Male novine

Тедефон Пере Тодоровики 136

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 16. ЈАНУАРА 1908. ГОД.

Телефон уредништва 226

ЦЕНА ЛИОТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I 3 мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година! 6 мес. |з мес. 40 дин.1 20 дин. | 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I з мес. 30 кр. ј 15 кр. | 7-50

мт

ЕЛ^ОЈ 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П@ ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 16

кшне ттит

Директор и власник НЕРА Т 0 Д 0 Р 0 В И Ћ

1Е РЕТ1Т ШПМ1

РОД. XVIII

?ад

ккадка

| ресе, и да с тога свога гледишта јоцењуЈу данашње прилике и доариетокрацкја | гађаје. ^ | Та привилегована групица има ј разне повластице и преимућства, Радикална странка поникла је ј која не да и не признаје другима. у тежњи за ширим слободама и ј Али, као прво и поглавито право старала се да буде представница I своје она сматра то, да само

народнога духа и његових жеља и идеала. Ако ико, дакле, радикална странка вазда је била противница неких нарочитих и изузетних права, нарочитих по властица и нарочитих повлашћених класа и редова. Међутим, баш као у пркос овој тежњи странкиној, као да јој се хтео наругати, чудан усуд створио је у њој самој, баш у њеним рођеним недрима једну мајушну групицу, једно десетак петнајст људи, који су се издвојили у засебан круг, у засебну касту и састављају радикалну аристокрацају. То је формална класица са својим нарочитим кастинским погледима и појмовима, са сво -,ј јим одвојеним правима и при-| вилегијама и са својим оделитим кружићем. И као свака каста, као свака привилегована класа, тако и ова групица радикалне аристокрације суревњиво чува своја „права," упорно брани своје засебите интересе и не да никоме у свој круг и у своје редове. Понекад бива да се чланови ове групице међу собом мало и поџевељају, али ни тада они своје засебне интересе не напуштају, нити дају другоме да се увуче у њине редове. У осталом, чланови ове групе никад се озбиљно не деле, никад далеко један од другог не стају. Па ако се за кратко време мало и здрпе, брзо се опет помире и здруже и увек су готови да се заједнички окрену према трећем, према свима онима, који не спадају у овај тесан кружић радикалне аристокрације. Који су то људи који састављају овај уски круг, ми их нећемо овде поименце набрајати. У осталом, њих је лако погодити и побројати и може их прстом показати цела Србија. Рећи ћемо само толико, да су они данас поглавито искупљени око листа „Уставна Србија," који им служи као орган, и који су и покренули у нарочитој намери да бране своје кастинске инте-

она може давати и лиферо вати Србији радикалне министре; само њени чланови могу по праву долазити на министарске столице и ту један другога смењивати. Ако сиђе с владе г. Пашић, треба да га замене г.г. С. Грујић, Свет. Милосављевић и други; ако није на власти г. Грујић, треба да дођу г. г. Миша Вујић, Мика Поповић и др.; а ако ли нису ни ови, треба да их замене г. г. Пера Велимировић, Андра Николић и остали из привилегисанога круга. Главно је само, да увек на министарске столице сме и може сести само члан из њинога круга, когод од привилегованих аристократа радикалних. А кад су они на влади, онда се може све, онда се сме све, онда је допуштено све. И што год они учине, то је и добро, и паметно, што год они ураде — корисно је и за радикалну странку, и за целу Србију. Кад су они на влади, онда радикална начела и интереси радикалне странке постају врло растегљиви и допуштају све. Кад они то раде, и кад то треба њима да послужи да дођу на владу, или да се на влади одрже, онда радикализам допушта и увођење Сената, и грађење Устава без Скупштине, и стварање фузије и што год хоћете! Кад су они на власти онда је по Уставу и з,":сону чак и закључивање скуишт. седница без Краљева указа — и било би уставно и законо што год они хоће и што год они ураде. И онда је наравно и дужност целе радикалне странке да тај њин рад помаже. Али, ако на владу дође који од радикала, који дотле нису припадали уском кругу радикалне аристокрације, као на пример један г. Веља Тодоровић, један г. Милован Маринковић, један г. Љуба Новаковић или г. Лука Лазаревић — е. онда је зло и наопако! Онда су ту одмах у опасности и интереси Србије, и интереси радик. странке, и ту

се онда чак мора оснивати нарочити лист „ Уставна Србија" да се против тога бори и војује.

