Male novine

г, Филиповић упути се у гостионицу г Симе Велимировића, где је забава приређивана, да види и доврши још неке припреме. Но ту на чаршији засретне га један од Симићевих нових одборника, неки Неша терзија, нападне га и почне га шамарати, грдећи га и претећи му да ће га тужити министру. Нападнути учитељ једва се одбрани и побегне у гостионицу, где је припремана забава Но његов нападач доће и ту за њим и опет га нападне и ошамари га, Овај последњи напад извршен је у присуству и на очи паланачког г. капетана, који се, ту мало даље за једним столом, занимао обичном каванском забавом, а није нашао за вредно ни да нападнутога управника заштити, ни да нападача заустави или га на одговор узме. Видећи то, нападнути учитељ морао је побећи кући, а нападач је мирно отишао даље, нико му не рече ни дур ни бре! Учитељ Филиповић пак, морао је те ноћи бежати од своје куће у комшилук на преноћиште, јер је у својој авлији опазио некога оружаног човека. Глас о овоме жалосном догађају брзо је пукао по вароши и изазвао велико нерасположење. Многи су изостали од забаве, и ако су већ били спремни да пођу. Сви разборити људи осуђују овај покушај, да се чак у оваке школске ствари и установе увлачи уско партизанство и иартиска искључност Многи озбиљнији и мирнији паланчани питају се забринуто: — Кад се овако ради лицем на Св. Саву, у сред школе и за избор школског одбора, да шта ли ће бити при изборима за општину и скупштину? Ова насртљивост једне групице људи врло је ружна, а многи паланчани приписују ове појаве лабавости г. капетана. Свакојако врло јеружно и жалосно, да једна Паланка овако прославља Св. Саву. Теида повређен. 7. о. м. на сеоској слави у селу Драгушици (срез гружански) заваде се два сељака око вођења кола. Том приликом тешко је повређен Љубомир Крсмановић тежак онд. Његаје ударио његов противник ножем у леђа у висини 7-ог леђног обртња и повредио му кичмену мождину. Услед ове повреде лепога и узвишенога. Пошто смо овако у кратким цртама упознали нише читаоце с овим руским великашем, ми ћемо на овоме месту изложити пред њих на процену његов књижевни рад » •Дневиик Паје Дољск га с тврдим уверењем, да ће у њему наћи пријатне, а богме и поучне забаве. (Крај.) ЦевоЈачке гатке ИЗ МУСЛОМАНСКОГ ЖИВОТА ИЗ »САРАЈЕВСКОГ ЛИСТА« (2) — Да сам знао да ћете ме ружити, не би се ни увратио Ово је сад унишло у моду — што но кажу, а било је и за турског вакта, па се није толико викало?

одузеле су му се ноге, а и млкраћна бешика парализована је, -ге несвесно мокри пода се. Њемује указата прва лекарска помоћ одмах сутра дан на лицу места, па је по том пренет у крагујевачку окружну болницу где се и сад налази на лечењу.

Из српског света У Ђакашци су неколико њих покушали да држе један збор, на коме би се донела резолуција, противу увођења рефорама. 0 овоме су известилиједни Бајрам Цура, команданта жандармерије у Приштини, а други опет свога вођу Риза-беја, султановог ађутанта у Цариграду. И први и други телеграфским су путем саветовали овима, да седе на миру и наговестили им, да се за добро свију стара Султан. ПвЂсни барјматри тражили су од ; Махмуд-беговића да овај сазна, треба ли да држе један конгрес противу рефорама. Из Цариграда је Бушурабеј, Махмуд-беговић, државни саветник, известио свога стрица Махмудбеговића, арнаутскога првака у Пећи, да сви Арнаути треба да остану у милости султановој. Коетн Ромин, из Приштине, постављен је за полициског писара. За жандарме су се уписали свега 12 Срба ;у Приштини,

Из Балканије Накнадни нзбори. У недељу 12 о ч м. у Румунији је извршено осам : н(акнадних избора за скупштину и сенат. За скупштину су изабрани један национал-либерал и један консервативац, а за сенат један консервативац. Национал-либерална странка за сенат није истицала кандидата. На осталих пет избора ни један кандидат није добио потребну већину, те ће бити ужи избори. Атентат на Орманијана. Како из Цариграда јављају, повољно напредује оздрављење јерменског патријарха Орманијана, који је лако рањен. Он је од свих јерменских црквених великодостојника, од власти, општина и многих приватних јерменских личности из иностранства добио симпатичне депеше, у којима честитају На то ће стара : — Драги синко ! Ја, не дај Боже, не ружим те, а оно је што реку: У какву си колу, онакву и песму певај ! Ја знам твоју ма^ку и твога бабу. они су прави Турци, па ваљда нећеш ни ти бити мимо њих ? Кажли су стари људи : Од шта врећа, од тог и узица. Ти ако си обуко те хаљине ниси свеца променио. Ти остајеш онај исти. Је ли тако, синко ? — Тако је, драга тете. После питања за здравље и за моје кућане, скрене Хајдија говор на друго. — Ма чујеш ти М. Када ти свршиш те школе и будеш имао свој ајлук, би ли ти узео какву нашу цуру ? — Ја какву ћу већ нашу ? Само ако која буде ваљала. — Ако ти каква набаје, рече

