из трпезарије прешло у друге салоне, где су гости послужени кавом и разним ликерима. Ту је било доста шумно и весело; вођени су живи и весели разговори; кнез је подуже разговарао с представницима разних држава. Око 3 и по часа кнез се поздравио с гостима, пољубио руку митропо литу Симеону, а овај њега у образ, и затим се удалио, а за

ПОДЛИСТАК

Једно пророчакство историски роман из српске прошлости) (200) И војска се заустави. Али свет је притискивао са сваке стране и војницима је све теже бивало да одрже ред и да очувају непоремећене своје војничке стројеве. С тога најстарији официр издаде команду, да војници построје каре, т. ј. да створе четвороуглове, где ће војници окренути леђа унутра, а сви стати с прсима напред. Тако се војници обично постројав?ју на бојном пољу, кад у равници имају да дочекају напад коњице. Да би заштитили леђа и заклонили се од напада с потиљка,

кнезом разишли су се и други гости.

Мз Марода Похвра. — Мали и познати крадљивац Јоца Белимарковић, побегао је из Врање и прекјучерањим врањским возом завукао се у врањски воз и преко 120 километара за време од 6 часова вожње испод фургона по највећем мразу довезао се у Ниш. Када су на с-таници сви поспали завукао се кроз разбијени прозор у вестибил и из једног транзитног колета украоје разне кујинске ствари од сребра, ланчева, бразлетне, преко стопари минђуша, кандила,прстенова разних Све ове стврари спаковао је и кроз прозор истим пугем из вестибила неопажено изнео. Овај дрски крадљивац и даље тумарао је по станици и завукао се у један вагон друге класе и са тога вагона отцепио завесу и крадене ствари у њу спаковао, па пошто их је прегледао и пребројао, пошао је да се мало огреје у фургон, мислећи да тамо нема никога, наиђе на чувара станичног који се ту грејао чувао стражу. Комесар железн. полиције предао је овог лопова начелству са покраденим стварима.

Из срп. света Русија и Арнаут По једном цариградском телеграму бечкога „Цајта". у Цариграду су забринути због немира Арнаута. Меродавни кругови цариградски мисле да ће улазак руског консула ^у Митровицу изазвати код Арнаута озбиљне немире, у голико пре што ће по свој прилици двадесет козака, који чине пратњу консулову, на случај потребе морати да прибегну оружју. Стогодишљица. „Бранково Коло" у броју од 1. овог месеца пише: „Српска велика православна гимназија у Ср. Карловцима најстарији просветни завод у Српству навршила је још 1891. год.; Српско правосл. богословско училиште, највиши просветни завод у овостраном, а после Велике Школе и Војне Академије највише у целом Српству, 1894; поред њих Благодјејаније, тако важно по школовање ученика у гимназији и у богословији овдашњој стотиниту годину свог опстанка. Стогодишњи они обично праве оваке четвороугле, где су осигурани од препада из позаднице. Советници склоне се у средину овога четворокута, а војници су стајали сабијени у редове и држећи у прправности пушке, са натакнутим бајонетама. Тренутак је био врло ризичан, јер је сваки час могла планути пушка, а тада нико више не би могао задржати раздражене гоми^ге да се љуто не покрве. Но у том дотрча на коњу Ранко Алимпић. Његов војнички коњ бејаше му негде остао, а он је био дочепао некаква суруџијска коњића, те на њему дојури. Коњче је било мало и кракатом Ранку ноге су допирале скоро до земље. Он је изгледао врло смешан на оваквом хату, али ипак његов долазак био је управо спасоносан, јер

