Male novine

ника у министар. спољних послова. Здравље краља Едварда Лондон. По јучерашњем службеном извештају, стање здравља Краља Едварда иде све на боље. Аустриска скупштина Ббч. Младочеси неће правити опструкцију конверсији рента, те ће се тако ускоро извршити прво читање тога предлога. Прво читање предлога о поравнању с Маџарском тек ако буде почетком марта месеца. Француске учитељи Париз. Скупштинаје усвојила предлог да се француским учитељима изрази признање на њиховој оданости према француској републици. Санксонска престолонаследниковица Дрезда. Овде је наступио обрт у расположењу п р е м а престолонаследниковици надвојвоткињи *Ј1ујзи, у корист њену. Говори се да је Жирон хтео насилно да задржи надвојвоткину и да је при том био суров. (25) Јануар СоФија. У Собрању је посланик Стракимвров интерпелисао владу о томе, да ли она сматра за опортуно да растури маћедонске комитете, који спремају устанак у суседној царевини, и на тај начин компромитују Бугарску. Данев је одгово рио, да ће влада предузети енергичне мере и да ће чак растурити комитете, ако то озбиљност ситуације буде захтевала. Женева. Адвокати престолонаследниковице Лујзе саопштили су представницима штампе, да ће Жирон довече отпутовати из Женеве °у Брисл где ће да се настани. Жирон прекида све односе са престолонаследниковицом, да би јој олакшао да буде поред своје деце. Петроград. 2000 раденика предионичке фабрике обуставило је рад, тражећи повишење наднице. Административни савет је решио да привремено®затвори фабрику. Штрајк нема никакав политички карактер. Брисел. Рубино, који је 15 Новембра пуцао у правцу краљевих кола, признао је на саслушању, да је намеравао убити краља као представника модерног друштва. Хтео је и у Италију да отпутује да изврши атентат, али није имао средстава. Тангер. Претедента је ухва тило племе Риата, које му је спречило повратак у Тацу. Племе је понудило СЈШтану да му га прода. Министар војни отпочео је преговоре с овим племеном. Мисли се да ће претедента још данас довести у Фес као заробљеника. Одговора - Разгвворк Да се разумемо. Штовани. г. Радовићу. Желели сте да ваше писамце изађе у нашем листу, и ми смо се тој вашој жељи радо одазвали. Али, ми смо то учинили из пажње према вама,

а не стога што бисте ви имали какво законско право да то од нас тражите. Јер по закону о шгампи: „Исправка се мора ограничавати на само исправљање нетачних навода и података." А код нас не само шго није било никаквих ,, нетачних навода", које би ваша исправка имала да исправи, већ баш на против, ви тврдите и доказујете оно исто, што смо ми већ унапред рекли и утврдили. А да ова ствар доиста овако стоји, ево да се уверите и сами г. Радовићу. Пре свега, ви врло добро знате, да то нисмо били ми, који смо тврдили, да сте ви одјурили у Ниш и да сте то учинилизбог писањанаших „Малих Новина". То су донели други листови, и ти су гласови проношени по штампи скоро пуну недељу дана, а ми смо једнако ћутали, и једнако смо очекивали нећете ли се ви сами јавити, да ви побијете те лажне гласове и да нашој опозицији не даднете даље лагати. Тек кад смо видели, да ви нећете да побијате те лажи, онда смо узели да их побијемо ми и онда смо рекли: „Зашто је г. Радовић имао да ,,јури" у Ниш? Ја га нисам могао тамо отерати. Ја сам и сувише мали и скроман, да могу јурити у Ниш чак и независне председнике највиших независних судова земаљских." („Мале Новине*' бр. 22 од 22. Јануара). Ето шта смо рекли ми, г. Радовићу. Ми смо побијали неистините гласове, које су пронели други листовИ; да сте ви због нашега писања „одјурили" у Ниш. И ову реч одјурили нарочито смо метнули под наводнице, за знак да је реч туђа и да је овде по нашем мишљењу нетачно употребљена. А шта радите ви у вашем писму? Ево да вас чујемо. ,,Ја нисам отишао у Ниш из својих побуда, а најмање услед вашега писања" — велите ви. Дакле, ви вашим писмом чините сад оно исто, што смо ми раније учинили нашим чланком ,,Помама"; т. ј. нобијате лажне гласове других листова, да сте у Ниш ишли услед нашега писања. • Као што видите, дакле, ви код нас нисте имали шта исправљати, већ напротив, потврђујете само оно, што смо ми већ раније рекли. Али код нас има још нешто, има један мали додатак у коме се вели: ,,Ако је дакле г. Радовић ,,одјурио" у Ниш, онда га је на то нагнала ит.д., како сте ви већ цитирали у вашем писму. За овај додатак г. Радовићу ви нас корите како смо „били љубезни" да га кажемо. Па јест, г. Радовићу! Нас читаву недељу дана клеветају сви опозициони листови, да смо вас ми одјурили у Ниш, а ви, место да пошљете њима исправку, и да им рекнете: „оставите тога човека на миру; нисам ја због