срећан исход атентата. Атентатор, чији је живот био у опасности од повреда које су му нанели црквени посетиоци, већ је боље и остаће у животу. Истрага која се над њим живо води, није до сада дала повољан ресултат, т. ј. није се још поуздано утврдило, да ли се овде има посла с личном осветом или делом које је потекло од јерменског револуционарног комитета. Судско-лекарски утврђено је само једно, да се атентатор не може сматрати као неурачунљив. ТЕЛЕГРАМИ (14. Јануар) Маћедонско питање Софија. С турске стране јављају о једном пограничном догађају код Дубнице, где су, по престављању бугарске штампе, на 260 маћедонских бегунаца, који су хтели прећи преко границе, дочекале турске пограничне страже ватром из пушака и раниле 40 Маћедонаца. У том турском извештају вели се, да је једна гомила од 100 Маћедонаца с 9 натоварених коња хтела прећи границу код Џума-Бала и да их је стража по правилу задржала. Пошто су се неки Маћедонци одупрли с оружјем у руци, развила се чарка, у којој је један Маћедонац погинуо. Манлихерове и Маузерове пушке, које су нађене на лицу места, показују да се мислило насилно прећи. Ц&риград. 0 држању Албанеза против извршења рефорама стигле су ове вести : Душа је покрета познати приштински муфтија Мустафа Хамди ефендија. Почеткоа овог месеца дошли су код њега на договор многи вођи и нрваци. поглавито из Новог Пазара, ГТећи и Ђаковице. Пошто је утврђено да хоће да одрже пре три године дату бесу, био је 29. пр. м скуп у селу Бојнику. Закључци ту донесени после су утврђени у Ђаковици 31. пр. м. Решено је : да се не дозволи употреба хришћанскихи неалбанскик жандарма; да не дозволе огварање православног консулата у Пећи, што се свакојако односи на руску намеру да у Пећи отворе руски консулат ; ако би Шемси паша, познати енергични дивизиони ђенестара, — ти ћеш њу узети па макар неваљала. — Шта, о каквим бајањима ти говориш ? — Ма кажем ти, цуре знају басми, па ти се учини, дајеко вила. — То су за мене трице ! То не верујем ! — Да видиш, да нису! — Да ти зиаш што је женски „шер", не би ти тако говорио. У то нипошто не би веровао, да је млеко црно. — Не остајем ти — рече стара — још — што но веле — на себи дочекао. Млад си, луд си. Да ти ја станем причати, не би ти тако лакоуман био. Ја знам пуно цура, које нису биле ни згодне, ни лепе, са бајањем су дошле до велике среће. — Можда је она била ваљана и добра срца.

рал, који је у последње време употребљаван за угушивање свих албанских догађаја и демонстрација, хтео да продреу област Реке, Хаси и Малесије, онда да се то силом спречи; заузети се да племе Рукави ужива пасишта на познатој спорној црногорској јјпограничној области Мокра Планина. Даљи састанци и договори држе се у разним местима скоро сваки дан. Лозинкаје да се одржи садашње стање. Али ипак не треба прецењивати значај ових албанских демонстрација против рефорама. Многи мисле да су ове демонстрације покренуте из Цариграда. Цариград. Досадашњи триполиски валија Хафуз паша поново је постављен за косовског валију. Руски консул у Мигровици Цариград. Нови руски консул у Митровици, Шчербина, приспео је у Митровицу, дочекан према програму. Том се приликом није десило ништа. Св. Јероиимсци завод Загрвб. Кругови блиски надбискупу Посиловићу изјављују да је сасвим лажна вест трстанског „Пикола«, као да је фалсификат познати папски бреве у ствари Св. Јеронимског завода. Надбискуп Посиловић добио је тај бреве непосредно од папске курије, да га саопшти осталим бискупима и хрватском народу, што је и учињено. Исто је тако нестинита и друга вест истога листа, као да се Поси ловић сад бави у Риму због те ствари, јер надбискуп целе зиме није одлазио из Загреба. (1 5) Јануар Лондон. Јутрос је избила ватра у женском одељењу болнице за душевне болести. До сада је нађено 50 мртвих. Лондон. Смртна казна, на коју је осуђен пуковник Линч, замењена је доживотном робијом. Цариград. Од четири руске лађе, којима је допуштен пролаз кроз Дарданеле, две су већ прошле, а две проћи ће кроз који дан. Атина. Досадањи српски посланик Бошковић, који је премештен у Париз, одликован је лентом ордена Спаситеља.

— Данас се гражи лепота и згода, —- рече она. — То се ти шалиш, или бар мислиш да је тако свуда. — Ја се не шачим. Да ти кажем таки стотина, који воле лепу, него згодну; а она, која набаје, она је најлешна, њу сваки воли. — Па бају ли тако све цуре? — Многе бају. — Онда су многе: најлепше, најдраже. -- Нека неком. — Како то ? — Тако она, ког набаје, онај мисли де боље нема на свем божјем свету. — То се он заљуби ? (наставиће се.)