чито Аустрија и Русија неговале. И за чудо, ту је Русија увек бивала први покретач у

Ништа то што су на владиј том 1 а Аустрија се томе протичетири радикала; ништа то, што| вила ^ и управо она је у два та четворица нису ни за длаку! т Р и маха осујетила ту поделу. слабијиигори радикали од оних ј Него та су времена прошла. које су заменили; ништа то што • Заузимањем Босне и Херцеготи данашњи радикални чланови I вине , Аустро-Угарска је заковладе раде оно исто, што су^Р ачила на Балканско полуостррадили њини претходници; ни-1 во > и тиме направила обрт и шта то у што су ти људи до јуче;°Д с )"Д ан прелом у својој дотабили у странци виђени и чувени I дашњој спољној политици. Овим — све то не вреди ништа, јер .ј ко Р аком она се одрекла својих власт није више у рукама при-ј вековних погледа да неће повилегованих аристократа ради-;Д ел У Балканског полуострва и калних! јпристала је на њу. Каква би I А кад то није, онда ништа! Р азлога она са Д а имала да се јневаља, ништа не вреди — и ! за У стави на овом првом кораку ?све то треба рушити и обарати.| и да не иде Д аље ? Не, не! Ау! стро угарски жудни погледи уТако гласи лозинка радикал-ј к 3 * Ј п г - . :прављени су исто тако на Со* них аристократа, чији се барјак; г Ј г . г 3 лг јлун као што су руски управ; данас вије у уредништву „Устав-; Ј тт тл- г г* * • и љени на Дариград. И нама, Балне Ч'рби1е." г к г ■ ■ ; канцима. а нарочито нама, Буј И важна и занимљива појава, ј гарима и Србима, прети озбиљО којој ћемо ускоро ОПШИрније ;на опасност од руско-аустро-

У-

говорити.

I гарског споразума.

Угисци из Софије

— Дакле, по вашем нахођењу Балканском Полуострву пре|ти озбиљна опасност од руско— I аустро-угарског споразума? Неочекиване опасности .ј _ С асв'им тако! У разговору с бугарским прва -ј _ д шта мислите каква би цима било је честопитања, шта| ту онда бида удога ведике не , може бити непосредни У 3 Р ок ; мачк е империје? Како би она овоме журном и овако неоче- ] примила ова ј руско . зустро угар . киваном путу рускога министра| ски споразум ? ' спољних послова. \ г I — Како ои га примилаг Бугари су изјављивили зебњу, ј . Па, наравно, повољно. Зар

да између Русије и Аустрије не дође до коначне погодбе о подели Балканског полуострва. Ја приметим, да је до такве по-

то није у основи била Бисмар кова идеја, да Аустро-Угарска закорачи на Балканско тропоље и да поседне вашу сриску Бос-

годбе већ дошло и да су овејну и Херцеговину.? Германија, две државе већ у главноме о-|д а кле, с планом гура Аустробележиле своје тежње на Бал- Угарску на Балкан, да би њој

кану и дошле до некога споразума у томе, у ком ће правцу која ширити свој утицај. На то су ми Бугари примећивали: — Оне су (Русија и Аустро-Угарска) за сада поделиле сфере свога утицаја, али права је опасност у томе, да оне најзад не дођу и до поделе самога земљишта, до фактичкога цепања Балканскога Полуострва на две полутине, у ком би случају ви били принесени на жртвеник швапско-маџарски, а ми на жртвеник руски. — А зар ви можете озбиљно веровати у могућност такве ноделе ? — Зашто не?! То је врло давнашња идеја, коју су наро-

осталс слободно поље у позадности Аустро-Угарске. Немач ка, дакле, у овом послу може бити само помагач Русији и Аустрији. Е, ето, ја не мислим тако. Истина је, да је пок. Бисмарк потискивао Аустро-Угарску на Балкан и живо помогао заузећу наше Босне и Херцеговине. Али та времена у Немачкој као да су већ за навек прошла. Место да гура Аустро-Угарску, Немачка као да хоће сад сама да се угнезди на Истоку. По чему ви то мислите? — Мислим то по свему. Све чињенице то наговешћују и казују. Ето, погледајте, само шта Немачка ради у Малој Азији.