његовога писања ишао у Ниш." — место тога, г. Радовићу, ви сте „били љубезни" да ћутите као заливени, и онда, наравно, морали смо и ми „бити љубезни" да се сами бранимо од клевета!.... Па ипак, г. Радовићу, ми смо и ту јасно рекли: ,Лко је господин Радовић одјурио" и т. д. Дакле „ако је." Оволико да се разумемо. Јкоградеке ааетж Одлииован. Њ. В. Краљ, желећи дати доказа Свога Краљевског благовољења, благоволео је одликовати златном медаљом за грађанске заслуге Радоја II. Радојловића, начелника поштанско телеграфског одељења министарства грађевина, Осим тога, г. Радојловић је одликован и француским крстом Почасне легије. Преминуо. Телеграфска жица јавља нам, да је у Софији напрасно преминуо Петко КараЂелоп, рођени брат пок. Љубена Каравелова. Петко је био један од највећих бугарских родољуба и трудбеника, човек који је врло много радио за своју отаџбину и који ће оставити у свом народу трајан спомен. 11ок. Петко као сушта противност св ше пок. брату Љубену, био је велики Србождер. Па ипак над његовим отвореним гробом ми искрено довикујемо: Бог да га прости ! Био је у заблуди. Али та је заблуда потицала из превелике љубави према роду своме. Стога ипак Бог да га прости ! Збор тлпографсних радника. У недељу 26. ов. м. држаће сеЈзбор свију српских типографа у гостионици ' »Књаза Михаила« у 2 1 / 2 сах. пз подне са овии дневним редом: 1. Извештај „Тарифног Одбора"; 2. Избор два секретара; 3. Избор три лица за оверу записника; 4. Бирање три лица за »Тарифни 0'дбор". — Пошто ће се на овом збору решавати о тарифи, а тарифа је једно животно питање за све типографе, то се позивају сви типографи да дођу и учествују у том решењу. Српсм бродвви за: Дубравицу пловиће у мешовитој служби два пута недељно за': Гроцку, Смедерево и Дубравицу и то уторником и суботом. Полазак из Београда у 7 часа изјутра, повратак из Дубравице истог дана у подне. Први брод пошао Је данас у суботу за Дубраиицу. За Шабац саобраћаће: недељом и четвртком. Полазак из Београда у 7 час. изјутра, повратак из Шапца у понедељак и петак у 7, часа ујутру. Локални брод између Веограда и Земуна и обратно пловиће у јануару у парне, а фебруару у ^непарне дане. Нронштат и Летроград. Још само данас у Царском Фотопластикуму могу се видети царске свечаности приликом посете немачког цара, царице и Фора председника француске републике. Од сутра ће бити изложена Абација са околним местима. Ђзнки добротвори. Светозар Ћурчић опанчар из Панчева, извршујући последњу жељу своје преминуле рођаке Јелене — Ленчике — Дуновићеве из Панчева, да јој спомен обележи каквим добрим делом, дао је

фонду сиротних ђака основ. Палил. Школе у Београду Сто динара и тиме је уврстио у ред добротвора истог фонда. Тако исто г-ђа Видосава удова пок. Николе Васића војног капетана, да сачува спомен своме рано преминулом јединцу Љубици ђаку основ. палил. школе, дала је фонду 30 динара и тиме га уврстила у ред чланова утемељача фонда његових сиротних другова. Хвалам им! Занатлиски збор. Сутра, у недељу 26. о. м., држаће се у пивници код „Такова", у 9 часова пре подне, занатлиски збор да оснује удружење свију занатлијау Србији, те да имају овлашђеног и законитог преставника, који ће у име свију занатлија радити по остварењу занатлиских захтева. Осим тога ће београдски посланик г. др. Милић Радовановић, који је био изабрат као занатлиски кандидат, положити на овом збору рачун о свом посланичком граду. Забрањвн. Синоћни број „Од1'ека" забранила је управа града Београда„ - СМЕСИЦЕ Из спиритнетичких седница. У последњој земаљској конференцији маџарских психијатра известио је университетски професор о доле наведена два случаја из спиритистичких седница, из којих се види какве опасности могу настати нарочито за људе с мање отпорним живчаним склопом поводом узбуђености, којој су изложени у тим случајима. Једну 16-годишњу слушкињу, која је дотле увек била здрава, [присилили су њени господари да учествује у спиритистичким седницаМа као медијум. Призвани „дух" говорио је кроз свој медијум, чија је рука све писала што му је дух дошаптавао. Последица је тога била, да је слушкиња 'постала плашљива. Она никуд није хтела сама ићи ; плакала је због сваке ситнице, падала у невестицу и ноћу од страха од духова није смела ићи спавати. Најзад су се код ње појавиле халуцинације и знаци тешке хистеро-епилепсије, тако да су је морали послати у одељење за живчане болеонике у болници св. Стевана у Будимпешти. У другом случају, о ком је јавио др. Донат, учествовала је 17-годишња врло интелигентна госпођица кроз читаве четири недеље у спиритистичким седницама, а то је време било довољно, да се код ове госпођице могли појавити хистерички симптоми, јер ју је мучио страх од призиватих духова. Осим ова два случаја спомиње се још овај случај, који се десио пре десет година: Један официрски заменик који није био особите телесне грађе, присуствовао је једног дана спиритистичкој седници. Услед т. зв. помицања и ударања стола, те материјализације „духа," веома су се узбудили његови живци. У ноћи после седнице догодило се у кадетовој соби свашта. Кад је хтео да легне, од једном се широм отворе врата и невидљива сила баци са стола застирач. Да ли су били духови ? Случајно је они ноћи беснила силна олуја, која је у старој касарни по милој вољи могла отварати слабо затворене прозоре и. врата и односити застираче са стола. Ово је кадета тако узбудило, да није могао ока склопити ; морао се обући те је лутао по улицама, док није свануло.