обрт у животу та три не само по овострано Српство значајна завода прошао је у своје преме готово неопажен, или бар достојно незабележен. Прилика је да се ове 1903. године поправи та погрешка. Ове се године навршава стотииита годииа по смрти оснивача наше гимназије Дилгитрија АтанасијетЉа СабоЂа«. Нов рзференат. Из Сомбора јављају, да ће за референта српских автономних ствари у министарству просвете бити постављен сомборски посланик др. П. Дракулић. Мз Валканије Истарф једног министра. На захтев познатога убице Стамбуловљева, Хаљу, који је осуђен на вешала па још пресуда није постала извршна, софиска „Вечерња Пошта" донелаје једну нову факсимилу и нанела тиме по свој прилици последњи удар мннистру унутрашњих дела Људсканова. У том факсимилованом писму датираном из Петрограда 21. априла 1892. год, потпис је садашњег бугарског министра Људсканова, зета Цанковљева, а о одлуци одеског емигрантског комитета да се Кобург (кнез Фердинанд) убије, говори се као о светој ствари. „Дјадо Цанков", вели се даље у том писму, „слаже се с убиством". Том поводом софиски дописник бечкога „Цајта" пише: Врло је незгодан положај Људсканова; као саветника кнежева ма да та Факсимила за кнеза није ништа ново. По свој прилици кнез је о свему томе знао још одавно, али сад мора заузети положај према тој ствари, јер јавно миишљење зна, да је кнез сазнао о овој историји свога садашњег министра. Оружање Туроне. Ових је дана у Јилдиз Ћошци потписан уговор за лиферацију 200.000 Маузерових пу шака калибра 7.65 м.м. последњег модела по цени 315 златних гроша (око 70 дин.) од комада. Према томе ће целокупна цена лиферације износити преко 14 милијуна динара. Позван У Цариград. Маршал Раџаб паша, војни командант у Багдаду, телеграфски је позван у Цариград У цариградским круговима мисле да је он одређен за неко високо место у Маћедонији. Вугарска нонвврсија. Бугарски министар финансија Сарафов вратио се ЗВМВК« - . Ч>Г11ИМШИЈМЦ№1МШМаа»5И1ВСТМ|дЕВ да он није убрзо стигао, ко зна шта би се још могло излећи. Овако он одмах привика и на војнике и на грађане : — Не, браћо, ако Бога знате, немојте се крвити међу собом ! Ено погледајте само — он иоказа руком на тврђаву и на аустриску страну преко Дунава —- погледајте само па ћете видети својим рођеним очима, како непријитељи српски стоје спремни да упадну у Србију и да је огласе као земљу буне и нереда као земљу, која није кадра да сама собом управља и којој мора доћи туђин да јој заповеда и да је у запту држи! Ове речи Алимпићеве биле су од великог утицаја и на војнике и на официре. Војници спустише пушке, а свет се узе тако тискати око њих, да је њин војнички четвороугао (каре) у-

у Софију из Париза. Он је уз пут свратио и у Берлин. Сарафов изјављује да је задовољан ресултатима свога путовања, коме је између осталог био задатак и зајам за конверсију бугарских државних дугова и споразум с Немачком Банком о јужно-бугарским паралелним железницама. ТЕЛЕГРАМИ (5. Јаиуар) ^1а1|едонс1<о питање 1Ј0ЛН. „Келнским Новинама" јављају из Цариграда: Главни захтев у по* гледу рефорама, које ће Аустро-Угарска и Русија предложити и саветовати Турској, састоји се у томе, да се у интересу саме Турске извршење тих рефорама повери каквом јевропском стручњаку. Да би седобио пристанак султанов на овај захтев, није немогуће да се на њ учини и притисак, с чиме је у вези и одашиљање једне јаке аустро-угарске ескадре. Руски консул у Митровиди Царигзад. Новопостављени руски консул у Митровици отпутовао 1е јуче преко Солуна за Митровицу. Румунија Букурешт. С обзиром на војну дисциплину, министар војни Стурза забранио је активним официрима и војним чиновницима с официрским рангом свако учешће у политичким изборима. Немачки престолонаследник у Петрограду Петроград На свечаном ручку, који Је у зимској палати био у част немачког престолонаследника, цар Никола је напио оваку здравицу: „Срећан што вас видим међу нама и благодаран на вашој љубазној посети, пијем у здравље ваших узвишених родитеља, њихових величанстава цара и царице и вашег царског и краљевског височанста". Престолонаследник је одговорио: „Дубоко дирнут милостивним речима које ми је ваше величанство овог часа упутило, молим за дозволу, да вашем величанству у име његовог величанства цара и краља, мог оца, и у име своје изразим срдачну благодарност на тако љубазном пријему, о којем ћу сачувати вечиту успомену. Дижем чашу у здраље вашега величанства, њихових величанстава царица Марије скоро био разбијен и свет се прогура унутра, где су се на коњима били склонили советници Ранко Матејић и Антоније Мајсторовић. Продирући унутра, свет одмах нападне советнике, оптужујући их, да су они криви за целу ову гунгулу, јер су они кренули ову војску из касарне и подболи је, да тражи повратак кнеза Александра Карађорђевића. Неки од г. г. официра покушаше да заклоне господу советнике, и да извине њино држање. Али из гомиле се диже граја и повика, и с многих страна чуше се оштре претње и псовке. (наставиће се)